Корисничке алатке

Алатке сајта


устав_епархије_за_аустралију_и_нови_зеланд_1988

Устав Епархије за Аустралију и Нови Зеланд (1988)


УСТАВ
СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ
ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД


Усвојен на првом оснивачком Сабору 31. октобра 1964. године у Мелбурну и допуњен и измењен на Петом редовном Црквенонародном сабору 30. децембра 1976. године у Сиднеју, и на Деветом ЦНС 28. децембра 1988. године у Манастиру Светог Саве - Хол, Канбера.


---------------------------------

Члан 1

Слободна Српска Православна Епархија за Аустралију и Нови Зеланд је верска заједница православних Срба учлањених у Српске православне Црквено школске општине. Она је саставни део СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ и ужива све бенефиције које отуда проистичу. Она своје верско учење јавно исповеда, своје богослужење јавно врши и самостално управља и уређује црквено верске послове. Припадници Слободне Српске Православне Епархије за Аустралију и Нови Зеланд верују у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву и исповедају Свето Православље предано им од Светог Саве и српских предака.

Члан 2

Ова Епархија ће се управљати, у духовном и молитвеном погледу на основу:

а) Светог Писма и Светог Предања према учењу Свете Православне Цркве;
б) Правила Васељенских Сабора и од њих признатих правила Апостолских, Помесних Сабора и Светих Отаца;
в) Уредба правилника и начелних одлука надлежних црквених власти предвиђеним овим Уставом.

Члан 3

Јурисдикција Слободне Српске Православне Епархије за Аустралију и Нови Зеланд са седиштем у манастиру Светог Саве – “Нови Каленић”, Хол код Канбере, и обухвата целокупну геополитичку територију Аустралије и Новог Зеланда.

Члан 4

Слободна Српска Православна Епархија за Аустралију и Нови Зеланд самостално управља и слободно располаже епархијском имовином, црквеним фондовима и задужбинама у границама овог Устава и државних закона.

Она самостално врши контролу својих прихода и расхода и њена имовина искључиво служи циљевима цркве и не може се на друге сврхе употребљавати.

Члан 5

Слободна Српска Православна Епархија за Аустралију и Нови Зеланд, састоји се од Слободних Српских Православних црквено-школских општина, парохија, цркава, манастира, архијерејских намесништава установљених на територијама поменутих држава а које потпадају под духовну, извршну, црквено-правну и надзорну контролу епархијских органа - епископа и Епархијског Савета. Према томе, свака Слободна православна црквено-школска општина, црква, манастир, парохија, архијерејско намесништво, који већ постоје или буду установљени на поменутим територијама, морају бити у Црквено-канонској вези са овом епархијом и признавати њен ауторитет и власт.

Члан 6

Службени језик је српски са писмом српске ћирилице, а у односима са Аустралијом, Новим Зеландом и земљама слободног дела Света, званични је језик још и енглески.

Члан 7

Слободна Српска Православна Епархија за Аустралију и Нови Зеланд, црквене општине, манастири, задужбине, самосталне установе и поједини храмови, правна су лица, т.ј. могу бити носиоци права и обавеза.

Члан 8

Слободна Српска Православна Епархија за Аустралију и Нови Зеланд има овакав грб: порфирни плашт украшен двоструким крстом с десне стране и архијерејским жезлом с леве стране, са двоглавим белим орлом, круном и четири слова С “Само Слога Србина Спасава”. Застава је тробојка ЦРВЕНО ПЛАВО БЕЛО са златним крстом и огњилима.

---------------------------------

Члан 9

Духовна, црквено дициплинска и црквено судска власт Слободне Српске Православне Епархије за Аустралију и Нови Зеланд припада само јерархији. Она ту власт врши преко својих црквенојерархијских представника и органа.

Другостепена власт припада Великом Црквеном Суду и Светом Архијерејском Синоду Слободне Српске Православне Цркве.

У Слободној Српској Православној Епархији за Аустралију и Нови Зеланд су ове црквенојерархијске власти и органи:

1. Епископ
2. Епархијски црквени суд
3. Архијерејски заменик
4. Архијерејски намесник, пароси, настојатељи и настојатељице манастира и манастирско братство или сестринство.

Члан 10

Имовинско правне интересе ове епархије и њених саставних делова уређују и заступају ове црквено административне власти и органи:

- Епархијски Црквено-народни сабор, чији је извршни орган Епархијски Савет, који се конституише у два одбора:
а) Епархијско верско просветни одбор и
б) Епархијски финансијски одбор.
- Епархијски Црквени Суд.
- Епархијски Надзорни Одбор.
- Суд Части.
- Архијерејска намесништва.
- Слободне српске православне црквено-школске општине.

Помоћни орган Епархије је Савез Кола Српских Сестара, са својим колима при црквено-школским општинама и Епархији. Савез Кола српских сестара ће водити и одржавати дечја летовалишта, домове за српску сирочад и остареле, као и друге послове који му буду поверени од стране Епархијског Савета. Савез ће помагати Епархијски Савет у напорима за изградњу зграда за поменуте институције.

Кола српских сестара при црквено-школским општинама сарађиваће са Управним одборима општина, свештеником, Савезом Кола сроских сестара и Школским одбором.

Члан 11

Чланови Савета Црквеног Суда, Надзорног Одбора, Епархијског Суда Части, председница и секретарица Савеза кола српских сестара и уредник “Весника”, чине епархијски Пленум, и састају се на позив Епархијског Савета кад то потреба буде захтевала, и у случајевима када треба да се реше питања која су му овим Уставом изричито стављена у надлежност.

Члан 12

Сваки орган Црквено-школске управе подређен је у свим управним деловањима непосредно вишим управним органима Епархије.

Члан 13

Рок за предавање жалбе против Епархијских власти је 15 дана, у које се не урачунава дан уручивања одлуке, а сматра се да је жалба благовремено предата ако је иста уручена до 6 сати по подне петнаестог дана од пријема. Ако се жалба пошаље поштом, дан предаје на пошти сматра се као дан предаје надлештву који је донео жалбену одлуку. Овај рок важи за све органе Епархије и за све одлуке, уколико овим Уставом није предвиђен специјални рок.

Члан 14

Одлуке о организацији епархије и свих њених органа и тела доноси Црквено народни Сабор у споразуму са Светим Архијерејским Синодом. Епархијске црквене власти решавају све друге послове који спадају у њихову надлежност. Против њиховог решења не може се тражити заштита цивилних власти осим ако се иста решења противе законима Аустралије и Новог Зеланда или прелазе обим службене надлежности предвиђених овим Уставом.

---------------------------------

Члан 15

Епархијски епископ има пуну јерархијску власт у питањима вере и морала, свештенодејствовања и архипастирског старања у својој епархији.

Он уз сарадњу свештенства и народа управља и свестрано руководи целокупним, унутрашњим и спољашњим, верским и црквеним животом Епархије.

Члан 16

Сем права и дужности одређених светим канонима, прописима овог Устава и црквеним прописима, епархијски епископ вршиће и ове послове:

1. Да учи и просвећује свештенство и народ у епархији речима, делима и пастирским посланицама;
2. Да чува, брани и одржава у народу Православну веру, српске обичаје и традиције;
3. Да подстиче свештенство и народ да оснивају религиозне, просветне, родољубиве и уопште корисне установе за напредак вере и морала, и да одобрава њихове програме и правила;
4. Да се стара о црквеном поретку, правилном богослужењу, снабдевању цркава са светим антиминсима, светим миром, свештеним одеждама и утварима, богослужбеним књигама и другим потребама за богослужење;
5. Да освећује храмове, рукополаже свештеничке кандидате, монаши или даје благослов за монашење достојних лица, упућујући их на дужност и даје им грамату о томе;
7. Да поставља и отпушта епархијске службенике;
8. Да даје диспенсе у црквено-брачним и другим пословима где је то потребно, према црквеним прописима;
9. Да даје црквена одликовања свештеним лицима оба реда, (сем напрсног крста и архимандритског чина). Даје признања и одликовања мирјанима који су својим радом задужили Епархију;
10. Да суди свештеницима оба реда за мање дициплинске кривице и кажњава их: опоменом, укором и епитимијом до петнаест (15) дана и забраном свештенодејства до тридесет (30) дана, а за веће кривице предаје их Црквеном суду. Суди верницима и изриче им казне привременог лишења појединих права и почасти у цркви. Ове одлуке су извршне.
11. да ублажава казне изречене од Црквеног суда и то до половине досуђене казне;
12. да поставља заменика лицима под забраном свештенодејства и болесним свештеницима, у сагласности са црквено-школским општинама;
13. да прима у клир и поставља са црквеним судом нове свештенике;
14. да обавља канонске посете по Епархији, прегледа и надзирава рад свештеника и верско-просветни рад црквено-школских општина;
15. да даје разрешења у дозвољеним степенима сродства, венчања у црквом забрањене дане, и разрешава од огласа у хитним и потребним случајевима;
16. да задржава од извршења све одлуке црквених тела и органа, које су противне црквеном учењу и црквеним интересима;
17. да бира и поставља свога заменика у црквеним пословима;
18. да се стара уз помоћ епархијских тела и органа да се правилно извршују црквени прописи, рукује епархијском имовином и уредно чувају документа о својини;
19. да врши надзор над манастирима и поставља настојатеља;
20. да одобрава правила Свештеничког братства;
21. да поставља и смењује уреднике епархијских публикација;
22. да у заједници са Црквеним судом и са епархијским правним саветником тумачи прописе овог Устава;
23. да подноси извештај о своме раду и стању Епархије Црквено-народном сабору, и њему одговара за свој рад у административном погледу;
24. да станује у седишту ове Епархије.

