Франо Булић
Франо Булић (Врањиц код Сплита, 4. октобар 1846 — Загреб, 29. јул 1934), археолог и управник Археолошког музеја у Сплиту.
Живот и рад
Основну школу је завршио у мјесту рођења, гимназију у Сплиту, богословију у Задру, а универзитет у Бечу. Студирао је класичну филологију и археологију. Од 1873. до 1896. био је наставник у средњој школи и котарски школски надзорник, а неко вријеме и директор сплитске гимназије. Године 1883. постао је чувар археолошких споменика најприје сплитског котара, а 1912. читаве Далмације. Од 1883. постао је и директор археолошког музеја и на том мјесту остаје 40 година.
У склопу својих дужности је вршио многа успјешна археолошка ископавања, посебно у Солину. Уз класичну, бавио се и средњевјековном археологијом, и ту је остао запамћен као налазач епитафа хрватске краљице Јелене, удовице краља Михајла и мајке краља Стјепана. Тај епитаф је нађен у Солину 1898. године у 90 фрагмената, који су великим напором састављени.
Био је управник друштва за истраживање историје Бихаћа. Уређивао је часопис под именом „Вјесник за археологију и повијест далматинску” (до 1918. „Bulletino di archeologia e storia dalmata”) и ту је и сам написао много прилога. Писао је и за многе друге публикације.
Уз све мање написе, највише се истичу његова дјела:
- Хрватски споменици у книнској околини (1885)
- Кронотакса солинских бискупа уз додатак кронотакса сплитских надбискупа (1913, са Бервалдијем)
- Диоклецијан (1916)
- Стридон, родно мјесто Св. Јеронима (1920).
У своје вријеме је Булић сматран за највећег југославенског археолога. За свој рад је добио највећа признања домаћих и страних академија и друштава.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 18. фебруара 1922.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Загреб, 1924.