Корисничке алатке

Алатке сајта


јунаштво_секулино

Јунаштво Секулино

Јунаштво Секулино је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Отмановић-царе,

0002    А на руке од Сибиња Јанку,

0003    Овако му у тој књизи пише:

0004    „Каурине, од Сибиња Јанко!

0005    Јесам чуо и људи ми кажу,

0006    Да имадеш до три добра твоја:

0007    Прво добро, коња крилатога,

0008    Друго добро, оковану ћорду,

0009    Што пролама панцијера љута,

0010    Треће добро, твог сестрића драга,

0011    Твог сестрића Бановић-Секула.

0012    Пошљи мени до три добра твоја:

0013    Прво добро, коња крилатога,

0014    Друго добро, оковану ћорду,

0015    Треће добро, твог милога сестрића,

0016    Твог сестрића Бановић-Секула.

0017    Њега жуде двије кћери моје,

0018    Двије кћери, султаније младе,

0019    Рада би га нагледат се младе

0020    У мојему царскоме дивану.

0021    Ако ми га ти послати не ћеш,

0022    Заклињем се и вјеру ти давам,

0023    Кунем ти се на ћитапу моме,

0024    Да ћу силну искупити војску,

0025    Ударати до Сибиња твога,

0026    Робит, палит, о јаду ћу радит.

0027    А тебе ћу ухитити жива,

0028    Гола ћу те кроз војску водити,

0029    Најпослије на м’јехе дерати.

0030    Русу ћу ти откинути главу,

0031    Твог сестрића хоћу ухитити,

0032    Довест ћу га до Стамбола мога,

0033    Метат ћу га у мрклу тавницу,

0034    Нек га гледа султанија млада.“

0035    Кад је књигу био начинио,

0036    Начинио па и отпремио,

0037    Кудгод ми је књига одлазила,

0038    Ка Сибињу књига салазила,

0039    А на руке од Сибиња Јанка.

0040    Кад се Јанко књиге добавио,

0041    На књизи је печат проломио,

0042    На кољену књигу растворио,

0043    А по њоме очи оборио.

0044    Књигу штије, а сузе ми лије,

0045    И проклиње данке и године:

0046    „Врло ти сам ја несретан Јанко,

0047    Да одгојит од рода не могу

0048    У мојему двору господскоме.“

0049    Мисли Јанко, не види га нико,

0050    Све га слуша и гледа га јадна

0051    Свој сестрићу Бановић-Секуле.

0052    Вели њему од Сибиња Јанко:

0053    „Ова мени књига шаровита

0054    Од Турчина Отмановић-цара,

0055    Да му пошљем до три добра моја:

0056    Прво добро, коња крилатога,

0057    Друго добро, оковану ћорду,

0058    Треће добро, мог милог сестрића,

0059    Мог сестрића Бановић-Секула.

0060    Још ми Турчин у тој књизи пише:

0061    Ако ли му ја послати не ћу,

0062    Да ће и он покупити војску,

0063    До Сибиња ударати мога,

0064    Робит, палит, а јаде задават,

0065    А Сибиња заробити мога.

0066    Да ће мене ухитити жива,

0067    Гола ће ме кроз војску водити,

0068    Најпослије на м’јехе дерати,

0069    Док ме Турчин смрти не умори

0070    И русу ми осијече главу.

0071    Да ће тебе ухитити жива,

0072    Одвест ће те до Стамбола града,

0073    Метнут ће те у мрклу тавницу,

0074    Да те гледа султанија млада.

0075    Још ми Турчин тврду вјеру даје,

0076    Да ти ништа учинити не ће.

0077    Ал су Турци стари невјерници,

0078    Ја те, синко, ни послати не ћу,

0079    Јере немам нег тебе једнога,

0080    Јединога од мојега рода.

0081    Кад бих тамо тебе отпремио,

0082    Не би тебе причекао дајко.“

0083    Ал повикну дијете Секуле:

0084    „Хоћу поћи, да и доћи не ћу,

0085    Хоћу видјет двије султаније.

