Корисничке алатке

Алатке сајта


јован_драгашевић

Јован Драгашевић

Јован
Драгашевић
jovandragasevic.jpg
Рођење:
16. фебруар 1836.
Пожаревац,
Кнежевина Србија

Смрт:
14. јул 1915.
Ниш,
Краљевина Србија

Јован Драгашевић (Пожаревац, 16. фебруар 1836 — Ниш, 14. јул 1915), српски војни географ, књижевник, историчар и филолог. Био је начелник генералштаба 1877—1878. Аутор је кованице „Само слога Србина спасава”.

Професор у артиљеријској школи

Рођен је у Пожаревцу 16. фебруара 1836. године (4. фебруара по старом календару).1)2) Основну школу завршио је у Пожаревцу, а гимназију 1855. године у Београду. Артиљеријску школу (војну академију) завршио је 1860. Одмах по завршетку артиљеријске школе постао је 1861. професор у тој школи.3)4) Професор артиљеријске школе био је све до 1885.5) Предавао је општу и српску историју, историју ратне вештине, географију, стратегију и стилистику. Први је који се у Србији систематски бавио географијом као науком, а посебно се бавио војном географијом, као основом за стратегију.6) Аутор је кованице „Само слога Србина спасава” сматрајући да се оцила на српском грбу могу тумачити и као четири слова С.7)

Војне дужности

За време бомбардовања Београда 1862. командовао је лицејском (ђачком) легијом, а током 1867. командовао је бугарском легијом.8) Крушевачком бригадом командовао је пред рат са Турцима 1876. Вршилац дужности начелника генералштаба био је 1877.9) Учествовао је на Берлинском конгресу 1878. у српској делегацији као експерт за територијална питања.10) Био је начелник историјскога оделења Генералштаба.11) У рату 1877—1878. био је начелник ађутантскога оделења Врховне команде. У српско-бугарском рату 1885. био је помоћник начелника штаба Врховне команде.12)

Научни рад

Био је од 1862. редовни члан Друштва српске словесности, затим Српскога ученога друштва и Српске краљевске академије (претече САНУ). Написао је Географију за основне школе, Географију за средње школе, Начела Војне географије, Војну стилистику, Војничку речитост, Космометрију, Космографију, Војник на маршу, географску студију Хомоља,13) војнополитичке студија Илирско тропоље (Балканско полострово).14)

Био је уредник листова „Војник”, „Ратника”, недељника Дарданије, а сарађивао је у Великој Србији, Вили, Даници и Шумадинки.15) Његова Космометрија о методама за одређивање времена, географских координата и магнетске деклинације помоћу једноставнијих инструмената и справа (часовника, секстанта, теодолита, бусоле и компаса) и простијих метода, објављена 1875. за потребе питомаца Артиљеријске школе и ученика Велике школе, спада међу најстарије уџбенике из астрономије, које је написао официр Српске војске.16)17) Био је и велики љубитељ цвећарства, воћарства и виноградарства. Први је који је у Србији гајио нове врсте воћа и цвећа, а Српско пољопривредно друштво је једну врсту јабуке по њему назвало драгашевка.18)

Књижевни рад

Још као питомац артиљеријске школе почео је да пише. У почетку је писао само епске песме и историјске приповетке. Касније је написао драму Хајдук Вељко, па аутобиографску приповетку Истините приче.19) Песничку популарност стекао је позоришним комадом Бој на Неготину или Смрт Ајдук—Вељкова (Земун, 1861), који се приказивао низ година.20) Написао је и путопис Путовање по Србији и историјску приповетку Царица Јелена. Писао је и историјске и филолошке расправе.

Библиографија

  • Песме, Земун 1860;
  • Војничка стилистика, књига 1—2, Београд 1871—1876;
  • Начела војне географије, Београд 1876;
  • Војничка речитост, Београд 1876;
  • Истинске приче, Београд 1888;
  • Царица Јелена, Београд 1890;
  • Аутобиографија, Београд 1891.

Литература

  • Јован Скерлић: Омладина и њена књижевност, Београд, 1925;
  • Александар Белић: Педесетогодишњица Српске краљевске академије, Посебна издања СА, књ. CXVI, Споменице, књ. 7, 1939—41.
  • Стеван Радојчић, Космометрија Јована Драгашевића, Публикација Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, број 10, 2011, стр. 439—450

Спољне везе

1)
„ЖИ”, Стеван Радојчић, Космометрија Јована Драгашевића, Публикација Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, број 10, 2011, стр. 439—450
2)
„НАР”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 98
3) , 5) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 15) , 19) , 20)
НАР
4) , 6) , 7) , 14) , 17) , 18)
ЖИ
16)
Постоје и старији уџбеници, нпр. Астрономија или наука о звездама (Гаврило Поповић, 1850) и Начела физике (Вук Маринковић, 1851)
јован_драгашевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 07:27