Ђорђе Стојаковић
Рођење: 23. април 1811. Бачка Паланка, Хабзбуршка монархија Смрт: 28. новембар 1863. Беч, Хабзбуршка монархија

Ђорђе Стојаковић (Бачка Паланка, 23. април 1811 — Беч, 28. новембар 1863), српски правник, адвокат, дворски саветник у Бечу и правни заступник и писар Матице српске. Био је правни и политички саветник кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића.

Ђорђе Стојаковић је рођен у Бачкој Паланци 23. априла 1811. године (или 1810).¹⁾ Током целога школовања показивао се као најбољи ђак.²⁾ Докторирао је право у Бечу и у Пожуну. Након завршенога студија права радио је као адвокат у Пешти, а убрзо је дошао и на добар глас.³⁾ До 1848. био је правни заступник Матице српске, а посебно се показао приликом правнога спора око права да Матица српска наследи имовину Саве Текелије.⁴⁾ Имовина Саве Текелије је досуђена да припада Матици. Пошто је кнез Милош Обреновић живео у егзилу Ђорђе Стојаковић му је био адвокат у бројним процесима против српске владе.⁵⁾

Почео је да политички представља Србе за време револуционарне 1848. Заједно са Ђорђем Стратимировићем био је у делегацији, која је 8. априла 1848. изнела српске захтеве за аутономијом пред Угарски сабор у Пожуну (Братислави), а након тога и пред Лајошом Кошутом. Присуствовао је на Мајској скуштини, где је одређен за делегата на Свесловенском конгресу. Био је заједно са Павлом Стаматовићем присутан на Свесловенском конгресу у Прагу, али по његовом повратку у Пешту мађарске власти су га затвориле.⁶⁾ Ослобођен је из затвора захваљујући залагању владике Платона Атанацковића.⁷⁾ Након ослобађања из затвора отишао је у Сремске Карловце, где је постао члан Главнога одбора Војводине Српске.⁸⁾ Савесно и тачно испуњавао је поверене му дужности. Након окончања Српскога народнога покрета 1848—1849. вратио се у Пешту.

Једно време боравио је у Пешти, па је премештен у Темишвар као члан Главнога земљаскога суда.⁹⁾ Постављен је 1856. за дворскога саветника при највишем суду у Бечу, а ту се показао као беспристрасан и праведан.¹⁰⁾ Када се у Војводини поново 1860/1861. покренуо политички живот обратио се патријарху Рајачићу да тражи Благовештенски сабор за уређење политичких односа.¹¹⁾ На сабору је заједно са патријархом био представник већинске дворске проаустријске политике и он је том приликом имао улогу посредника. Након тога био је именован за дворскога саветника у угарској канцеларији у Бечу.¹²⁾ На основу његовога предлога 1852. године у Угарској је донесен закон о дедовини, који је битно променио дотадашња правила приватнога права. Након тога издао је на немачком књигу у којој је дао тумачење тога закона.¹³⁾

• Летопис матице српске 109 (1864) 292-295
• Аустријски биографски лексикон 1815-1950

• Биографија на сајту САНУ

Djordje Stojakovic