Члан 17

Епископа Слободне српске православне епархије за Аустралију и Нови Зеланд бира Црквено-народни Сабор са листе Светог Архијерејског Синода Слободне Српске православне Цркве а хиротонишу га најмање два канонска православна епископа.

Члан 18

Кандидат за епископа мора:

а) да испуњава све канонско законске услове за епископски чин у православној цркви;
б) да има потребну православну богословску спрему и да је српског порекла;
в) да је својом ревносном службом цркви и угледним животом и радом стекао поштовање и показао способност за положај епископа.

Члан 19

У случају упражњења или обудовљења Епархије, Епархијски Савет и Црквени Суд сазваће Црквено-народни Сабор у ванредно заседање, најдаље у року од шест месеци и одмах предузимају управу Епархије и управљају њоме све док новоизабрани епископ не буде примио дужност.

Заједничким седницама Савета и Црквеног суда председаваће најстарији свештеник Црквеног суда, а секретарску дужност вршиће подпредседник Савета. У овом саставу водиће и сазвани Сабор.

Члан 20

Административну поделу Епархије на архијерејска намесништва, као и груписање парохија врши епископ са Црквеним судом и Епархијским Саветом, када се за то укаже потреба.

Архијерејског намесника поставља и разрешава Епархијски епископ.

Члан 21

Епархијски епископ је настојатељ свих манастира и манастирских братстава/сестринства у својој Епархији.

Дозволу за подизање манастира даје Епархијски епископ.

Манастирима без монаха или монахиња управља епископ и Епархијски савет.

У манастиру у коме има најмање три монаха или монахиње, манастиром управља уз помоћ братства или сестринства настојатељ или настојатељица, које поставља и смењује епархијски епископ.

Члан 22

За време болести и одсутности, епархијски епископ одређује себи заменика - свештено лице, и додељује му делокруг рада.

ЕПАРХИЈСКИ ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР

Члан 23

Црквено-народни сабор је главно законодавно и надзорно тело у Епархији и представља целокупно слободно православно Српство у Аустралији и Новом Зеланду.

Члан 24

Епархијски Црквено-народни Сабор сачињавају:

1. Делегати црквено-школских општина - два световњака са председником општине, који је делегат по дужности. У случају да он не може присуствовати, замењује га подпредседник општине.
2. Све српско православно свештенство ове Епархије, оба реда.
3. Епархијски епископ.
4. Српске колоније без цркве и свештеника а са редовном школом која ради под епархијским надзором, имају право на два делегата, од којих је један обавезно учитељ. Савез Кола српских сестара има право на два делегата.
5. Сви Чланови епархијског пленума из чл. 10 овог Устава.
6. Народни представници, истакнути просветни радници, пријатељи Православља и народног добра, имају право присуствовати свим епархијско-саборским седницама али без права гласа.

Члан 25

Сви делегати морају бити снабдевени са прописним пуномоћјем, које Верификациони одбор прегледа и одобрава, према пословнику. Сваки делегат мора бити пуноправан члан црквене општине, и као такав може бити биран у Епархијски Савет и Пленум. У случају да престане бити члан црквено-школске општине, аутоматски престаје бити члан Савета или Пленума.

Члан 26

Путне трошкове делегата сносе њихове општине и организације.

Члан 27

Делегати једне општине или организације могу заступати и другу општину или организацију у случају оправдане потребе у ком случају обе општине или организације сносе заједнички трошкове делегата. Делегат, без обзира колико општина или организација заступа, према пуномоћју, има право само на један глас.

Члан 28

Епархијски сабор састаје се у редовно заседање сваке треће године, крајем месеца децембра, на дан који одреди Епархијски епископ, у месту седишта епископа, и решава о свима административним, законодавним, финансијским и верско-просветним проблемима, који се тичу Епархије, односно њених припадника.

Члан 29

Избор делегата за Епархијски Сабор има се извршити, по могућству, три месеца пре одржања Сабора. Жалбе против избора делегата, ако их буде било, шаљу се Епархијском Савету, у року од осам дана по завршеном избору.

Члан 30

Епархијски сабор отвара Епархијски Епископ, који је по свом високом положају председник Сабора. По отварању позива Сабор да се конституише и изабере себи потребно председништво: два подпредседника - један свештеник и један световњак, два или више записничара, два оверача записника и три члана Верификационог одбора.

Члан 31

Делокруг рада Епархијског сабора:

1. Одобрава, допуњује и мења дневни ред предложен од стране Епархијског савета;
2. бира епископа са листе св. Арх. Синода ССПЦ;
3. прима и одобрава писмене извештаје поднете од Епархијског савета о раду у протеклом периоду;
4. стара се о обезбеђивању материјалних средстава за издржавање и рад Епархије;
5. одобрава програм рада Епархијског савета за наредни период;
6. решава све предмете поднете од Епархијског савета на решење;
7. бира Епархијски савет, Надзорни одбор и потврђује епархијске намесничке одборе;
8. одобрава завршне рачуне Епархије и контролише финансијско пословање Епархије;
9. доноси Правилник о свом раду и одобрава Црквено-судски поступак за Црквени суд;
10. бира Одбор за молбе и жалбе упућене Сабору;
11. доноси, мења и допуњује Епархијски Устав са двотрећинском већином;
12. саслушава и одобрава извештај епископа о административним пословима у Епархији.

ЕПАРХИЈСКИ САВЕТ

Члан 32

Епархијски Савет је главни управни и надзорни орган у Епархији за спољашње, црквене и верско-просветне црквено-школске општине.

Члан 33

Епархијски Савет састоји се, осим Епископа, још од дванаест редовних чланова, које бира Епархијски Сабор на три године, од којих су седам световњака и по могућству пет свештених лица; шест заменика од којих су четири световњака и два свештена лица.

Члан 34

Чланови Епархијског Савета не смеју бити међу собом, нити са Епископом, у сродству до четвртог степена канонске компутације, било то крвно или духовно.

Члан 35

Чланство Епархијског Савета је почасно звање, и обавља се за сада бесплатно, изузев за чланове који живе ван државе, којима се, по одлуци Савета, плаћају путни трошкови.

Члан 36

Одмах по избору, чланови Епархијског Савета са члановима осталих изабраних одбора, полажу заклетву, да ће своје дужности савесно, тачно и беспристрасно вршити и да ће званичну тајну строго чувати. Заклетву ће извршити епископ, јавно пред Сабором. Ако неки од изабраних чланова није моментално присутан, положиће заклетву на првој наредној седници одбора чији је члан.

Члан 37

Епархијски Савет састоји се из два Одбора-Секције:

1. Епархијски Финансијско-управни одбор, и
2. Епархијски Верско-просветни одбор.

Свако од ова два Одбора има, осим председника - Епископа, још и шест редовних чланова, и то:

У Финансијско-управном одбору, четири световњака и два свештеника.
У Верско-просветном одбору, три световњака и три свештеника.

Чланове заменике, по три за сваки Одбор, именује епископ из реда свештеника, у споразуму са Епархијским Саветом.

Председник или подпредседник може одредити једног члана из појединог Одбора за председавајућег исте, у случају потребе.

Члан 38

Председник Епархијског Савета је Епархијски Епископ. Подпредседника именује епископ између изабраних чланова, у споразуму са Епархијским Саветом. Подпредседник Савета је уједно подпредседник сваког Епархијског Одбора, изузев црквеног Суда, ако није свештено лице.

Секретар Епархије је уједно и секретар Епархијског Савета. Њега поставља Епископ, као сталног чиновника и он прима плату из епархијске благајне. Висину плате одређује Сабор и она се уноси у буџет као засебна позиција административних трошкова.

Референт Епархијског Савета је епархијски секретар или од Епархијског Савета нарочито одређени члан.

Ако место у Епархијском Савету постане упражњено, допуњава га Епархијски савет члановима заменицима.

Члан 39

Епархијски Савет држи своје седнице по потреби, али најмање три пута годишње.

Одбори Епархијског Савета - Управни и Просветни држе своје седнице редовно једанпут месечно, или по потреби више пута. Сваки члан Одбора који би био спречен, да по позиву дође на седницу дужан је благовремено о томе обавестити председника Савета, да би се могао на време позвати члан заменик и заказана седница одржати.

Члан 40

За доношење правоваљаних одлука у Епархијском Савету, потребно је присуство две трећине његових чланова, осим председника или подпредседника. Ово важи и за седнице његових Одбора, Финансијско-управног и Верско-просветног.

