Корисничке алатке

Алатке сајта


љуба_и_сестра_спасавају_секула_сењанина

Љуба и сестра спасавају Секула Сењанина

Љуба и сестра спасавају Секула Сењанина је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Мили Боже, на дару ти хвала!

0002    Што ’но цичи у удбинској кули?

0003    Ил је змија, ил је била вила?

0004    Да је вила, у гори би била,

0005    Да је змија, у води би била;

0006    Нит је змија, нит је била вила,

0007    Већ је оно једно момче младо:

0008    Секул момче, Јанково уздање,

0009    А из Сења, града бијелога.

0010    Љуто га је диздар осужњио,

0011    Мало вриме, девет годин’ дана.

0012    Кад девета на исхотку била,

0013    Зацвилио Секул, момче младо,

0014    Зацвилио и сузе пролио.

0015    Мисли момак, да нитко не чује,

0016    Ал га чује удбински диздаре,

0017    Па је диздар њему бесидио:

0018    „Ој ти бора, Секул, момче младо,

0019    Која ти је цвилити невоља:

0020    Ил си гладан хлиба бијелога,

0021    Ил дебела овновине меса,

0022    Ил си жедан црљенога вина,

0023    Или ти је тавнит додијало?”

0024    Бесиди му Секул, момче младо:

0025    „Ој диздару, виро некршћена,

0026    Ево има девет годин’ дана,

0027    Да ме јеси диздар осужњио,

0028    Нит ме циниш, нит ми цину кажеш.

0029    Што сам дуро, већ дурат не могу,

0030    Ил ме цини, ил ми главу сици!”

0031    Ал бесиди удбински диздаре:

0032    „Твоја цина хиљада дуката,

0033    И стотина диван-кабаница

0034    И још твоја бриоцкиња ћорда,

0035    Која сиче панцирлије љуте,

0036    Још сувише љуба Анђелија,

0037    Поврх тога Аница сестрица.

0038    И дат ћеш ми дебела дората,

0039    Насрид мора девет воденица!”

0040    Кад то чује Секул момче младо

0041    Он је њему тихо бесидио:

0042    „О диздаре, виро некршћена,

0043    То ти не би сва Крајина дала,

0044    А камоли сама моја глава.

0045    Али ред је дати за невољу.

0046    Донеси ми листак књиге биле,

0047    Да ја пишем остарилој мајци.”

0048    А кад га је диздар разумио,

0049    Донесе му листак карте биле,

0050    Листак карте, прије неписане.

0051    Секул пише листак књиге биле,

0052    А на руке остариле мајке,

0053    Да му шаље дебела дората,

0054    Уз дората мамена алата,

0055    Поврх тога хиљаду дуката,

0056    И стотину диван-кабаница,

0057    Још сувише ћорду бриоцкињу,

0058    Која сиче панцирлије љуте,

0059    Поврх тога љубу Анђелију

0060    А уз љубу сестрицу Аницу.

0061    Књигу носи млади књигоноша,

0062    Тер је даје љуби Анђелији:

0063    А кад га је љуба разумила,

0064    Књигу штије, а на њу се смије.

0065    Мисли млада, да не види нитко,

0066    Ал је гледа завица Аница,

0067    Па бесиди Аница завица:

0068    „Анђелијо, моја неве драга!

0069    Откле књига, од којег ли града?

0070    Пуно л’ ти је срцу радост дала!”

0071    Ал бесиди неве Анђелија:

0072    „Ој Анице, драга заовице,

0073    Ево мени била књига дође

0074    Брата твога, господара мога,

0075    А да га је диздар осужњио

0076    И тешком га цином уцинио:

0077    Прва цина: хиљаду дуката,

0078    А друга: сто диван-кабаница,

0079    Још сувише дебела дората,

0080    Уз дората мамена алата,

0081    Поврх тога од бедрице ћорду,

0082    Која сиче панцирлије љуте,

0083    И још к тому љубу Анђелију,

0084    Још сувише Аницу сестрицу!”

0085    Кад је млада неву разумила,

0086    Обје јесу младе бесидиле:

0087    „А ми хајмо у подруме доње

0088    Оседлати дебела дората

0089    И сувише мамена алата,

0090    Па отићи к новому терзији

0091    Да нам скроји по турску хаљине!”

0092    Тер одоше к новому терзији,

0093    Да им кроји са златом хаљине,

0094    Какве носе стамбулске балије.

0095    Кад су младе покројиле рухо,

0096    Тер се свлаче, па се приоблаче.

0097    Оседлаше коње од мегдана,

0098    Припасаше бриоцкиње ћорде,

0099    И узеше свитле џевердане.

0100    Ал их пита Секулова мајка:

0101    „Ој Анице, драга кћери моја!

0102    А куд ћете, драга дицо моја?”

0103    Одговара љуба Секулова:

0104    „Да ти бора, остарила мајко!

0105    Ево мени била књига дође

0106    Од мог брата Земљића Стипана,

0107    Да му дођем на пир и у свате.”

0108    Мили Боже, на дару ти хвала!

0109    Јашу коње младе пашалије,

0110    Ко дви турске стамбулске балије.

0111    Запалише лулу и духана

0112    Па одоше у Удбину клету —

0113    К билој кули удбинског диздара.

