Јован Хаџи

Јован Хаџи

Рођење: 22. новембар 1884. Темишвар, Аустроугарска Смрт: 11. децембар 1972. Љубљана, Југославија Познат као: биолог, зоолог и професор

Јован Хаџи (Темишвар, 22. новембар 1884¹⁾ — Љубљана, 11. децембар 1972), српски биолог, зоолог, доктор филозофије и професор универзитета (зоологија, Љубљана).

Рани живот и образовање

Рођен је у Темишвару, а основну школу и гимназију је похађао у Загребу. У Бечу студира током 1903—1907. Ту је постао доктор филозофије смјера природних наука 1907. године. Од 1907. ради у Земаљском Музеју у Загребу. Од 1908. наставник је у средњој школи и асистент на загребачком свеучилишту (компаративна анатомија). Године 1913. постаје приватни доцент зоологије и компаративне анатомије, а 1919. наставник господарско-шумарског факултета. Године 1920. постаје ванредни, а 1921. редовни професор зоологије на љубљанском универзитету.

Зоолошки рад

Написао је велики број стручних и популарних научних чланака, критика и приказа (Гласник ХПД, Природа, Привредник, Народне новине, Њива). Уз то је написао велики број стручних расправа из експерименталне зоологије, морфологије нижих животиња, биологије и фауне Јадрана. Са професором Царом је радио биолошка опажања на броду „Вила Велебита” по Јадрану (1913-1914). Значајнији су му радови Онтогенеза и филогенеза хидромедузе, Схваћање сифонофора, О подријетлу, сродственим односима и систематској позицији ктенофора. Из експерименталне зоологије се издвајају: О регенерацији хидраната у текатних хидроида, Привидна побочна неоморфоза на стабаоцету тубуларије (Глас СКА). Затим долази серија радова о морфологији и физиологији хидроида (Ueber das Nervensystem von Hydra, Ueber die Entstehung der Knospe bei Hydra, Ueber die Nesselzellwanderung bei den Hydroiden). Друга серија радова је о скифозоама (О подоцистама у скифополипа — Einige Kapitel aus der Entwicklungsgeschichte von Chrysaora). Радови из теоретске зоологије су му: Ламарк, оснивач науке о развојном стаблу, Ламаркова зоолошка филозофија (Гласник ХПД) и други.

Поставио је туберларијску теорију о пореклу животиња.²⁾

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 17. фебруара 1936. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења природно-математичких наука) од 22. марта 1948.

Редовни је члан Словенске академије знаности и умјетности од 7. октобра 1938.³⁾

Литература

Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 1 (Н. Кошанин), дио живота до 1924.

Спољне везе

Краћа биографија на сајту САНУ

Jovan Hadzi

¹⁾

„сазу”, Умрли чланови САЗУ

²⁾

Kotpal R.L. (2008). „Origin of metazoa“. Modern Text Book of Zoology: Invertebrates (10th ed.). Rastogi Publications. стр. 192–193. ISBN 978-81-7133-903-7.

³⁾

сазу