Члан 41

Одлуке се доносе већином гласова, уколико за поједине сучајеве није изричито предвиђена апсолутна већина. Ако су гласови подељени једнако, одлучује глас председника. Ако се за поједини случај тражи апсолутна већина па на првој седници није добијена, епископ ће наредити другу седницу са истим питањем. Ако на тој другој седници опет не буде добијена тражена већина, сам епископ имајући у виду гледишта чланова и број добијених гласова за поједина гледишта, епископ одлучује сам.

Члан 42

На седницама Епархијског Савета, као и одбора Епархијског Савета, мора се водити записник, у који се уносе имена присутних чланова и разлози отсутности недошавших чланова, примедбе на записник са прошле седнице, саопштења и дописи који спадају у надлежност Савета, предмети о којима се већало и говорило, резултат гласања и тачно означене одлуке које су донете. Записник морају потписати сви присутни чланови а изводе из записника секретар, уз печат Епархијског Савета.

Члан 43

Жалбе поднете у прописном року, против решења Одбора Епархијског Савета, решаваће Епархијски Савет у Пленуму.

Члан 44

Делокруг рада Епархијског Савета, у општим пословима:

1. Контролише да црквено-школске општине, манастири и сви њихови органи врше своје послове тачно и савесно.
2. Припрема и издаје у том погледу, као и у пословима свију управних и верско-просветних потреба Епархије, потребне уредбе, наредбе, упутства и решења.
3. Спрема и подноси Епархијском Црквено-народном Сабору предлоге за разне уредбе и правилнике које овај има да доноси за целу Епархију.
4. Израђује и Сабору подноси пројекат буџета за следеће три године. Решавање буџета ће на Сабору бити посебна тачка дневног реда. Сабор може мењати и допуњавати поднети пројекат. Савет ће у своме пројекту буџета унети једну специјалну позицију, под насловом НЕПРЕДВИЂЕНИ ТРОШКОВИ. Ова позиција се не сме трошити на потребе предвиђене другим буџетским позицијама, и уколико се не утроши има остати непотрошена као буџетска уштеда.
5. У смислу наређења овог Устава, решава по жалбама на избор делегата на Сабор.
6. Установљава сам свој дневни ред.
7. Оснива фондове потребне за целу Епархију.
8. Прима и расправља извештаје Одбора-Секција о њиховом Раду Епархије, и о њима доноси потребна решења.
9. Решава о жалбама и размимоилажењима у одлукама одборских Одбора-Секција Епархијског Савета.
10. Може предузимати послове које сматра корисним за добро Епархије.
11. Износи пред Црквено-народни Сабор листу епископских кандидата Св. Арх. Синода ССПЦ, за избор епископа.

Члан 45

Делокруг рада Епархијског Савета у пословима управе и народа:

1. Саветује се о свим односима и потребама српских православних вероисповедних школа за верскопросветно васпитање, и о томе доноси потребна решења и одлуке.
2. Спрема и подноси уредбе за целу Епархију о верско-просветном васпитању и вероисповедним школама, наставном плану и дисциплинска правила за учитеље.
3. Пази да све одредбе и школске уредбе, као и наставни план тачно извршују и прописне школске књиге свуда употребљавају.
4. Бира по потреби епархијског Верско-просветног надзорника, и преко њега води надзор над свима верско-просветним заводима Епархије.
5. Прима извештаје од надзорника и о њима доноси потребне закључке.
6. Прима годишњи извештај свих Одбора-Секција о њиховом раду и по њима саставља годишњи извештај о целокупном раду у Епархији, који подноси Епархијском Сабору.
7. Одлучује о оснивању и издржавању вероисповедних школа и добротворних завода за верско-просветно васпитање.

Члан 46

У делокруг рада Епархијског Верско-просветног одбора, поред верско-просветних послова спада да решава:

1. Жалбе против одлука органа црквено-школских општина по питањима чисто просветног и школског карактера; да потврђује њихове закључке или да их одбацује.
2. Решава несугласице између парохијског свештеника и црквено-школске општине и њених органа, уколико се исте не би односиле на духовне ствари.
3. Спрема и подноси Епархијском Савету предлоге за упутства, наредбе и уредбе, које се односе на службено деловање нижих органа, по питањима школе и просвете.
4. Подноси Епархијском Савету на решење своје извештаје, закључне и закључке.
5. Испитује, одобрава и потврђује правилнике, одлуке и решења општине.
6. Одређује и шаље Поверенства ради извиђања неправилности нижих органа у црквено-парохијским школама и предузима потребне мере ради отклањања разних недостатака или грешака у просветном и школском раду.

Члан 47

У пословима управе и надзора вероисповедних школа за верско-просветно васпитање, овај Одбор је надлежан:

1. Одобрава одлуке Црквено-школских општина о подизању нових школа.
2. Настојава да се школске зграде издају по прописима, да су снабдевене наставним прибором и да се за учитеље постављају само особе које су за то способне.
3. Контролише да црквено-школски органи извршавају тачно своје дужности, редовно подносе своје извештаје и статистичке податке Епархијском Савету.
4. Контролише правилност избора учитеља, изабраних од стране црквено-школских општина, и даје им потврде.
5. Доноси одлуке у погледу дисциплине учитељског особља по дисциплинским правилима, која ће донети Епархијски Савет.
6. Расправља и решава међусобне неспоразуме између учитеља, свештеника и црквено-школске општине и њених органа, у колико се ти неспоразуми тичу школских и наставних односа.
7. Саставља годишњи извештај о свом раду, спољашњем и унутрашњем стању вероисповедних завода у Епархији, који ће објавити у епархијском Веснику, и поднети га са својим предлозима Епархијском Савету.
8. Извршује одлуке Епархијског Савета у колико се исте односе на верско-просветне проблеме.
9. Поставља заменике где је упражњено учитељско место до коначног решења.
10. Води попис свих вероисповедних завода и учитељског особља у њима.
11. Стара се да се надзор над свим верско-просветним заводима води тачно.
12. Прима предлоге од Просветног одбора и о њима доноси одлуке.

ЕПАРХИЈСКИ ФИНАНСИЈСКО-УПРАВНИ ОДБОР

Члан 48

Између чланова овог одбора, епархијски Епископ, споразумно са Епархијским Саветом, именује благајника у рачуновођу. Благајник мора бити под бондом, чију величину одређује Епархијски Савет.

Члан 49

У делокруг Финансијско-управног одбора спада:

1. Настоји да се воде уредни инвентари о црквеној покретној и непокретној имовини Епархије, црквено-школских општина, манастира, фондова и др.
2. Надгледа стање, руковање и употребу оних фондова и имања којима управљају црквено-школске општине и манастири, по прописима овог Устава.
3. Прегледа поднете закључке рачуне за протеклу годину и одобрава прорачун за идућу годину црквено-школским општинама.
4. Рукује непосредно и под надзором епархијских власти са Фондовима, који служе црквеним, верско-просветним и хуманитарним сврхама целе Епархије.
5. Води надзор над епархијским имањем и фондовима.
6. Прегледа и чува у својој архиви по један примерак инвентара имовине црквено-школских општина, манастира и Епархије.

ЕПАРХИЈСКИ ЦРКВЕНИ СУД

Члан 50

Епархијски Црквени Суд састоји се од Епископа као председника и два редовна члана.

Редовне чланове Епархијског Црквеног Суда и чланове заменике поставља и разрешава Епископ.

Члан 51

Чланови Епархијског Црквеног Суда могу припадати мирском и монашком свештенству али не смеју бити између себе, нити са епископом у сродству до четвртог степена канонског рачунања искључиво, било то сродство крвно или духовно.

Члан 52

Адвокат Епархијског Савета, односно Епархије је и адвокат Црквеног Суда, ако је потребан, у споразуму са Епархијским Судом.

Члан 53

Чланови Епархијског Црквеног Суда, редовни и заменици, а тако исто и његови чиновници, полажу пред епархијским Епископом следећу заклетву:

”Ја, (Н.Н.), заклињем се свемоућим Богом, да ћу све дужности и послове повереног ми звања, тачно савесно и безпристрасно извршавати, да ћу се при доношењу одлука придржавати најсавесније свих закона и прописа који се на предмете поверене ми службе односе, и да ћу званичне тајне строго чувати. Тако ми помогао Господ Бог”.

Ову заклетву има сваки члан да својеручно потпише и уручи Епископу.

Предњи текст заклетве је општи и званични текст заклетве за све чланове ма кога епархијског Одбора које је Устав оптеретио полагањем заклетве. То исто важи и за одборе и дужности код црквено-школских општина.

Члан 54

Председник епархијског Црквеног Суда је епархијски Епископ. У случају спречености, Епископа замењује његов заменик, према члану 21. овог Устава.

Члан 55

Епархијски Црквени Суд држи своје седнице по потреби и на позив епархијског Епископа. На седницу се морају позвати сви редовни чланови Суда и потребан број чланова заменика.

Члан 56

Епархијски Црквени Суд - његови чланови - не могу држати седницу нити ма какве састанке без знања епархијског Епископа или његовог заменика у случају одсутности или спречености самог Епископа, сем прописа у чл. 21. овог Устава.

Члан 57

Епархијски Црквени Суд, позван на седницу предњег члана Устава, дноси пуноважне одлуке ако је на седници присутно две трећине чланова Суда.