0114    Кад су к билој кули долазили,

0115    Угледа их удбински диздаре,

0116    Тер прида ње диздар ишетао:

0117    Поклања се до земљице црне,

0118    Па им хвата коње за диздуне.

0119    Води коње у доње подруме,

0120    А делије на горње чардаке.

0121    Коњма даје и зоби и сина,

0122    А јунацим’ и јила и пила.

0123    Па говори удбински диздаре:

0124    „Да вам бора, стамбулске балије,

0125    Реците ми цареве наредбе!”

0126    Бесиде му дви младе делије:

0127    „Бора теби, удбински диздаре,

0128    Посла’ нас је наш честити царе,

0129    Да видимо све тамнице тамне,

0130    И да пустиш тридесет сужања

0131    А прид свима младога Секула,

0132    Младо момче, Јанково уздање.

0133    Цар ће пустит тридесет сужања,

0134    А Секула обисити млада.”

0135    А бесиди удбински диздаре:

0136    „Пустит ћу вам тридесет сужања,

0137    Али не ћу Секул момче младо,

0138    Момче младо, Јанково уздање.

0139    Скоро сам га цином уцинио.”

0140    Ал бесиди Секулова љуба,

0141    За балчак је прихватила ћорду,

0142    Па диздару бесидила млада:

0143    „Пусти оно тридесет сужања

0144    И прид њима Јанково уздање,

0145    Док ти није глава одсичена!”

0146    Кад то чула Секулова сека,

0147    Она скочи на ноге лагане,

0148    Удари га триском по образу.

0149    Кад то види Секулова љуба,

0150    Па потеже бриоцкињу ћорду:

0151    „На заповид цара честитога

0152    Пуштај брже тридесет сужања

0153    И прид њима Секул момче младо

0154    Док ти није глава одсичена!”

0155    Кад то чује удбински диздаре,

0156    Он прихвати од тавнице кључе,

0157    Па он пушта тридесет сужања

0158    И прид њима Секул момче младо.

0159    Бесиде им цареве делије:

0160    „Бора вами, тридесет сужања!

0161    Сваки ајде своме билом двору,

0162    Који мајци, а који љубовци,

0163    А с нами ће Секул момче младо

0164    Баш прид лице цара честитога!”

0165    Диздару су младе говориле:

0166    „Ој ти бора, удбински диздаре,

0167    Изведи му коња од мегдана

0168    Јер не може сужањ путовати.”

0169    Диздару се с мањим не могаше,

0170    Па извади коња најбољега,

0171    Све на дику цара честитога!

0172    Тад бесиде дви цареве слуге:

0173    „Ој ти бора, удбински диздаре,

0174    Хајде с нами на муштулук цару!”

0175    С њима пође удбински диздаре

0176    На муштулук цару честитоме.

0177    Мислио се Секул момче младо:

0178    Откле јесу цареве делије,

0179    Јер их гледа, а познат не море.

0180    Кад су поље приходили равно

0181    И црне се горе добавили,

0182    Ал бесиди царева делија

0183    По имену Секулова љуба:

0184    „Ој ти бора, сужњу тамничаре!

0185    Не плаши се цара честитога,

0186    Не ће тебе царе обисити,

0187    Него ће те отправити двору.”

0188    Кад су дошли на раскршће пута,

0189    Ал не иђу к Стамбулу бијелу,

0190    Него крећу к Сењу каменому.

0191    Кад то види удбински диздаре,

0192    Одмах се је свему домислио,

0193    Па бесиди удбински диздаре:

0194    „Еј вам бора, цареве делије,

0195    Овуда се не иђе к Стамбулу,

0196    Већ се иђе к Сењу каменому,”

0197    Ал бесиде цареве делије:

0198    „Не страши се, удбински диздаре!

0199    К билој ћемо Секуловој кули,

0200    Узест ћемо хиљаду дуката

0201    И стотину диван-кабаница,

0202    Још сувише дебела дората,

0203    Са доратом мамена алата,

0204    Још сувише бриоцкињу ћорду,

0205    Која сиче панцирлије љуте;

0206    Поврх тога Анђелију љубу

0207    И са њоме сестрицу Аницу.”

0208    Свом Секулу обраћа се љуба:

0209    „Ој Секуле, Јанково уздање,

0210    Ево теби бриоцкиња ћорда!”

0211    Кад се Секул ћорде добавио,

0212    Бриоцкињу познавао ћорду,

0213    Тер познаде Анђелију љубу

0214    И Аницу млађену сестрицу,

0215    Тада јунак бесиди диздару:

0216    „Еј диздаре, виро некршћена,

0217    Са мном ајде к Сењу бијелому,

0218    Да за даре дадем ти уздарје!”

0219    Тому се је диздар доситио,

0220    Па је њему тихо бесидио:

0221    „Збогом, момче, Јанково уздање,

0222    На поклон ти дари и уздарје!”

0223    Па побиже к двору бијелому.

0224    Кад то види Секул момче младо

0225    За диздаром коња нагонио,

0226    Брзо га је Секул достигнуо

0227    И десну му руку одсикао

0228    Па му даде десну у лијеву,

0229    Да је носи у Удбину б’јелу.

0230    Па се врати Секул свому друштву,

0231    Тер одоше к Сењу каменому.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Ljuba i sestra spasavaju Sekula Senjanina

љуба_и_сестра_спасавају_секула_сењанина.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/25 22:26