Даје се општа амнестија:

1. свим лицима која су учествовала у четничким и недићевским јединицама, јединицама хрватског и словеначког домобранства, муслиманској милицији, шиптарским оружаним формацијама и у свим осталим оружаним формацијама у служби окупатора или их помагала, као и свима лицима која су припадала одговарајућим политичким организацијама или одговарајућем административном односно судском апарату.
2. свима лицима која су дезертирала из Југословенске армије или се нису одазвала мобилизацији, а до дана објављивања овога Указа нису прешла на страну непријатеља.
3. свима лицима која су сарађивала са окупатором на културном и уметничком пољу, уколико сарадња није прелазила опсег њихове редовне позивне делатности.
4. свима лицима која су нанела клевете или увреде Југословенској армији, њеним претставницима, народним властима и њховим органима.

Од амнестије члана 1, тачка 1. изузимају се:

1. усташе, љотићевци и припадници руског добровољачког корпуса, изузев оних који су били насилно мобилисани после 1 јануара 1942.
2. лица која су у наведеним формацијама и организацијама починила злочине као што су убиство, паљевина, пљачка, силовање и томе слично.
3. лица која су била чланови Културбунда, достављачи, агенти, чиновници и други функционери Гестапо-а, Овре и уопште тајне политичке полиције у служби окупатора и преких судова.
4. идеолошки покретачи, организатори и руководиоци, они који су у већем опсегу финансирали или материјално помагали горе наведене организације као и виши оперативни и позадински командни кадар почев од команданата и начелника батаљона на више (команданти и начелници пукова, бригада, дивизија и корпуса), шефови, начелници и виши руководиоци чиновничког апарата.
5. лица која су побегла у иностранство од одговорности пред народним властима.

Амнестија из члана 1. односи се само на она лица против којих од дана објављивања овог Указа није изречена правоснажна пресуда за дела која су почињена.

На лица из члана 1, тачка 1 и 2 која се налазе у одметништву од народне власти примениће се амнестија, уколико се у року од једног месеца од објављивања овог Указа ставе на расположење народним властима.

Даје се општа амнестија:

1. свима војним лицима која су осуђена до дана објављивања овог Указа правоснажним пресудама војних судова, па им је казна изречена условно или је њено издржавање — извршење одложено до завршетка рата.
2. Свима грађанским лицима која су до дана објављивања овог Указа осуђена правоснажним пресудама војних судова, па им је издржавање — извршење казне одложено до завршетка рата, у колико су била мобилисана и учествовала у ослободилачком рату у саставу војних јединица Југословенске армије.

Даје се помиловање свима лицима која су до дана објављивања овог Указа правоснажно осуђена за дела предвиђена у члану 1, тачка 1 до 4 и опрашта им се неиздржани део казне принудног рада без лишења слободе, казне лишења слободе и казне лишења слободе с принудним радом, при чему се раније изречене казне саображавају с члановима 1 и 10 Закона о врстама казне.

Ово помиловање се не односи на лица наведена у члану 2 овог Указа.

Даје се помиловање свима осталим лицима која су до дана објављивања овог Указа правоснажно осуђена на казну принудног рада без лишења слободе, на казну лишења слободе и на казну лишења слободе принудним радом, при чему се раније изречене казне саображавају с члановима 1 и 10 Закона о врстама казни и то:

1. лицима која су осуђена на наведене казне у трајању до једне године опрашта се даље издржавање казне;
2. лицима која су осуђена на наведене казне у трајању од две до пет година опрашта се трећина изречене казне;
3. лицима која су осуђена на наведене казне у трајању од две до пет година опрашта се трећина изречене казне;
4. лицима која су осуђена на наведене казне у трајању од пет година на више опрашта се петина изречене казне.

Опроштени део казне рачуна се од укупног изречене казне по пресуди.

Од помиловања из члана 6 изузимају се:

1) лица којима је казна вечите робије снижена на времену казну на основу Закона о врстама казни;
2) лица наведена у тачки 1, 3, 4 и 5 члана 2 овог Указа.

Одлуке по овом Указу доносе они судови код којих се води или је вођен поступак у првом степену.

Лица која сматрају да су обухваћена амнестијом односно помиловањем из овог Указа, а амнестија не буде примењена према њима, односно казна им не буде смањена, могу да се обрате на суд наведен у првом ставу овога члана.

Против одлуке наведеног суда заинтересовани има право жалбе у року од 8 дана од дана када му је одлука суда уручена на надлежни виши суд.

Надлежни виши суд одлучује по жалби коначно и против његове одлуке нема места редовној жалби.

Овлашћује се Министарство правосуђа Демократске федеративне Југославије да се стара о извршењу овог Указа и да решава сва спорна питања која би настала приликом његове примене.

Овај Указ ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу Демократске федеративне Југославије”.

3 августа 1945 године
Београд

• Одлука о општој амнестији четника и домобрана (1944)

• „Борба”, број 188/1945
• „Службени лист Демократске Федеративне Југославије”, број 56/1945

Ukaz o opstoj amnestiji i pomilovanju (1945)