Члан 58

Седнице Црквеног Суда нису јавне. Ако се расправља предмет неког члана или његове родбине до четвртог степена, тај члан не може присуствовати решавању, већ мора изићи док се дискусија не заврши и одлука донесе.

Члан 59

На свакој седници Црквеног Суда води се записник, у који ће се уписати:

Имена присутних и одсутних чланова, са назначењем разлога одсутности/недошавших; примедбе на записник са прошле седнице; прочитани дописи и саопштења који спадају у надлежност Суда; предмети о којима се већало и гласало и резултат гласања.

Записник морају потписати сви присутни, а изводе из записника само секретар или председавајући.

Члан 60

Одлуке које донесе сам Епископ или са Црквеним Судом заједно имају вредност и снагу одлука Црквених Судова прве инстанце.

Члан 61

Све пресуде које гласе на лишење свештеничког или свештеномонашког чина, или развода брака подносе се по званичној дужности вишој црквеној власти - Великом Црквеном Суду Слободне Српске Православне Цркве, без обзира да ли има жалбе или не.

Члан 62

Делокруг епархијског Црквеног Суда:

1. Пази да се учење вере чува у чистоти, и да се црквени обреди одржавају у својој целости.
2. Да световно и монашко свештенство врши своје дужности у цркви и изван цркве, и да религиозно-морални живот клира и народа одговара црквеним прописима.
3. Стара се о верској настави уопште и обавештава се путем својих органа о религиозно-моралном стању народа и српске православне деце у свим школама.
4. Расправља и решава међусобне несугласице протопрезвитера, пароха и мисионара, у колико се исте тичу духовне службе и службених односа.
5. Суди по свим дисциплинским предметима који се односе на црквени ред клир и народ, а тако исто и по предметима који се односе на вршење Светих Тајни.
6. По потреби расписује конкурс за попуњавање парохија.
7. Суделује у смислу овог Устава при оснивању нових, укидања или друкчијег заокруживања постојећих црквено-школских општина, парохија, манастира и при одређивању нових седишта.
8. Прописује упутства за службено деловање окружних протопрезвитера, уколико се та упутства односе на духовну страну њихове службе.
9. Стара се да се нове цркве зидају по православном обреду, да су по прописима освећене и снабдевене обредним књигама и утварима, да су црквена гробља освећена и пристојно ограђена.
10. Настоји да се воде уредни инвентари о црквеним стварима; наређује попис цркава, парохијског и монашког свештенства, број душа и домова, и води о томе нарочите књиге.
11. Пази да се црквене матице и уопште све за парохијска звања и манастире, прописне књиге и записници воде према прописима и држе у реду.

Члан 63

Судски поступак и пословни ред Црквеног Суда припремиће Црквени Суд и Епархијски Савет, и донети на одобрење Епархијском Црквено-народном Сабору.

Члан 64

Ако се Епископ не сагласи са одлуком Црквеног Суда, као и са одлуком некога од епархијских одбора или Епархијског Савета, предмет ће се упутити Епархијском Пленуму, који ће се сазвати на седницу у року од 30 дана, од дана подношења жалбе од стране епархијског Епископа, или подпредседника Епархијског Савета, ако се ради о предмету из надлежности Савета.

ЕПАРХИЈСКИ НАДЗОРНИ ОДБОР

Члан 65

Надзорни одбор се састоји од три члана и два заменика. Први изабрани члан је председник Одбора. Бира га Сабор на свом редовном заседању на три године.

Његова је надлежност, да најмање једном годишње прегледа целокупно финансијско пословање Епархије и да о сваком прегледу обавести Епархијски Савет писмено, а о сваком редовном Сабору подносиће свој трогодишњи извештај, са евентуалним примедбама или сугестијама.

Члан 66

Надзорни одбор доноси своје одлуке простом већином. На седници када прегледају рад, морају бити присутна сва три члана. Ако је неки члан спречен, одредиће се заменик по реду избора.

О сваком прегледу водиће се записник, у којем ће се констатовати нађено стање. Записник морају потписати сви присутни чланови.

Члан 67

Ако би Надзорни одбор приликом својих прегледа утврдио постојање неправилности у финансијском пословању, нарочито ако је нанета материјална штета, он ће одмах писмено известити Епархијски Савет и тражити да Савет предузме хитне мере за заштиту финансијских интереса Епархије.

Члан 68

Ако Епархијски Савет не би, из ма којих разлога, предузео заштитне мере, онда Надзорни одбор има право да од епископа тражи сазив пуне седнице епархијског Пленума, чл. 10. пред којим ће изнети предмет за решење, а Пленум може решавати ако је присутно две трећине чланова. Одлуке се доносе простом већином гласова.

Члан 69

Пошто је рад чланова сваког Одбора епархије бесплатан, пожељно би било да се чланови овог Одбора бирају из седишта Епархије, или сви из неке друге вароши, ради смањења трошкова и лакшег одржавања седница.

СУД ЧАСТИ

Члан 70

Установљава се Суд Части, који ће као посебни орган Епархије, код црквено-школских општина и Епархије, вршити дужности предвиђене овим Уставом.

Члан 71

Суд части првог степена постојаће код сваке црквено-школске општине а бираће се на редовној годишњој скупштини са осталим одборима, сваке године.

Он ће се састојати од три члана и два заменика. Суди у првом степену, у присуству странака.

Члан 72

Као другостепени Суд Части, кога бира редовни Сабор Епархије са осталим одборима на три године, састоји се од пет чланова и два заменика. Суди у другом степену по жалбама на одлуке Суда првог степена код црквено-школских општина. Суди и решава без присуства странака и зове се Епархијски Суд Части.

Члан 73

Првостепени судови код црквено-школских општина надлежни су да суде члановима своје општине. Док Епархијски Суд Части обухвата целу Епархију, и суди по жалбама сваког Суда у Епархији.

Члан 74

Стварна надлежност суда обухвата увреде, клевете, свађе и сличне размирице међу члановима.

Члан 75

Суд може изрећи следеће казне:

1. Опомену;
2. Укор, усмени и писмени;
3. Искључење из чланства за одређено време, и
4. Искључење из чланства црквене општине за свагда.

НИЖИ ЕПАРХИЈСКИ ОРГАНИ

Члан 76

Нижи епархијски органи су: архијерејска намесништва и архијерејски намесник.

Архијерејско намесништво је скуп више црквено-школских општина-парохија, које стоје под духовним надзором једног архијерејског намесника.

Члан 77

Садашња Архијерејска намесништва, њихова седишта и њихов делокруг остају. Ако би у будуће потреба Цркве и црквене службе захтевала промену, она ће се учинити споразумом са Епархијским Саветом, Црквеним судом и свештенством, уз пристанак Епископа.

Према томе, за сада остају и остаће до даљег решавања два Архијерејска намесништва: «ИСТОЧНО» и «ЗАПАДНО».

Члан 78

Архијерејски намесник је духовни старешина једног округа на који је стално постављен.

Архијерејско намесништво поставља и разрешава епархијски Епископ. Према томе, он је повереник Епископа и као такав је позван да у име епископа врши духовни надзор над клиром и народом, и свима црквеним верско-просветним заводима свога округа.

Члан 79

Црквено-правни положај Архијерејског намесника обухвата ова права и дужности:

1. Он је посредни орган између епархијског Епископа, Црквеног Суда и подручних парохијских звања, и уопште свега подручног клира и народа. У чисто духовним стварима, као такав, спада му у дужност да саопштава наредбе, решења и одлуке епархијског Црквеног Суда парохијским звањима, а тако исто да подноси молбе, тужбе и уопште све поднеске ових последњих епархијском Црквеном Суду са својим примедбама, извештајима и евентуалним предлозима.
2. Он је надзорни орган епархијске Ураве у свим њеним пословима, над подручним клиром и народом, епархијским звањима и црквеним верско-просветним заводима свога округа. Стога му као таквом, спада у дужност да одржава годишње канонске визитације у своме округу у смислу одредаба овог Устава и упутстава свога епархијског Епископа и надлежних епархијских власти, и да о томе извештава сваки пут епархијску Управу.
3. Он је истражни орган епархијске Управе у свим црквено-казненим и дисциплинским стварима, као и управним пословима подручног му свештенства, учитеља и верних, црквено-школских општина и њихових органа и парохијског звања, уколико Епископ и надлежне Власти епархијске те послове не би другом, као изванредном поверенику повериле.
4. Он је извршни орган епархијске Управе, с тога му спада у дужност извршење наредаба, решења, одлука и пресуда епархијске Управе у његовом округу, односно сва брига о томе да их извршују сви они којима то у дужност спада.

