Херман Игњат Бидерман
Херман Игњат Бидерман |
---|
Рођење: 3. август 1831. Беч, Аустријско царство Смрт: 25. април 1892. Грац, Аустроугарска Познат као: историчар и професор |
Херман Игњат Бидерман (њем. Hermann Ignaz Bidermann) (Беч, 3. август 1831 – Грац, 25. април 1892),1) аустријски историчар и правник. Био је професор и ректор универзитета у Грацу.2) Написао је књигу О етнографији Далмације, у којој је доказао да Срби чине апсолутну већину становништва Далмације.3)
Живот и рад
Гимназију је завршио у Кремсминстеру и у Грацу, а студирао је у Бечу, Инсбруку, Гетингену и Лајпцигу.4)
Године 1855. постао је професор државних наука у Пешти. Године 1858. постао је професор у правној академији, а од 1860. у академији у Братислави (Пресбургу).5). Братио се 1861. на универзитет у Инсбруку, а 1871. постао је професор статистике и државног права у Грацу. Ту је заједно са бароном Хоком (Hock) написао историју аустријског државног савјета (Geschichte desöster. Staatsrates (Беч, 1868—79). О италијанском сепаратизму у Тиролу написао је дјело Die Italiener im Tirolischen Provinzialverbande (Инсбрук, 1874)6).
Бидерман је издао доста радова из статистике, етнографије и историје Аустрије и Угарске: Die technische Bildung im Kaisertum Österreich (1854); Das Eisenhüttengewerbe in Ungarn (1857), Die ungarischen Ruthenen, ihr Wohngebiet, ihr Erwerb und ihre Geschichte (2 тома, 1862—67); Betrachtungen über die Grundsteuerreform in Oesterreich (Грац, 1862), први дио рада Geschichte der österreichischen Gesamtstaatsidee (1867), Russische Umtriebe in Ungarn (1868).7)
Написао је књигу О етнографији Далмације, која је 1893. године у Задру преведена на српски језик. У тој књизи доказао је да у Далмацији има велики број Срба католика и да се међу Хрвате требају убрајати само они, који говоре чакавским дијалектом. Доказао је да Срби две вере чине апсолутну већину становништва Далмације.8)
За часописе је написао: Zeitschrift für das Privat- und öffentliche Recht der Gegenwart (1875) и Entstehung und Bedeutung der Pragmatischen Sanktion. 1875. године, због јубилеја Буковине, Х. И. Бидерман је написао Die Bukowina unter österreichischer Verwaltung (2 издања, Лавов, 1876), а у вези са празником универзитета у Грацу 1877. године — Die Romanen und ihre Verbreitung in Oesterreich. У првом тому дјела Forschungen — издања централне комисије за њемачка истраживања, појавио се и његов рад Die Nationalitäten in Tirol und die wechselnden Schicksale ihrer Verbreitung.9)
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1886.
Литература
- Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950. Graz, Köln, 1961 1 (1954) 82.