Хајдук Малкета и везир из Травника је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Цар честити ферман начинио

0002    У Стамболу на своме дивану,

0003    Те га шаље у Босну поносну

0004    На рукама Травничком везиру,

0005    Овако му у ферману пише:

0006    „Чуј, везире, моје десно крило,

0007    “Моја вјерна на крајини лало!

0008    „Силне мене додијаше даве,

0009    “А падају крвав’ ерзовали.

0010    „Колико је листа од артије,

0011    “Пунано је прстах и моурах

0012    „На некаква горскога ајдука,

0013    “Силна влаха Малкете јунака.

0014    „Негђе тамо у Босну поносну

0015    “Врху равне пољане Гласнице

0016    „Кажу да је гора Романија,

0017    “А у гори камена пећина,

0018    „У пећини арамбаша љути

0019    “Су његово тридесет ајдука,

0020    „Да се скоро влашче одметнуло,

0021    “Те он не да друмом пролазити,

0022    „Него бије по друму трговце,

0023    “Те одгони на товаре благо.

0024    „Јошт сам чуо, давуџије кажу,

0025    “Да он роби Туркиње ђевојке,

0026    „Ђе гођ види љешу од љешије,

0027    “Те Туркиње крсти на срамоту,

0028    „Све ајдуке њима поженио,

0029    “А остале шаље у Србију

0030    „На пешкешу српским војводама.

0031    “Јошт сам чуо што је по истини,

0032    „Колико се влашче посилило,

0033    “Колико ли блага накупило,

0034    „Да имаде пред пећином клетом

0035    “Силну јелу гранам’ до облака,

0036    „Сву је јелу дукат’ма посуо,

0037    “И с њима је гране окитио:

0038    „Кад му вјетар од горице дува,

0039    “На јелу му затрепећу гране

0040    „Као ђердан у колу ђевојци,

0041    “Сеир чини, слађе пије вино,

0042    „Гране трепћу, а дукати звекћу.

0043    “Но чу ли ме, мој везире слуго,

0044    „Тек што примиш сићена фермана,

0045    “Устај брже, часа не почаси,

0046    „Те покупи под барјак јунаке

0047    “И ајдука уватите жива,

0048    „Опреми га мене у Стамболу,

0049    “Или жива, ил’ његову главу.

0050    „Ако почем тако не урадиш,

0051    “Кунем ти се свачим на свијету,

0052    „Резил ћу те бирдем учинити,

0053    “Па те жива на колац набити.„

0054    Кад је таки ферман начинио,

0055    Шаље ферман по свом татарину.

0056    Оде татар, бржа по мезилски,

0057    Преходио земље и градове

0058    И камена брда и долине,

0059    По питању, сентом и ћенаром,

0060    Здраво дође Босни у Травнику

0061    А на кули босанског везира,

0062    Те му тура књигу на кољено.

0063    Учи ферман Босански везире,

0064    По фермана оком проучио,

0065    Од по њега сузам’ поквасио.

0066    Удари се руком по кољену:

0067    “Авај! рече, што ћу и како ћу?

0068    „Једна мука цара не слушати,

0069    “Двоје муке уфатит’ ајдука.„

0070    Све мислио док је промислио,

0071    Па довати дивит и артију

0072    И калема чим се књига шара,

0073    Те је шиље у Гласинац равни

0074    А на руке Али-капетану:

0075    «Побратиме, Али-капетане!

0076    “Сад не почуј али икадаре:

0077    „Ево ме је ферман допануо

0078    “Од силнога цара честитога

0079    „Да уфатим Малкету ајдука,

0080    “И да му га у Стамбол опремим,

0081    „Ил’ ајдука ил’ од њега главу.

0082    “Него да си брже у Травнику

0083    „Су стотињак бирана момака,

0084    “Да отидеш с њима Романији,

0085    Да околиш камену пећину,

0086    „Не би ли ти Бог и срећа дала,

0087    “Да уватиш Малкету ајдука,

0088    „И повео цару у Стамболу,

0089    “Али влашку односио главу,

0090    „Било би нам ћара и шићара.“

0091    Тек писао, одма је послао.

0092    Дође књига Али-капетану,

0093    Књигу учи, а од ње се мучи,

0094    По књиге је оком покупио,

0095    А од по ње сузам’ поквасио.