Члан 80

Поред дужности наведених у претходном пропису, Архијерејски намесник ће вршити и следеће дужности:

1. Да се брине о чистоти и снажењу православне вере, о правилном и редовном проповедању, о религиозно-моралном образовању и васпитању верних.
2. Сузбија све покрете и радње уперене против Православља и интереса Цркве.
3. Стара се о чувању и неговању добрих обичаја и о сузбијању и искорењивању штетних навика и порока у народу.
4. Настоји у своме подручју да се организују добротворне и духовно-просветне установе, и обзиром на месне прилике и потребе даје у том погледу епархијском архијереју предлоге и мишљења.
5. Стара се о правилном и редовном богослужењу у своме подручју, као и благољепију и добром поретку у храмовима.
6. Отклања сваки неспоразум међу свештеницима, расправља мање несугласице међу њима и мири их, а веће доставља вишој власти.
7. Обилази најмање једном годишње све парохије у своме подручју, и том приликом прегледа и контролише пастирски, вероучитељски и административни рад парохијског свештенства и рад црквено-школских одбора, и о резултату своје ревизије подноси исцрпан извештај надлежним епархијским органима, са својим примедбама и предлозима.
8. По своме нахођењу или по жељи свештенства, а по претходном одобрењу епархијског архијереја, сазива свештенике на братске договоре, на којима се расправља и договара о потребама и унапређењу Цркве, пастирским дужностима, унапређењу и јачању православне вере код верника, религиозно-морални осећај, међусобна љубав, родољубље, духовна просвета и хришћанске врлине.
9. Подноси годишњи извештај, са својим мишљењем и предлозима епархијском Архијереју о стању цркава, раду и владању свештеника, као и своме сопственом раду.

Члан 81

Да би Архијерејски намесник могао успешно вршити и свршити све наведене дужности у предњим прописима, епархијски Епископ, у договору са Епархијским Саветом и Црквеним Судом, треба да изради Упутства и достави их Архијерејским намесницима, свему свештенству Епархије, парохијама и црквено-школским општинама.

Члан 82

Архијерејски намесници стоје у свом званичном раду под надзором епархијских власти и дужни су се покоравати њиховим наредбама.

О ЦРКВЕНО-ШКОЛСКОЈ ОПШТИНИ

Члан 83

Свака православна црквено-школска општина је заједница верних, који исповедају Православну веру и живе у извесном месту или више места, повезаних заједно и чине географску и административну целину по законима Аустралије и Новог Зеланда.

Члан 84

Свака црквено-школска општина је саставни део Слободне Српске Православне Епархије за Аустралију и Нови Зеланд и као таква подлеже свима одредбама овог Устава, црквених канона и установљених прописа, уредаба и наредаба епархијских власти, којој на челу стоји епархијски Епископ.

Члан 85

Циљ и задатак црквено-школских општина је да подижуу, одржавају и унапређују Цркву, школу и све установе које користе Српству и Православљу; раде на ширењу међусобне братске љубави и слоге; да се узајамно помажу у моралном и духовном усавршавању и раде на остварењу верско-националне мисије коју има Слободна Српска Православна Света Црква; и да буду корисни грађани ове земље.

Члан 86

Чланови општинари су само они Срби, који су драговљно примили на себе дужнсти и обавезе прописане црквено-школским правилима, и тиме стекли право да активно учествују у раду црквено-школске општине.

Члан 87

Лице које жели да постане члан једне општине, пријављује се општинској управи писмено, препоручено од два члана. Управни одбор општине прима га или одбија, већином гласова.

Лице које не буде примљено у чланство, може се жалити редовној годишњој скупштини, у року од 15. дана по саопштењу. До годишње скупштине решење Управе је на снази. Годишња скупштина може решење о непријему потврдити или поништити. Ако је решавање о одбијању поништено, жалилац постаје члан општине. Ако скупштина решење о одбијању потврди, жалилац се не може даље ником жалити. Решење скупштине је извршно.

Члан 88

Особе које не испуњавају одредбе црквено-школских правила сматрају се само парохијани, односно припадници Цркве, и не уживају права која по правилима црквено-школских општина припадају општинарима.

Члан 89

Чланарина за чланство одређује се на годишњој скупштини. Од чланарине су ослобођени само инвалиди и пензионери, који су били чланови општине пре него су отишли у пензију или постали инвалиди.

Сваки члан општине који напусти општину, или је из исте удаљен извршним решењем надлежног органа, према прописима овг Устава или прекине своје обавезе према општини, нема права никаквог потраживања од црквено-школске општине чији је члан био.

Сваки новопримљени члан мора потписати Правила општине пре него прими обавезе чланства.

Сва новодошла лица у Аустралију могу бити примљена у чланство, али не могу бити бирани за било какву функцију у црквено-школској општини, док не проведу три године у чланству дотичне општине.

Члан 90

Члан црквено-школске општине не може бити:

1. Лице млађе од 18. година.
2. Лице за које се утврди да својим неморалним владањем и животом служи на саблазан другима.
3. Лице за које се докаже да ради против Цркве, Епархије и Православља.
4. Они који се јавно признају и за које се докаже да су анархисти, комунисти, нихилисти и бигамисти.

Члан 91

Чланство у општини престаје:

1. Смрћу,
2. Оставком - добровољним иступањем,
3. Одселењем из места парохије,
4. Искључењем из чланства одлуком Управног одбора или скупштине,
5. Неплаћањем чланарине за више од годину дана.

Члан 92

Искључење из чланства врши Управни одбор, када за појединог члана утврди постојање кога случаја предвиђеног чланом 90. Устава или када се утврди да је неки члан постао штетан по интерес општине, било својим радом или држањем у односу на општину.

Искључени члан може се жалити редовној годишњој скупштини, чије је решење извршно.

УСЛОВИ ЗА ОСНИВАЊЕ ЦРКВЕНО-ШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ

Члан 93

За оснивање црквено-школске општине у једном месту, потребни су следећи услови:

1. Молба епархијском Епископу, потписана од стране оних који желе да се оснује црквено-школска општина, и у истој се обавезују да ће је материјално и морално помагати.
2. Предлог црквено-школских Правила, која морају бити састављена у духу овога Устава и одобрена од стране епархијских власти.

Члан 94

Црквено-школском општином управљају ови органи:

1. Скупштина црквено-школске општине.
2. Управни одбор.
3. Надзорни одбор.
4. Свештеник - парох.
5. Тутори храма.
6. Суд части.
7. Као помоћни орган Коло српских сестара, у смислу члана 11. овог Устава.

Члан 95

Скупштину црквено-школске општине сачињавају сви пуноправни чланови општине.

Лица која постану чланови општине на дан редовне Скупштине немају право гласа на истој.

Члан 96

Редовне годишње Скупштине црквено-школске општине одржавају се у току месеца фебруара сваке године, на дан који одреди Управни одбор општине. Списак новоизабране Управе са њиховим адресама, препис записника са Скупштине и извештај Надзорног одбора, морају се доставити епархијском Епископу, односно Епархијском савету, најкасније 15 дана по одржаној скупштини.

Члан 97

Дневни ред за годишњу скупштину припрема и предлаже Управни одбор општине а скупштина га одобрава. Председништво скупштине мора га се стриктно држати.

Ако би се појавила питања која нису предвиђена дневним редом, председник скупштине их може унети у тачку: Питања и предлози и као такве их претресати и о њима донети одлуке.

Члан 98

Управни одбор је дужан, најмање за петнаест дана унапред одредити дан скупштине, када ће се одржати, и писмено позвати чланове.

Члан 99

Скупштину отвара председник Управног одбора и позива скупштинаре да изаберу Председништво скупштине: председника, секретара, два оверача записника, и три члана Верификационог одбора да прегледа пуномоћја, ако их има.

Члан 100

По отварању скупштине и избора Председништва, прелази се на дневни ред.

По подношењу извештаја Управног и других одбора о свом раду и извештаји се приме, старој Управи се даје разрешница, прелази се на избор нове Управе, и редом даље по дневном реду.

Члан 101

Одмах по избору нове Управе, председник скупштине позива свештеника да их закуне, види чл. 53 овог Устава. Заклетва се полаже у присуству целе скупштине. Ако свештеник није присутан, заклетву ће извршити председник скупштине на исти начин. Ако неки од изабраних чланова није присутан скупштини, он ће је положити на првој седници управног одбора.

Члан 102

У делокруг рада скупштине спада:

1. Избор председништва скупштине.
2. Подношење извештаја о раду старе управе.
3. Разрешење старе управе.
4. Бирање нове управе.
5. Сва питања која не спадају у делокруг рада црквено-школске управе.
6. Питања црквено-школске економије.
7. Питања и предлози.

Члан 103

Све несугласице и неспоразуми који би у току године могли настати између свештеника и учитеља с једне стране, и црквено-школске општине с друге стране, морају се поднети на разматрање Епархијском Савету. Епархијски Савет ће, преко својих органа, ствар испитати и проучити, и своју одлуку доставити Управи. Одлука Епархијског Савета је извршна.

Члан 104

У случају да се појаве важна питања у току године која цреквено-школска управа није надлежна да реши, а решење истих се не може одгодити до редовне скупштине, Управа црквено-школске општине сазива Ванредну скупштину, која може решавати само предмет због кога је сазвана. Ванредном скупштином рукују председник и секретар општине.

Члан 105

На захтев једне трећине чланова црквено-школске општине, управа је дужна сазвати ванредну скупштину, као и на захтев Епархијског Савета. У оба случаја решава само питања ради којих је сазвана.

Члан 106

Све одлуке на редовној и ванредној скупштини доносе се релативном већином, а ако се ради о прибављању или отуђивању непокретне имовине, да би одлука била пуноважна, потребна је двотрећинска већина. У случају да су гласови подједнако подељени, глас председника одлучује.