0086    Ако ли ме ти послати не ћеш,

0087    Кунем ти се и Бога ти дајем,

0088    Да ћу узет двије пушке мале,

0089    Па ћу сићи у топле подруме,

0090    При јаслима коња убит хоћу,

0091    А другу ћу у ме окретати,

0092    У срце ћу сам се ударити.

0093    Ако мене ти пуштити не ћеш.“

0094    Види Јанко, уставит га не ће,

0095    Па он пушти изун-тестијера.

0096    Оде Секул у топле подруме,

0097    Од јасала коња откинуо,

0098    На авлију коња изводио,

0099    Па он стаде коња тимарити,

0100    Ракли водом, морскијем сапуном.

0101    У синџиер му воду покупио,

0102    Све му длаку на бурмут савија,

0103    Оседла га седлом шемариком,

0104    Заложи га џелмом млетачкоме,

0105    А стеже му споне на колане,

0106    А четири једна под другоме,

0107    А и пету ибришим-каницу,

0108    Штоно брани коња од колана.

0109    Ни то момку доста не бијаше,

0110    Нег га покри мрком медвједином.

0111    Каква ли је мрка медвједина,

0112    Какви ли су нокти у медвједа!

0113    Сви су нокти позлаћени били,

0114    Из ноката висе му синџири,

0115    Из синџира млетачки цекини,

0116    Из цекина паре царевице,

0117    Те куцају коња по кољену.

0118    Ни то није ружно погледати,

0119    Удари му силу уз вилице,

0120    А наметну дизгин на јабуку.

0121    На авлији коња оставио,

0122    По авлији стаде се увађат

0123    Без вођаја и без калауза;

0124    Али јаду томе је научан.

0125    Оде момак на бијелу кулу,

0126    А на кулу у кавез одају.

0127    Кадно сиђе у кавез одају,

0128    Па отвара сићена сандука,

0129    Па но вади од злата хаљине,

0130    Стаде ми се јунак оресиват,

0131    Ко да иде у китне сватове.

0132    Више има под кољеном злата,

0133    Нег у кога све што над кољеном!

0134    Па ми златне три токе облачи,

0135    Двоје нове, а треће половне,

0136    Двоје вите, а треће су слите,

0137    О себи је сабљу објесио,

0138    Око њега облијеће ћорда

0139    Кано гуја око љута трна,

0140    Сјаје јунак кано леденица,

0141    Одговара прама жарку сунцу,

0142    Пољепши је од сваке дјевојке,

0143    Љепши јунак него султаније.

0144    Тер удари низ танчицу кулу,

0145    Па долази коњу крилатоме,

0146    Покупи му четири колана,

0147    Језус рече, на дората клече.

0148    А за њиме пристануо дајко,

0149    Па сестрићу бесједио своме:

0150    „Мој сестрићу, нејаки Секуле!

0151    Слушај мене, свјетоват ћу тебе,

0152    Кад ћеш тамо одлазити, синко!

0153    У стамболу пријатеља немам,

0154    Немам него посестриму Мару,

0155    Ова ти је крчмарица млада.

0156    Када сиђеш ка Стамболу граду,

0157    Муштулукч’је ти упитај младе

0158    За механу крчмарице Маре.

0159    Механу ће они казивати,

0160    Нагонит ћеш коња до механе,

0161    Налазит ћеш коња пред механом,

0162    А шарина кано горску вилу.

0163    У механи голема јунака,

0164    Необична ока и погледа,

0165    Немој ми се препанути, синко!

0166    То је главом Краљевићу Марко.

0167    Оно ти је силан побратиме

0168    Твог даиџе од Сибиња Јанка,

0169    Па ти вели и бесједи Марку:

0170    Да сам њега поздравио Јанко,

0171    Да те штогод насвјетује Марко.

0172    Што ли хоћеш и како ћеш, синко!