0096    Питала га остарала мајка:

0097    „Што је, сине, Али-капетане,

0098    “Од куд књига, огњем изгорјела!

0099    „Бог убио онога јунака,

0100    “Који ти је тако накитио,

0101    „А крајину од земље које је!

0102    “Што се, сине, у њој пустој пише?„

0103    Он говори својој старој мајци:

0104    “Прођ’ се, мајко, јала и белаја,

0105    „Није ово књига посланица,

0106    “Него ферман цар-Отмановића.„

0107    Све јој каже што је и како је.

0108    Мајка њему тури лакрдију:

0109    “Мио сине, Али-капетане,

0110    „Ти имадеш поочима твога,

0111    “Поочима пашу Крајичника

0112    „Пиши књигу своме поочиму,

0113    “Нека скупи триста Крајичника

0114    „Све по пушци и крвавој руци

0115    “Од зла оца, а од горе мајке,

0116    „Који нема куће ни баштине,

0117    “Који нема вјерене љубовце,

0118    „Ни ђевојци вјеру заложио,

0119    “Па ти ајде с њима у планину,

0120    „Лако ћете уватит’ ајдука.“

0121    Кад капетан разумио мајку,

0122    Па написа књигу на кољену:

0123    „Поочиме, пашо од Крајине!

0124    “Теке примиш књигу на рукама,

0125    „Разви барјак, с копљем у ледини,

0126    “Те сакупи до триста јунака

0127    „Биранога момка убојника,

0128    “Бржај с њина к мене у Гласинцу,

0129    „Чудан нам се шићар придесио.“

0130    Таку књигу бирдем опремио.

0131    Куд гођ ишла, у Крајини сишла

0132    На рукама паши Крајичнику.

0133    Учи паша књигу шаровиту,

0134    Па изнесе барјак на ледину,

0135    И избаци двоје кубурије,

0136    Под барјаком окупи јунаке,

0137    С њима оде ка Гласинцу равну.

0138    Здраво дошли на бијелој кули,

0139    А на кули Али-капетана.

0140    Лијепо их Але дочекао,

0141    Води пашу кули на чардаку,

0142    А јунаке на росну ливаду.

0143    Чинио им дову и поштење,

0144    Вечераше и јегленисаше.

0145    Пита паша Али-капетана:

0146    „Мој посинче, Али-капетане!

0147    “Што си звао, што си књиге слао?„

0148    А Але му све по реду каже.

0149    Кад је шјутра о зорици било,

0150    Дан свануо, а сунце грануло,

0151    Иде Але да прегледа војску,

0152    Па се врати дому невесело.

0153    Питала га остарала мајка:

0154    “Сине Але, моје миловање!

0155    „Што си тако шјетан невесео?“

0156    Але мајци тако проговара:

0157    „Прођи ми се, остарала мајко!

0158    “Овђе нема доброга јунака

0159    „Да удари Малкети ајдуку,

0160    “Није слике нити је прилике.

0161    „Ни виле га не би савладале,

0162    “Не може га пушка промакнути,

0163    „Носи, кажу, запис у њедрима,

0164    “А сабља га посјећи не може

0165    „На њега је панцијер кошуља,

0166    “Те преламја сабље на комаде.

0167    „А у њега чудну пушку кажу,

0168    “Чудна чарка, чудније цијеви,

0169    „Те му ждере оку тученика

0170    “И дванаест тешки синџирлија,

0171    „Да погоди јелу по корјену,

0172    “Пребиће је и превалиће је,

0173    „Камо л’ неће месата јунака.“

0174    Мајка њему ријеч приватила:

0175    „Сине Але, моје миловање!

0176    “Ти напиши лист књиге бијеле,

0177    „Те је шаљи у нашој Кладуши

0178    “Побратиму Шабан-агић-Ибру.

0179    „Онакога не има јунака

0180    “У Турчина ни у каурина,

0181    „Он ће лако погубит’ ајдука.“

0182    Але своју послушао мајку,

0183    Па је ситну књигу написао:

0184    „Побратиме, Шабан-агић-Ибро!

0185    “Да си брже мене у Гласинцу,

0186    „И доведи тридесет момака

0187    “По избору бољег од бољега

0188    „Који може стићи и утећи,

0189    “И на мучну мјесту дочекати,

0190    „А од ране залелекат’ неће.“

0191    Када Ибру књига долећела,

0192    Окупио тридесет Турака,

0193    С њима оде у Гласинац равни.

