Бановић Секула и Турци Удбињани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Мујо од Удбине шаље писмо Сибињанин Јанку, да се састану на пољу Зечеву како би се даривали након ранијег братимљења. Јанко долази на Зечево, али тамо затиче Мују са преко тридесет момака у пратњи, противно договору. Након неког времена, Турци завежу Јанка и почињу да га муче на разне начине. Бановић Секула долази код Јанкове куће и усније лош сан, који говори Јанковој жени. Она му тада говори да је Јанко отишао на даривање код Турака у Зечево. Секула се брже опреми и оде до Јанка, гдје успјева да завеже Турке. Након тога их воде у Јанкову тамницу у Сибин (Сибињ).

Пјесма је из 16. или 17. вијека, док је Удбина била под турском влашћу.

0001    Књигу пише од Удбине Мујо,

0002    Па је шаље од Сибиња Јанку:

0003    ”Побратиме, од Сибиња Јанко,

0004    Знаш ли, побро, није давно било,

0005    Ка’ се јесмо скоро братимили,

0006    Братимили, а не даривали,

0007    Но чу ли ме, мили побратиме,

0008    Ајде, побро, у поље Зечево,

0009    У Зечево да се дарујемо!

0010    Но послушај, мили побратиме,

0011    Ти не води сестрића Секулу,

0012    А ја нећу Танковић Османа,

0013    Јер су момчад, могу погрешити,

0014    У весељу кавгу заметути,

0015    Па је тешко дат’ одговор кавги!”

0016    А кад Јанку така књига дође,

0017    Он дозива своју верну љубу,

0018    Све јој каза што је и како је –

0019    Када дође из лова Секула,

0020    Да не каже што је и како је.

0021    Па опреми јагрзли-Гаврана,

0022    Ођеде га што боље могаше,

0023    Па отиде на Небојшу кулу,

0024    На се удри и срму и злато,

0025    И за Муја понесе дарове,

0026    Као своме Богом побратиму.

0027    Па поседе јагрзли-Гаврана,

0028    Оде Јанко пољу Зечевому.

0029    Каде тамо у Зечево дође,

0030    Ама Мујо прије долазио

0031    И довео Танковић Османа,

0032    С Османом тридес’ Удбињана.

0033    Кад сагледа и уљезе у њем’,

0034    Одма Јанку мило не бијаше,

0035    Ал’ му друга бити не могаше,

0036    Па седоше по зеленој трави,

0037    Дарују се шта је за којега

0038    И рујна се вина напојише.

0039    А да видиш Танковић Османа,

0040    Уста Осман, узе топузину,

0041    Па удара од Сибина Јанка,

0042    Веже Јанку руке наопако,

0043    Око Јанка кулу направише.

0044    Не бију га чим бију јунаке,

0045    Но узеше плетену камџију,

0046    Па шибају од Сибиња Јанка,

0047    Куд га куца, све му кожа пуца,

0048    Испод коже црна крвца пишти.

0049    Па у земљу розгу ударише,

0050    Од земље га ц’јела подигоше,

0051    Па га муче како они знаду.

0052    Лов ловио Бановић Секула,

0053    Лов ловио, дома се вратио,

0054    Оде Секул на бијелу кулу,

0055    Леже јунак санак боравити,

0056    Па у страху на ноге скочио,

0057    А дозива своју милу ујну:

0058    ”О, Бога ти, моја мила ујно,

0059    Куд је дајко, од Сибиња Јанко?

0060    Ја какав сам чудан сан уснио,

0061    Да је кудгођ дајо отишао,

0062    Била би му велика невоља –

0063    Ја сам јунак чудан сан уснио

0064    Ђе Ситница дошла у брегове,

0065    Нешто ми се даде погледати,

0066    Носи вода мојега ујака,

0067    Одиста га однијети ћаше,

0068    Ја се десиг намоме кулашу,

0069    У ситницу утера кулаша,

0070    Уфати га за бијеле руке,

0071    Па избави мог ујака Јанка!”

0072    Кад то чула Јанкова љубовца,

0073    Мудра беше, па се досетила

0074    Да ће Турци Јанка погубити,

0075    Па Секулу по истини каже

0076    Ђе отиш’о у Зечево Мују.

0077    Тад се Секул јаду досетио,

0078    Удари се руком по колену,

0079    А у себи ријеч беседио:

0080    ”Авај мени до Бога милога,

0081    Ђе ми даја сагубише Турци!”

0082    Па готова заседе кулаша

0083    И поведе хрте и загаре,

0084    Право иде пољу Зечевоме.

0085    Прије хрти дошли у Зечево,

0086    Јер су хрти трага наодили;

0087    Кад дођоше хрти и загари,

0088    Па се Јанку вију под ногама.

0089    Беседе му Турци јаничари:

0090    ”Ђаурине од Сибиња Јанко,

0091    Јесу л’хрти твојега Секуле,

0092    А куд ти је дијете Секула?”

0093    Онда Јанко стаде беседити:

0094    ”Јесу хрти мојега Секуле,

0095    Отиш’о је Секул у планину,

0096    Лов ловити, по гори одити,

0097    Па су хрти мени нашли трага

0098    И за млом су дошли у Зечево!”

0099    Таман они у ријечи бјагу,

0100    Док се прамен магле заподио

0101    Уз дужину пољу Зечевоме.

0102    Питају га Турци јаничари:

0103    ”Море, влау од Сибиња Јанко,

0104    Је си л’ ово поље увикао –

0105    Какв оно прамен магле иде?”

0106    А беседи од Сибиња Јанко:

0107    ”Ја сам ово поље увикао –

0108    Кад је суша, диже се прашина,

0109    Кад је киша, диже се маглина.”

0110    Док се магла ближе примицаше,

0111    Док из магле јунак излетио

0112    На кулашу на белогривашу –

0113    А какав је Бановић Секула,

0114    Голу сабљу у висину тура,

0115    У бијеле дочекује руке!

0116    Када Турци то чудо видоше,

0117    Сви од стака земљи прилегоше.

0118    Секул виче грлом бијелијем:

0119    ”Нека веже сваки свога друга,

0120    Јер тако ми моје вере трвде,

0121    Оћу свима сагубити главе,

0122    Неће виђет’ ниједан Удбине!”

0123    Тади Турци на ноге скочише,

0124    Нама своје руке повезаше,

0125    Повезаше руке наопако,

0126    Сам остаде од Удбине Мујо –

0127    Секул одја својега кулаша,

0128    Мују свеза руке наопако.

0129    Па да видиш Банова Секула,

0130    Пушти даја, од Сибиња Јанка,

0131    Турке веже коњам за репове,

0132    Па иг тера у Сибина града,

0133    Па затвори у ледну тавницу!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Banovic Sekula i Turci Udbinjani