0173    Кад ти будеш коња нагонити

0174    Ка Стамболу кроз пазар чаршију,

0175    Ти га гони и гледај преда се,

0176    Ал не мами ти коња дорина,

0177    Јер Туркиње све ће на пенџере,

0178    На демире наслонит ће зубе,

0179    Могу теби ашик учинити,

0180    Лако мореш изгубити главу.“

0181    У то двије сестре Секулове,

0182    Ка даиџи Јанку доходиле,

0183    До трипут се оне поклониле,

0184    А четврти Јанку прилазиле.

0185    Љубише га у скут и у руку,

0186    Љубише га у бијело лишце

0187    И дајка су Богом заклињале:

0188    „О наш дајко, од Сибиња Јанко!

0189    Немој нашег брата пуштавати

0190    Ка Стамболу, ка бијелу граду,

0191    Јер ће Секул намах погинути.

0192    Кад би нама, брате, одлазио,

0193    Остале би сестре кукајући,

0194    Кукајући на танчици кули.

0195    Кад се не би сестре удомиле,

0196    Ко ће сестре прехранити јадне?

0197    Кад будемо и ми преминуле,

0198    Ко ће мртве сестре укопати?

0199    Ако би нас срећа находила,

0200    Ко ће с нами весеље д’јелити?“

0201    Мучи Јанко ко да и не чује,

0202    Низ образе сузе оборио,

0203    А жалећи свог сестрића драга,

0204    Свог сестрића Бановић-Секула.

0205    И опет су оне бесједиле:

0206    „О наш дајко, од Сибиња Јанко!

0207    Немој нашег брата пуштавати

0208    До Стамбола, до бијела града.

0209    Ал не знадеш, остарио Јанко!

0210    Да имасмо осам браће наше,

0211    Осам браће, осам Бановића,

0212    Све је царе осам погубио,

0213    А девети Секул остануо,

0214    Што смо га ми узгојиле младе

0215    На чистоме дјевојчину крилу.

0216    Кад би нама Секул одлазио,

0217    А он би нам јадан погинуо,

0218    Што ће двије црне кукавице?

0219    Кукати ће од сад до вијека.“

0220    Мучи Јанко, ни р’јечи не рече.

0221    Кад видјеше сестре Секулове,

0222    Жуте су ми косе расплетале,

0223    Па су брату прилазиле своме,

0224    За дизгин се коњу ухитиле.

0225    Циче ове као љуте змије,

0226    Од очи су сузе обориле,

0227    Љубе брата у бијеле руке,

0228    Па му руке сузам натапале,

0229    А жутијем косам утирале.

0230    Љубе коња у гриву злаћену,

0231    Најпослије међу очи црне,

0232    Међу очи, а у коњско чело.

0233    Па су брату бесједит стануле:

0234    „О наш брате, Бановић-Секуле!

0235    Немој намах ка Стамболу граду.

0236    Кад би намах ка Стамболу пошо,

0237    Русу би ти изгубио главу.

0238    Што ће твоје двије сестре драге,

0239    Ако би их срећа находила,

0240    Те се сестре удомиле младе,

0241    Ко ће сестре твоје отправити,

0242    Отправити, весеље чинити?

0243    Да се не би сестре удомиле,

0244    Ко ће твоје сестре сахранити,

0245    Да немаду свог брата заклета?

0246    А Секулу сузе дојадиле,

0247    Удри коња чизмам и мамузам,

0248    Добар дорат из колача сину,

0249    До три боја гори у висину,

0250    А четврти наприједа краче.

0251    Обје сестре одбацио био,

0252    Одбацио по зеленој трави,

0253    Остале ми кукајући младе.

0254    Оде Секул, одагна дората,

0255    Коњу млади јунак бесједио.

0256    „Ти дорате, моја гриво златна!