0194    Дивно их је Але дочекао,

0195    Шабан-агу на кулу изведе,

0196    А дружину на росној ливади,

0197    Све му каже што је и како је.

0198    Кад је јутро у сабаху било,

0199    Сви јунаци скупа окренуше,

0200    Право иду у Травник везиру.

0201    Лијепо их везир дочекао,

0202    Угостио пивом и јестивом.

0203    Кад свануло и грануло сунце,

0204    На добре се коње натурише;

0205    Понајпрви Босански везире,

0206    За везиром паша Крајичниче,

0207    А за пашом Шабан-агић Ибро,

0208    А за Ибром Али-капетане,

0209    А за њима сва остала војска,

0210    Право иду гори Романији.

0211    Кад су дошли у село Дикаље,

0212    Ту их био данак оставио,

0213    А мркла их ноћца сустигнула.

0214    Ту су Турци коње разјахали,

0215    Попадали по зеленој трави,

0216    Поглавице на меке саџаде,

0217    Испијају вино и ракију.

0218    Онда вели Али-капетане:

0219    „Није л’ мајка родила јунака,

0220    “И међ’ нама овђе опремила

0221    „А турски га талих намјерио,

0222    “Да он пође горје у планину

0223    „Пред пећином под високом јелом,

0224    “Да погледа пећини на врата

0225    „Је л’ Малкета каменој пећини

0226    “Су његово тридесет ајдука,

0227    „Ево њему мога џевердара.“

0228    Сви јунаци муком замукнуше,

0229    А у црну земљу погледаше,

0230    Ал’ не гледа Шабан-агић Ибро,

0231    Но Алију у ока обадва:

0232    „Ја ћу поћи, Али-капетане,

0233    “И за бољу тврђу вјерованцу,

0234    „Укинућу са јеле гранчицу,

0235    “Окићену жутијем дукат’ма,

0236    „Да видите да преваре није.“

0237    То изрече, на ноге скочио,

0238    И докопа пушку по сриједи,

0239    А подвикну до тридесет друга,

0240    Па узлеће горје уз планину.

0241    Кад су били до близу пећине,

0242    Засја им се од дуката јела.

0243    Тада Турци с коњах одјахаше,

0244    Повезаше за јелове гране,

0245    А јунаци у зелену траву.

0246    Иде Ибро од јеле до јеле,

0247    Довуче се пећини на врата,

0248    Те он виђе Малкету ајдука

0249    И његове све тридесет друга.

0250    А какав је Малкета ајдуче,

0251    Необична ока и погледа,

0252    Црна брка, а ока крвава;

0253    На ајдука токе позлаћене,

0254    Од тока се засјала пећина.

0255    Пију вино, разговарају се

0256    Ђе ће шјутра четом окренути.

0257    Гађе Ибро Малкету ајдука,

0258    Састави му нишан у прсима,

0259    Џевердару ватру попустио,

0260    Ђе гађао, ту и погодио,

0261    На прси му токе оштетио,

0262    Сасуше се зрна у њедрима,

0263    Ни мало му не довати меса.

0264    Ал’ да видиш горскога ајдука,

0265    Латио се своје пушке шарке,

0266    Па излеће пећини на врата,

0267    И упази Шабан-агић-Ибра,

0268    Ђе се Турчин за јелом укрио,

0269    Па Турчину ајдук проговара:

0270    „Стан’, Турчине, не криј се за јелом,

0271    “Срамота се крити на мегдану.„

0272    То говори, пушци ватру дава,

0273    Лоше гађа, ма добро погађа,

0274    И Турчина у прси згодио.

0275    Када пуче пушка од ајдука,

0276    Од јела се одломише гране,

0277    Ал’ Турчина раном не обрани,

0278    И на њему панцијер кошуља.

0279    Па отпучи пуце од гроце,

0280    Из њедара зрна покупио,

0281    Џевердара свога препунио,

0282    Пушку пуни, овако говори:

0283    “Стани, влаше, од горе ајдуче!

0284    „Да ти вратим арча пушченога,

0285    “Да ти није од мене зијана.„

0286    Просу зрна, погоди ајдука.

0287    Ал’ Малкети срећа прискочила,

0288    Панцијер му зрна отурила.