Члан 107

Са скупштине може бити искључен од стране председника сваки члан који злоупотреби своје скупштинско право, спречавајући скупштину у раду и правећи неред.

Члан 108

Скупштина може приступити раду и пуноважно решавати, ако је присутна релативна већина пуноправних чланова.

Ако на скупштину, на први позив, не би дошла релативна већина пуноправних чланова, почетак рада скупштине се одлаже за пола сата. Ако тада буде присутна једна трећина пуноправних чланова, скупштина ће отпочети рад и пуноважно доносити одлуке.

Ако тада не буде присутна једна трећина пуноправних чланова, скупштина ће се одложити и нова заказати у року од 14. дана.

Ако и на други позив, и након одлагања скупштине за пола сата, не буде присутна једна трећина пуноправних чланова, саставља се о томе записник који потписује председник, секретар и сви присутни општинари, и исти се доставља Епархијском Савету који ће о даљем поступку донети решење.

Члан 109

За доношење одлуке о престанку рада и мењању статута црквено-школске општине потребно је да на ванредној скупштини чланова, на којој је то питање стављено на дневни ред, за њу гласа три четвртине (3/4) пуноправних чланова те црквено-школске општине. Позив на ову скупштину шаље се шездесет (60) дана унапред.

Члан 110

Ако би скупштина прекорачила границе своје надлежности и хотимице спречавала извршење наредбе епархијских власти, Епархијски Савет ће такве одлуке поништити и управу дотичне општине поверити и даље старој управи, која ће сазвати скупштину ради избора новог Управног одбора. Нова скупштина ће се сазвати када Епархијски Савет добије довољно јемства да ће се одржати у миру и онако како је Уставом и Правилима општине наређено.

УПРАВНИ ОДБОР ЦРКВЕНО-ШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ

Члан 111

На челу црквено-школске општине стоји управа, која се састоји од Управног и Надзорног одбора, и Суда части. Коло српских сестара се придружује као помоћни орган, у смислу чл. 11 овог Устава.

Члан 112

Управни одбор сачињавају: председник, подпредседник, секретар, благајник, рачуновођа, два или више тутора и потребан број одборника, према бројном стању чланова општине.

Члан 113

Управни одбор бира редовна годишња скупштина дотичне општине на годину дана, заједно са осталим свим одборима.

Свештеник је по свом положају члан управе.

Члан 114

Редовне седнице управног одбора држе се једанпут месечно, а ванредна када се за то укаже потреба.

Члан 115

Седницу сазива председник, који предвиђа и израђује дневни ред. Он је дужан сазвати седницу и на захтев једне трећине чланова одбора.

Седнице се отварају и затварају молитвом коју чита свештеник. Ако он није случајно присутан, молитву ће очитати председавајући.

Члан 116

Одлуке управног одбора су пуноважне када су позвани сви чланови управе и када је присутна релативна већина чланова - један преко половине. У случају да на првом сазиву не буде дошла релативна већина чланова, седница ће се поново сазвати у року од седам дана, када једна трећина чланова може доносити пуноважне одлуке. У случају да овог пута не буде присутна ни једна трећина чланова, председник је дужан сазвати ванредну скупштину у року од 14 дана и изнети на дневни ред питање поверења управи.

Члан 117

Управни одбор је дужан да се у свом целокупном раду строго придржава одредаба овог Устава и Правила Црквене општине, као и свих одлука и наредаба Епархијског савета, предвиђених прописима овог Устава.

Ако би се у некој општини десило да се Правила општине сукобе са прописима Устава, онда ће се применити прописи Устава а не Правила, јер је Устав основни закон а Правила морају бити прилагођена Уставу.

Члан 118

Делокруг рада Управног одбора:

1. Доноси закључке о сазиву црквено-школске Скупштине, месту и дану где ће се оджати.
2. Прегледа списак чланова општине.
3. Спрема предлоге за црквено-школску скупштину у свим стварима које спадају у њен делокруг.
4. Извршује закључке скупштине и наредбе епархијских власти.
5. Инвентарише сву покретну и непокретну имовину у два примерка, од којих се један шаље Епархијском Савету.
6. Управља и рукује читавом покретном и непокретном имовином општине и брине се о њеном одржавању.
7. Подмирује све потребе општине, цркве, школе и друго.
8. Решава о набавци средстава за градњу и оправку цркве, парохијског дома, школе и других зграда уколико их има; подноси предлог у том погледу заједно са планом и грађевинским прорачунима и трошковима црквено-школској скупштини на одобрење.
9. Предлаже скупштини начин плаћања свештеника, учитеља и другог особља, и истима на време и на прописан начин исплаћује одобрене плате.
10. Решава да ли ће се општинско потраживање, које је неостварљиво брисати; да ли ће се која парница повести, наставити, од ње одустати, нагодбу са противником: склопити; да ли ће се какав уговор у име општине склопити, наставити, раскинути или отказати; да ли ће се и шта са општинским новцем набавити.
11. Именује општинског адвоката у случају парнице.
12. Брине се о општинској књижници, о приређивању предавања, села, забава и излета.
13. Потпомаже пароха и учитеља у религиозном и моралном одгоју народа, да се искорене рђави, морално и материјално шкодљиви обичаји.
14. Подноси предлоге који се тичу Православне цркве и школе, чува и брани част и углед Цркве и црквено-школске општине.
15. Развија и одржава у парохији љубав, ревност и пожртвовање према Српској Православној Цркви и школи.
16. Заступа интересе Цркве и школе преко председника, у свим спољним односима њеним према странцима и према властима.
17. Предлаже распис конкурса за учитеља и пароха, са одобрењем епархијских власти.
18. Прегледа што чешће општинске и школске зграде и уверава се о спољашњем и унутрашњем стању, реду, чистоћи; пази на здравствене прилике деце, да су иста у и ван школе пристојна.
19. Настоји да учитељско особље врши своју дужност и да га помаже у свим његовим дужностима, нарочито да влада пристојна дисциплина међу школском децом.
20. Брине се да се деца вежбају у црквеном појању, да се одгајају у духу Православне вере и српске народности.
21. Присуствују школским испитима и свечаностима и старају се да се добри ђаци награде за постигнути успех; да се школа снабдева са потребним стварима и да се стара о материјалном побољшању школе и просвете.

Члан 119

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ је њен законити представник и заступник пред властима, како грађанским тако и црквеним. Он прима и отвара општинску коресподенцију, сазива одборске седнице, отвара их и затвара, одржава на истим мир и ред, ставља предмете на претрес, износи их на гласање и објављује закључке. Води рачуна да се на седницама при дискусији држи строго дневног реда.

Председник има право говорника, који се од предмета удаљио или говори о стварима које су ван дневног реда, и који се не понаша пристојно, вређа претпостављене власти, личности, опоменути и по потреби одузети му реч и дати му укор. У случају метежа и нереда седницу прекинути, и ако после тога ред и мир се не успоставе седницу прекинути и затворити.

Члан 120

ПОДПРЕДСЕДНИК замењује у свему председника када је овај спречен да врши председничку дужност. У случају да на сазвану седницу од стране председника, овај из ма којих разлога не дође, подпредседник ће председавати и седницу свршити. Против тога нема жалбе.

Члан 121

СЕКРЕТАР води записник на одборским седницама и ванредним скупштинама. Обавља целокупну коресподенцију општине, коју са председником потписује. Води деловодни протокол, чува архиву, издаје чланске карте.

Члан 122

БЛАГАЈНИК заједно са туторима и рачуновођом, прима по инвентару сву покретну и непокретну имовину општине, и њима рукује по упутствима и закључцима Управног одбора и епархијских власти, на основу прописа Устава и црквено-школских Правила. Благајник је дужан водити дневник благајне о приходима и расходима општине у току целе године. Прима новац од тутора и других лица и улаже га у банку, исплаћује општинско особље и све остале општинске издатке. Благајник и рачуновођа подносе сваких 6 месеци извештај о стању благајне и општинске имовине.

Члан 123

РАЧУНОВОЂА води књигу прихода и расхода, прима чланарину и заводи је у чланску карту и књигу прихода, а примљени новац предаје благајнику. Води рачуна о кретању чланства и опомиње да на време плаћају чланарину.

Члан 124

ТУТОРИ редовно присуствују у цркви на свим богослужењима и обредима, примају новац у цркви од таса и свећа и других прилога; брину се о свим потребама у вези са црквом и црквеним обредима. Примљен новац предају сваке недеље благајнику.

Члан 125

НАДЗОРНИ ОДБОР се бира сваке године на годишњој скупштини са осталим одборима општине. Састоји се од три члана и два заменика. У колико је потребно гласање по неком предмету, одлучује се простом већином: два према један.

Члан 126

Надзорни одбор врши преглед целокупног финансијског пословања управе црквене општине, сваких шест месеци, и о томе подноси извештај. Поред извештаја Управном одбору, Надзорни одбор ће после сваког прегледа у току године, свој налаз написати у новчаној књизи.

На крају године, Надзорни одбор ће поднети годишњој скупштини свој писмени извештај, са примедбама и сугестијама, ако их буде имао.