0257    Ти попушти из рамена крила,

0258    Па покупи четири поткова,

0259    И полети пољем зеленијем,

0260    Па носи ме до Стамбола града,

0261    До дивана цара честитога.“

0262    Ајван бјеше, добро разумјеше,

0263    Па попушти из рамена крила,

0264    Па покупи четири поткова,

0265    Па полети пољем зеленијем,

0266    Па прелети брда и долине,

0267    А и оне високе планине.

0268    Кудгод ми је дорат одлазио,

0269    Ка Стамболу јест и салазио,

0270    У Стамбол је коња нагонио.

0271    Он не слуша мила дајка свога,

0272    Што га дајко свјетовао био,

0273    Нег помами себе и дорина.

0274    Добар дорат до три боја скаче,

0275    До три боја гори у висине,

0276    А четврти наприједа скаче.

0277    Според с њиме износио главу,

0278    Те заклања господара свога.

0279    Под копитом жива ватра скаче,

0280    Из кадрма изврће камење.

0281    Све н поби дућанџије младе,

0282    А разбија срчали пенџере,

0283    И поби ми дјецу клеветаре.

0284    Све га куну дјеца клеветари:

0285    „Бог убио коња и јунака!

0286    Ка Стамболу још не салазио,

0287    Све нас поби дјецу клеветаре.“

0288    Видјеле га Туркиње дјевојке,

0289    На прозор су износиле главу,

0290    На демире наслониле зубе,

0291    Па гледају голема јунака.

0292    И оне су сабор учиниле,

0293    Па се ломе низ демир-пенџере,

0294    Па гледају Бановић-Секула,

0295    Гдјено пита за пјану механу,

0296    За механу крчмарице Маре.

0297    Мустулукч’ја му је казивала,

0298    Па је коња нагонио свога

0299    До механе посестриме Маре.

0300    Пред механом коња налазио,

0301    А шарина кано горску вилу,

0302    У механи голема јунака,

0303    Необична ока и погледа.

0304    Без тестира ућера дорина,

0305    А дорина крајима шарина.

0306    Позна шарац коња од мегдана

0307    Побратима од Сибиња Јанка,

0308    А не позна бињаџију младу,

0309    Ушим стриже, а зубима гризе,

0310    Копитима испод себе бије,

0311    Не да шарац ником бизу себе.

0312    Кад то видје дијете Секуле,

0313    Гдје потегну стоструку канџију,

0314    На којој је седам шибалука,

0315    На којој је куршум од олова,

0316    Стаде бити шарца од мегдана:

0317    „Стани шарац, изјели те вуци!

0318    Пред џамијом, гдје клањају Турци,

0319    Госпара ти објесили Турци.“

0320    Куд га пуца, туд му кожа пуца,

0321    И црна га облијева крвца,

0322    Вришти шарац, иште господара.

0323    То зачује у механи Марко,

0324    Из механе скочио је Марко,

0325    Од бедрице сабљу повадио,

0326    Те повикну, што му грло даје:

0327    „Сјаши коња, јунак са дорина!

0328    Јер си сада и ти погинуо.

0329    Зар си слуга побратима мога?

0330    Откле ти је дорат од мегдана?

0331    Или си га за паре купио,

0332    Или си га на мегдан добио,

0333    Ал од Јанка ти је остануо?“

0334    Па повикну дијете Секуле:

0335    „Н’јесам њега за паре купио,

0336    Нит на мегдан сам га ја добио,

0337    Нег је дајко мени поклонио.“

0338    Кад то чује Краљевићу Марко,

0339    За б’јеле се ухитили руке,

0340    Руке криле, у лице се љубе,

0341    Најпослије у чело јуначко,

0342    А у чело међу очи црне:

0343    „Ти си Секул, моје десно крило.“

0344    Па осједе коња од мегдана,

0345    Уведе га у пјану механу,

0346    Ту ми пију црљенику вино.

0347    Сједе побри, разговарају се,

0348    Све му Секул по истини каже,

0349    Да је њега поздравио Јанко:

0350    „Да ме штогод насвјетујеш, Марко!

