Јосиф Пецић
| Јосиф Пецић |
|---|
| Рођење: 1. мај 1829. Будиловина (копаоничка), Кнежевина Србија Смрт: 9. август 1896. Врњачка Бања, Краљевина Србија Познат као: агроном, педагог, професор и службеник |
Јосиф Пецић (Будиловина (копаоничка), 1.? мај 1829 — Врњачка Бања, 28. јул/9. август 1896), српски агроном и педагог, професор у Замљоделској школи у Топчидеру, професор и директор полугимназије (Шабац и Неготин) и начелник Министарства просвете.
Живот и рад
У Београду је завршио гимназију и Лицеј, а потом је о државном трошку послат да изучава пољопривредне науке у Хохенхајм и Алтенбург. Након повратка постаје професор Земљоделне школе у Топчидеру, па столоначалник у министарству финансија. Касније је професор и директор гимназија у Шапцу и Неготину. Затим је секретар и начелник у министарству просвјете. У пензију одлази 1886.
Написао је: Наука о животињама или Зоологија (1873, превод и допуна страног рада), Познавање човека (1873, по Хердеру), Др-а А. Покорног Јестаственицу (1884, 3 дијела), Просветни Зборник закона и наредаба (1888).
Био је носилац ордена Светог саве 3. реда. Умро је у Врњцима, а сахрањен у Београду.
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- M. Ђ. Милићевић: Додатак Поменику од 1888, Београд 1901, Издања Чупићеве задужбине, књ. 46 (45). 124–125 (M. Ђ. Милићевић).
- Српска краљевска академија Год 10 (1898) 86–87 (J. M. Жујовић).
- M. Милићевић: Школе у Србији. Гл СУД 24 (1868) 1 – 135.