Члан 127

Ако би Надзорни одбор, приликом прегледа, утврдио злоупотребе или неправилности у финансијском пословању, он ће одмах писмено обавестити Управни одбор и захтевати да Одбор неодложно предузме мере за заштиту општинске имовине.

Ако Управни одбор, из ма којих разлога, не предузме потребне мере, Надзорни одбор ће одмах известити Епархијски Савет и тражити заштиту општинских интереса.

Члан 128

СУД ЧАСТИ се бира на редовној годишњој скупштини са осталим одборима. Састоји се од три члана. Његов рад, надлежност и др. предвиђени су у члану 70 - 75 овог Устава.

ПАРОХИЈА

Члан 129

Српска православна парохија је заједница свих Срба који исповедају Православну веру, живе у истом месту или околини и имају један те исти храм, а у духовној области потпадају под истог пароха коме је односна парохија потчињена. На територији црквене општине може постојати само једна парохија.

Члан 130

На челу парохије је парох који обавезно станује у својој парохији.

Свака парохија мора имати своје матичне књиге: рођених и крштених, венчаних, умрлих, књигу предбрачних испита и верозаконских прелаза, своју архиву и печат са натписом: СЛОБОДНА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА СВ……………… У ………………. на српском и енглеском језику и грбом у средини. Види чл. 3.

Члан 131

Парохијски печат чува свештеник-парох. Сви званични парохијски списи, дописи и исправе, морају се издавати под тим печатом.

Општински печат држи Управни одбор општине, који са њим рукује.

Члан 132

Свештеник-парох је лице мушког пола, који је од канонског православног епископа рукоположен у чин свештеника.

Кандидати за рукоположење у свештенички чин су лица која су свршила богословске науке, доброг су владања и имају сва својства која канони за то прописују.

Члан 133

Свештеника-пароха при једној црквено-школској општини поставља Епархијски епископ за сталног или привременог.

Члан 134

Сваки свештеник за невршење својих свештеничких дужности одговоран је само Епархијском епископу.

Члан 135

Место парохијског свештеника упражњује се:

1. Смрћу парохијског свештеника.
2. Премештајем по молби, пресуди или по потреби службе.
3. Губитком звања на основу пуноважне пресуде надлежних епархијских власти.
4. Редовном оставком на звање.

Члан 136

За сталног свештеника поставља се само оно лице које је на основу правилног конкурса изабрано од стране пуноправних чланова дотичне црквено-школске општине.

Конкурс мора бити одобрен од надлежног Епископа. У одговору на конкурс кандидати шаљу молбу са приложеним оригиналним сведочанством о свршеним богословским школама и положеном богословском испиту, односно са приложеном синђелијом-граматом о рукоположењу Епархијском епископу који испитује квалификације. Само кандидати одобрени од стране епархијског Епископа могу бити изабрани за сталне свештенике. Избор потврђује епархијски Епископ.

Члан 137

Сталног свештеника епархијски Епископ може удаљити са своје службе само по молби, или пресуди. Црквено-школска општина нема права без знања и дозволе епархијског Епископа да отпусти свога свештеника или другога доведе.

Члан 138

Привремени пароси постављају се у оне парохије где околности имају привремени карактер, црквено-школска општина не би могла стално издржавати свештеника или где епархијске власти, услед оправданих разлога не могу да поставе сталног свештеника.

Привременог пароха поставља и премешта епархијски Епископ по потреби службе.

Члан 139

Свештеник, пак, не може без дозволе свога епархијског Епископа и знања своје црквено-школске општине да напусти своју парохијску дужност. Са дозволом епархијског Епископа може напустити своју парохију тек кад преда и истекне тромесечни отказ и пошто редовним путем преда парохијску канцеларију и цркву општини.

Члан 140

Свештеник је дужан пред своје напуштање парохије исправно да преда општинској управи матичне и све остале парохијске црквене књиге и утвари, које су својина црквено-школске општине.

Члан 141

Парохијски свештеник, у погледу свога рада, стоји под непосредним надзором свога Епархијског епископа, који тај надзор врши лично или преко својих епархијских органа.

Члан 142

Жалбе, тужбе и сва спорна питања, црквено-школске општине и појединаца противу парохијског свештеника, достављају се Епархијском епископу, који ће ствар размотрити и решити у кругу своје надлежности, или ће предмет спровести Епархијском Савету или Црквеном Суду, што ће зависити од карактерних особина тужбе као такве. Решења ових одбора биће извршна.

Члан 143

У случају спора између свештеника и учитеља или учитеља и општине, предмет ће се, исто тако, доставити епархијском Епископу односно Епархијском Савету, чија је одлука извршна.

Члан 144

Парохијски свештеник не сме примити обреде у туђој парохији без дозволе дотичног свештеника или пак наређења епархијског Епископа, и то у изванредним случајевима.

Члан 145

Црквено-школска општина не сме дозволити ниједном свом члану или парохијанину, да са стране самовољно доводи свештеника ради вршења свештеничких радњи, нарочито у цркви. У случају да се неки члан или парохијанин огреши о ову одлуку, и поред забране управног одбора, Управа општине ће, у смислу чл. 91. овог Устава, обавезно предузети све потребне мере да га казни за непоштивање реда и дисциплине.

Члан 146

Парохијски свештеник може одсуствовати само са дозволом црквене општине и епарехијског Епископа. У своме одсуству од недељу дана налази сам себи заменика и то православног српског свештеника. У случају дужег одсуства, обраћа се епископу да му одреди заменика.

Члан 147

Дужности парохијског свештеника су:

1. Врши Свете тајне и обреде, како у цркви тако и у парохији, увек тачно и по прописима и канонима Српске Православне Цркве и њених правила.
2. У свакој згодној прилици своје парохијане и омладину оба пола, поучава у основама вере и хришћанског морала.
3. Сваког празника проповеда, по могућности на позив, говори на народним скуповима.
4. Води црквене матице крштених, венчаних и умрлих, и друге прописане књиге парохијске, по упутствима надлежних епархијских власти.
5. Издаје изводе из матица у законској форми, под парохијским печатом, који имају значај и вредност јавних исправа.
6. Настоји да парохијани, ако у парохији немају цркве и школе, сазидају исте према свом имовном стању.
7. Настоји да се црква и школа унутра, црквене ствари и простор око цркве и школе, одржавају у чистоти и реду.

Члан 148

Свештеничке дужности и рад обухватају како верско-моралну тако и просветну област, докле год свештеник у Аустралији и Новом Зеланду буде био, силом околности, принуђен да врши свештеничку и учитељску дужност истовремено.

Члан 149

Као учитељ, свештеник је дужан да парохијску школу, по могућности, одржава једном или два пута недељно, и да децу поучава у веронауци, читању и писању, географији, историји и црквеном појању.

Члан 150

У општинама које имају преко 150. домова, свештеник није дужан вршити пуну учитељску дужност, већ само поучавати децу два сата недељно веронауци и црквеном појању. Таква општина је дужна себи обезбедити редовног учитеља.

Члан 151

Учитеља бира црквено-школска општина конкурсом, а избор потврђује епархијски Епископ. Што се тиче упражњења места, замене, отсуства и боловања, важе исте одредбе као и за свештенике.

Члан 152

Учитељски кандидат може бити лице које је свршило учитељску или друге признате школе, доброг владања, Србин или Српкиња православне вере и да има сва својства једног просветног радника и васпитача.

Члан 153

Односи између свештеника и учитеља морају бити такви да могу служити за пример члановима и парохијанима црквено-школске општине.

Члан 154

Све неспоразуме и несугласице које би могле искрснути између свештеника и учитеља, а они их сами не би могли изгладити, достављају се епархијском Епископу односно Епархијском Савету на разматрање и решење.

Члан 155

Учитељи ће се управљати по наставном програму и употребљаваће уџбенике и остала учила које Епархијски Савет, посебном уредбом, буде прописао.

Члан 156

Школски рад свештеника и учитеља може контролисати само просветни надзорник или пак нарочити епархијски изасланик, а никако црквено-школска општина.

Члан 157

Црквено-школска општина је дужна чувати част и достојанство свога свештеника и учитеља, и према томе се не сме у њиховој служби и раду захтевати ништа што би њихов ауторитет и достојанство, како пред нашим народом тако и пред Аустралијанцима, односно Новозеланђанима и осталим странцима, могло да омаловажи или унизи.

Члан 158

Свештеник мора свагда и у свакој прилици у свом личном, породичном и јавном животу да служи за пример.

Члан 159

Свештенику, поред редовних принадлежности по уговору са црквено-школском општином, припадају и специјалне награде за обављање венчања, крштења, опела, парастоса, сечења славског колача, освећења куће, извода из службених матичних књига и др., који ће се записнички или уговором утврдити.

Члан 160

Свештеник врши без награде следеће радње и дужности:

1. Редовне опште обреде - службе.
2. Литије са бдењем и ношењем крста са водоосвећењем.
3. Ванредне опште обреде - службе; у свечане општенародне дане; општа благодарења и молитве у почетку и свршетку школске године; општа благодарења и молитве које би по потреби наредиле више духовне власти (у време епидемије или какве опште потребе); помен покојницима заслужним за отаџбину; два пута у години Црквом прописане парастосе за покој свих умрлих.
4. Свећење водице о Крстовдану и на Богојављење у цркви или покрај воде.
5. Миропомазање, исповест и свето причешће.

Члан 161

Стални свештеник има право на плату, накнаду за социјално и здравствено осигурање, намештен стан, огрев, осветлење и воду, телефон за локалне службене разговоре, на плаћен годишњи одмор према законима дотичне државе и на приходе од свештено радњи према договору са црквено-школском општином.

У случају да општина не располаже са станом, питање се регулише са свештеником по договору.

Члан 162

Црквено-школска општина не може смањити плату свештенику без сагласности епархијског епископа и Епархијског Савета.

Члан 163

У случају да свештеник или учитељ оболе и лекар констатује да не смеју напустити постељу, црквено-школска општина је дужна да их плаћа за 90. дана, у ком случају епархијски Епископ одређује заменика оболелом. Свештеник-заменик предаје све приходе од обреда општини оболелог свештеника. Ако се болест продужи за више од 90. дана, општина му обуставља плату и о томе обавештава епархијског Епископа, односно Епархијски Савет, који доноси решење о питању попуњавања места оболелог.

Члан 164

У случају смрти свештеника, односно учитеља, црквено-школска општина не може њиховим породицама отказати право на стан, огрев и осветлење за три месеца од дана смрти.

ТРАСТИ - ПОВЕРЕНИЦИ

Члан 165

Црквено-народни Сабор, на свом редовном заседању, бира три Повереника, и сва епархијска имовина, како покретна тако и непокретна, водиће се на изабране Поверенике у име Епархије. Повереници имају право и власт, али само по одлуци и одобрењу Епархијског Савета, да купују, продају, врше позајмице, залажу «моргиџ», изнајмљују и издају под најам.

«Ленд лис» заправо рукују и управљају имовином у име Епархије и врше све радње око потписивања докумената потребних за спровођење у дело одлука Епархијског Савета, која се односи на епархијску имовину.

Овај члан се односи само на имовину која није инкорпорисана у «Проперти трасту Слободне Српске Православне Епархије за Аустралију и Нови Зеланд» по Закону компанијском од 1961 године.

О ИМАЊУ И ФОНДОВИМА

Члан 166

Под именом епархијског имена, подразумевају се она имања која су власништво Епархије. Под именом општинског имања, подразумевају се она имања која су власништво црквено-школске општине.

Члан 167

Имања црквено-школских општина у појединим местима припадају искључиво дотичним општинама, без права Епархије на њих у својственом смислу.

У случају ликвидације имовина црквено-школске општине предаје се Епархији.

Члан 168

За сва имања морају постојати тачни инвентари, који ће састављати органи који њима управљају, од којих ће се један примерак слати Епархијском Савету на чување. Инвентари се морају крајем сваке године контролисати и према нађеном и стварном стању допунити.

Члан 169

Имања и њихови прилози служе оним сврхама којима су намењена и не смеју се у друге сврхе употребљавати.

Члан 170

Непокретна имања морају бити у грунтовници уписана, епархијска на име Епархије а општинска на име црквено-школске општине чије је власништво.

Члан 171

Куће, цркве и друге зграде, морају бити осигурани код сигурних осигуравајућих друштава против штете и пожара.

Члан 172

Власти које рукују имањима, морају га увек држати у добром и употребљивом стању, и одговорне су за сваку штету која њиховом кривицом, непажњом или немаром настане, и биће позване на одговорност судским путем, по решењу Епархијског Савета.

Члан 173

Црквено-школска имања су сва имања која су поједине општине набавиле из својих материјалних средстава. Она служе за црквене, школске, верско-просветне и хуманитарне сврхе дотичних општина.

Члан 174

Непосредно управљање имовином црквено-школске општине, припада црквено-школским општинама, а надзор врши Епархијски Савет.

ЕПАРХИЈСКИ ФОНД

Члан 175

Под именом «Епархијски фонд», подразумевају се сви фондови и приноси који српски народ целе Епархије, појединачно или заједнички, преко својих црквено-школских општина и разних друштава и организација буде основао, допринео и наменио општим потребама своје Цркве и школе у верско-просветни циљ целе Епархије. Ту спадају и сви приноси од епархијског имања и разних епархијских установа.

Епархијским фондовима управља Епархијски Савет, преко свога Финансијско-Управног Одбора.

Специјалним црквено-школски фондом, намењеним искључиво школским и просветним потребама, управља Верско-просветни Одбор, са посебном благајном.

Члан 176

Свом покретном и непокретном имовином српских манастира, када буду основани, управљаће манастирска управа, под непосредним надзором епархијског Епископа.

Члан 177

Приходи епархијског фонда ће се прибављати првенствено путем пореза и добровољних прилога свега клира, српско-православних црквено-школских општина и организација.

Члан 178

Епархијски Савет при Епархији ће отворити продавницу верско-просветних књига, свећа, тамјана и свих осталих црквено-школских потреба, и приходе уносити у епархијски фонд.

У епархијски фонд уносиће се сви приходи од епархијске економије, кад се ова буде довољно развила да приходе може давати.

ПОСЕБНИ ФОНДОВИ И ЗАВЕШТАЊА

Члан 179

Под посебним фондовима се подразумевају сви фондови, који су у току времена приватна лица или сам Епархијски Савет основали и наменили посебним верско-просветним сврхама Епархије као целине, или пак појединих епархијских установа и црквено-школских општина.

Под завештањима се има разумети свака приватна оставштина која је поверена Епархији на руковање, са посебним намењеним сврхама.

Епархијски Савет је дужан да на првој својој седници по оснивању посебног фонда или пријему завештања, пропише посебну уредбу о руковању тим завештањем.

Сви посебни фондови и завештања служе искључиво оним сврхама којима су намењени и не могу се у друге сврхе употребљавати. Ако престане сврха у коју је дотични фонд и завештање основано, Епархијски Савет ће предложити Сабору да се ови могу употребљавати и у друге верско-просветне сврхе. Сва завештања се остављају са посебним завештајним писмом-тестаментом, у којем се поближе одређује којој су намењене и начин руковања и употребе истих. Тестамент се има саставити у три примерка, од којих један остаје завештаоцу, односно његовим наследницима, један се предаје органу који са завештањем рукује, а један Епархијском Савету.

ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА НАРЕЂЕЊА

Члан 180

Црквено-народни Сабор доноси епархијски буџет, и у њему ће предвидети висину плате и свих принадлежности које припадају епархијском епископу и његовом помоћном епископу, заједно са правом на годишњи одмор, боловање, службена путовања и оним што иде уз то, имајући у виду законске прописе Аустралије и Новог Зеланда.

Члан 181

Чланови појединих одбора у Епархији, подразумевајући и чланове Одбора црквено-школских општина, не могу бити између себе у сродству до четвртог степена канонске компутације, било крвно или духовно.

Члан 182

Где год овим Уставом није предвиђен специјални рок за жалбу против одлуке појединих одбора и установа Епархије и општине, има се узети као законски рок 15. дана, рачунајући по општим правилима рачунања предвиђених овим Уставом.

Члан 183

У случају да се између појединих одбора Епархије или црквено-школске општине појави неспоразум о надлежности или тумачењу извесног правног прописа, решаваће Епархијски Пленум из чл. 11. овог Устава, и његова је одлука извршна.

Члан 184

Ако се на редовној годишњој скупштини једне општине не да разрешница Управном одбору због нађених неправилности или причињене штете општини, Скупштина ће изабрати нову управу која ће одмах примити дужност, а према смењеном одбору предузеће мере за заштиту општинских интереса. У сваком случају, одмах ће обавестити епархијског Епископа, односно Епархијски Савет, који ће даље предузети све што је потребно. Одлуке Епархијског Савета су извршне.

Члан 185

«Весник» је службени орган Епархије. Епархијски Савет ће осигурати његово излажење, уносећи у епархијски буџет потребне суме за то, имајући у виду предлог одговорног уредника.

Члан 186

Одговорни уредник «Весника» и Епархијски Савет треба да су у вези и сагласни у погледу објављивања чланака који нису чисто верске садржине или службено дати од Епархијског савета или секретаријата Епархије, а који би могли изазвати спорове или погрешна тумачења на штету угледа Епархије.

Члан 187

Свака црквено-школска општина ове Епархије дужна је да у року од два месеца по ступању на снагу овога Устава своја Правила усклади прописима Устава, и у том року поднети Епархијском Савету на одобрење. У следећем року, од месец дана, свака црквено-школска општина је дужна своја одобрена Правила регистровати код надлежне власти ове земље, и у том року обавестити Епархијски Савет да је то учињено.

Члан 188

Овај Устав ступа на снагу одмах, пошто га Црквено-народни Сабор на свом редовном заседању изгласа већином гласова. Председник Сабора ће то јавно и свечано објавити ту на Сабору а затим ће регистровати Устав код државне власти.


Донето једногласно на дан 28. децембра 1988. године на Деветом Црквено-народном Сабору Епархије у манастиру Светог Саве - Хол, Канбера.

Сродни чланци

устав_епархије_за_аустралију_и_нови_зеланд_1988.txt · Последњи пут мењано: 2024/02/24 13:46