Груица и Арапин

Груица и Арапин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Вино пије Новак и Радивој

0002    У горици под јелом зеленом,

0003    Служи вино д’јете Татомире,

0004    А Груица д’јете чува стражу;

0005    Вели Новак брату Радивоју:

0006    ”Радивоје, мој рођени брате!

0007    ”Све зулуме земљи укидосмо,

0008    ”Не могосмо црног Арапина,

0009    ”Који иде на друм пред сватове,

0010    ”Те отимље кићене ђевојке,

0011    ”Па их љуби за недјељу дана,

0012    ”Па их онда за благо продаје;

0013    ”Што би саде, брате, учинили,

0014    ”Да господу свате сакупимо,

0015    ”И Груицу млада превјесимо,

0016    ”Под пријевјес сабљу опашемо,

0017    ”Да јездимо друмом јуначкијем

0018    ”Крајем двора црног Арапина

0019    ”Не би л’ Грујо курву преварио,

0020    ”Преварио, курву посјекао?”

0021    Том Радивој врло каил био,

0022    Па господу свате сакупише,

0023    И Груицу млада превјесише,

0024    Под пријевјес сабљу припасаше,

0025    Паке језде друмом јуначкијем

0026    Крајем двора црног Арапина;

0027    Ал’ Арапа дома не бијаше,

0028    Већ пијаше вино на механи

0029    А сестра му дворе надгледаше,

0030    Паке лети брату у механу:

0031    ”А мој брате, црни Арапине!

0032    ”Од како си дворе саградио

0033    ”Украј пута друма јуначкога,

0034    ”Љепши свати нису пројездили

0035    ”Нити љепше провели ђевојке,

0036    ”Него данас свати пројездише

0037    ”Одведоше најљепшу ђевојку.”

0038    А кад чуо црни Арапине,

0039    Он поскочи од земље на ноге,

0040    Од наглости на гола коњица,

0041    Па он ћера господу сватове.

0042    Како стиже господу сватове,

0043    Под ђевојком коња уфатио,

0044    Фати јој се руком у њедарца,

0045    Али нема дојка ни једнога,

0046    Али вели црни Арапине:

0047    ”Хај ђевојко, жалостна ти мајка!

0048    ”Младу ли те мајка удавала,

0049    ”Ти не имаш дојка ни једнога!”

0050    Али вели дијете Груица:

0051    ”Туђа мене мајка удавала:

0052    ”Нигда своје боље не удала!”

0053    Ал’ повикну Дебелић Новаче:

0054    ”Удри Грујо, усала ти рука!”

0055    Сину сабља испод пријевјеса,

0056    И Арапу полећела глава;

0057    Друмом јашу господа сватови,

0058    Попијева Дебелић Новаче:

0059    ”О јунаци млади нежењени!

0060    ”Ви се жен’те откуд вама драго,

0061    ”Не бојте се црног Арапина,

0062    ”Јер је данас Арап погинуо,

0063    ”Пос’јече га Новаковић Грујо.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање