Садржај
Јован Ризнић
Јован Стефановић Ризнић (Трст, 29. септембар1) 1793 — Гопчица, 26. новембар2) 1861), српски трговац, правник, добротвор, саветник на руском двору и директор државне банке у Кијеву. Почасни је члан Друштва српске словесности.
Младост
Јован Ризнић је рођен у Трсту 29.(18) септембра 1793.3) Његов отац Стеван био је богати трговац у Трсту, а због потреба трговине поседовао је чак 50 галија.4) Школу је похађао приватно и кућни учитељ му је био Доситеј Обрадовић.5) Студије права похађао је у Падови, а завршио је у Бечу.6) По завршетку студија вратио се у Трст да се бави трговином, као и његов отац.7)
Најбогатији трговац у Одеси
Ризнићи су са великом флотом галија имали веома разгранату трговачку мрежу, а убрајали су се у најбогатије тршћанске трговце.8) Због недаћа за време француске окупације Трста Јован је 1809. напустио Трст и преселио се у Одесу.9)10) Са Одесом су одраније имали јаке трговачке везе, извозили су аустријску робу, а увозили жито, брашно, дрво, дуван и друго.11) Одеса је постала ново седиште његовога трговачкога царства, а он је постао најбогатији трговац у Одеси.12) Његова кућа постала је књижевни салон.13) Са собом је из Трста повео и групу италијанских певача, па је у Одеси организовао оперу италијанскога типа.14) Оженио се у Трсту Амалијом де Рип, која је са њим отишла у Одесу. Александар Пушкин, који је у то време боравио у Одеси, заљубио се у њу и посветио јој неколико песама.15) Пушкин је био чест гост његовога књижевнога салона. Међутим Амалија је умрла 1825. од туберкулозе.
У руској служби
За време Руско-турскога рата (1828—1829) помагао је руској војсци, па му је руски цар Николај Први доделио Орден Светог Владимира и чин дворског саветника.16) Због Пољскога устанка 1830. назадовала му је трговина, па је напустио трговину и ступио у државну службу царске Русије.17) Служио је најпре у Одеси, а онда у Кијеву. Постао је државни саветник и директор Кијевске државне банке.18) Државну службу напустио је 1853. и повукао се на своје имање Гопчица крај Кијева и ту је живео све до смрти 1861.19)
Донатор
Друштво српске словесности изабрало га је 1854. за почаснога члана.20) Често је давао новац за српску културу. Дао је 3.000 талира Сими Милутиновићу Сарајлији да одштампа Србијанку.21) Дао је 4.000 књига Народној библиотеци у Београду.22)