0289    Па кад виђе што је и како је,

0290    Он повади мача пламенога,

0291    На Турчина јуриш учинио.

0292    Ал’ је Турчин вјешти мегданџија,

0293    Па побјеже доље међу Турке;

0294    Он не бјежи, да би побјегао,

0295    Но ајдука мами до Турака.

0296    Ту Малкети лоша срећа била,

0297    Е огрезну међу ватром живом,

0298    Околи га тридесет Турака,

0299    Околише, па га савезаше.

0300    Петорицу убио Турака,

0301    Док су њему савезали рке.

0302    Обрну се ајдук на пећину,

0303    Па подвикну на своје ајдуке,

0304    Кад му нема друга ђавољега;

0305    Све му друштво било побјегнуло.

0306    Ал’ да видиш Шабан-агић-Ибра,

0307    Он посједе дора од мегдана,

0308    И сви Турци коње посједоше,

0309    А пред собом ћерају ајдука.

0310    То гледало тридесет ајдука,

0311    У јунаке пукло срце живо,

0312    Рече ријеч Видо барјактаре:

0313    “Србљи браћо! црн нам образ био!

0314    „Што мрцино пуштисмо Малкету,

0315    “Но свак за мном, ако Бога знате.„

0316    Полећеше Срби низ планину,

0317    Претекоше путем пријекијем,

0318    Те у тврди кланац западоше,

0319    Сакрише се у лист и у траву.

0320    Док ево ти на коњма Турака,

0321    Шабан-агић бјеше одмакао,

0322    Вели дружби Видо барјактаре:

0323    “Немој који пушке да опали,

0324    „Докле моја најпрва не пукне,

0325    “Не би ли ми Бог и срећа дала,

0326    „Да погодим на коњу Турчина.“

0327    То говори, пушци огањ дава,

0328    Добро гађе, боље погодио,

0329    И Турчина по згоди погоди,

0330    Паде Ибро са коња на траву.

0331    У то доба ево и Турака,

0332    Запуцаше пушке у ајдука,

0333    Мртви паде седамнаест друга,

0334    А остали гором побјегоше.

0335    Ту Малкети одр’јешише руке,

0336    Па сједоше, мало починуше.

0337    Кад зачуше уку уз планину,

0338    Ево гором травничког везира,

0339    За везиром паше Крајичника,

0340    А за пашом Али-капетана,

0341    И за њима двадест-тридест друга.

0342    Мисле Турци, кукала им мајка!

0343    Да нијесу пушке од ајдука,

0344    Него пушке Шабан-агић-Ибра,

0345    Па да гради шенлук из пушака,

0346    Ђе је горског савезао вука.

0347    Кад ајдуци угледаше Турке,

0348    Своје добре пушке докопаше,

0349    Напунише, те их потпрашише,

0350    А на чудну мјесту дочекаше,

0351    Како знаду, знаће јади Турке.

0352    Кад на кланцу доиграше Турци,

0353    Тад ајдуци пушке изметнуше,

0354    Сваки себи убио Турчина.

0355    Више пушак’ не хћеше метати,

0356    Побацаше у зелену траву,

0357    За бритке се ћорде доватише,

0358    Те на Турке јуриш учинише,

0359    И пјешаке сабљам’ разнијеше.

0360    Ту погибе Али-капетане,

0361    И побјеже паша Крајичниче,

0362    И побјеже босански везире.

0363    Ал’ да видиш Малкету ајдука,

0364    Окрочио Шабан-агић’ дора,

0365    Те он гони по пољу везира,

0366    Ал’ га ајдук стићи не могаше,

0367    Бржи му се лабуд намјерио.

0368    Па завика ајдук са дорина:

0369    „Стан’, везире, срамота ти била!

0370    “Обазри се да се дарујемо

0371    „Са сабљама црним марамама.“

0372    Бјежи везир, не обрће главу.

0373    Тад се ајдук натраг повратио,

0374    Оде право гори међ’ ајдуке.

0375    Ту ајдуци шићар дијелили,

0376    Па се браћа дивно послушаше,

0377    Не врћу се каменој пећини,

0378    Но дигоше земљи Шумадији,

0379    И тамо се јесу населили,

0380    Ми се, браћо, вазда веселили.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Hajduk Malketa i vezir iz Travnika