0351    Што учинит имам и како ћу.“

0352    Кад то чује Краљевићу Марко,

0353    Па је њему тихо бесједио:

0354    „Побратиме, дијете Секуле!

0355    Слушај мене, свјетоват ћу тебе,

0356    Друго теби ни помоћ не могу.

0357    Ноћас ће се ноћца ухитити,

0358    Кадно буде ноћи половина,

0359    Па ти коња поклопи дорина,

0360    Па ти бјежи из Стамбола града;

0361    Ни да имаш крила соколова,

0362    Не би перје износило месо,

0363    Камо ли ћеш износити главу.“

0364    А повикну дијете Секуле:

0365    „Мореш знати, мореш запознати,

0366    Да ме једном породила мајка,

0367    Једном мислим и ја умријети.

0368    Волим јунак часно погинути,

0369    Нег срамотно на св’јету живјети,

0370    Кад сам се ја јунак замучио,

0371    Хоћу тамо до дивана сићи

0372    И видјети султаније младе.“

0373    И ту су ми ноћцу преноћили.

0374    Док је сутра јутро освануло,

0375    Освануло и сунце грануло,

0376    А погледај дијете Секула,

0377    Гдје прифати меса овновине,

0378    Па но једе овновину месо,

0379    А зал’јева вином црвенијем,

0380    Па мијеша вино и ракију.

0381    Како хитром јунак пије вино,

0382    Види му се вино кроз грлошце,

0383    А ракија кроз бијело лишце.

0384    Докле ми је кувет ухитио,

0385    Од отале на ноге скочио,

0386    Па спомену Бога великога,

0387    Ко ће јунак цару на дивану

0388    А повикну Краљевићу Марко:

0389    „О мој побре, дијете Секуле!

0390    Ти не иди цару на дивану,

0391    Ти ћеш лудо јунак погинути.

0392    Да си вила, да имадеш крила,

0393    Не би ни ти износио главу.

0394    Него бјежи из Стамбола града,

0395    И без рана и без мртве главе.“

0396    Док повикну дијете Секуле:

0397    „О мој побре, луде ти си главе!

0398    Залуду тимоје говорење,

0399    Говорење, твоје неслушање,

0400    Да ја волим часно погинути,

0401    Нег срамотно на св’јету живјети.

0402    Хоћу цару на диван сићи,

0403    Ево мени мог коња дорина.“

0404    Језус рече, на дората клече.

0405    Кадно виђе Краљевићу Марко,

0406    Па шарина свога поклопио,

0407    Тер достиже дијете Секула,

0408    Достиже и проћера шарина,

0409    Па ено га до цареве куле,

0410    А пред кулу на росну ливаду.

0411    На ливади коње осједоше,

0412    На ливади коње оставише,

0413    Ударише у танчицу кулу,

0414    Излазили на тридест скалина.

0415    Ту их мала стража дочекала,

0416    Мала стража, цареви дворани,

0417    Пропустише Краљевића Марка,

0418    Јер познају голема јунака,

0419    Само не ће дијете Секула,

0420    Не познају голема јунака.

0421    Све се моли Краљевићу Марко,

0422    Моли им се до два до три пута:

0423    „Пустите га, цареви дворани!

0424    Пустите га цару на дивану.“

0425    Не да стража ни гледати на се,

0426    Камо ли ће њега пропуштити.

0427    Кад то чује дијете Секуле,

0428    Плану Секул кано ватра жива,

0429    Па но виче, што му грло даје:

0430    „Бога ми се ни молити не ћу,

0431    Ако моју сабљу ја повадим,

0432    Хоћу посјећ цареве стражаре.“

0433    То све чују цареви стражари,

0434    Препаше се, жалосна им мајка!

0435    Пустише га у танчицу кулу,

0436    Па ево их цару на дивану.

0437    Најпрви је Краљевићу Марко,

0438    А за њиме дијете Секуле.

0439    А кад цару на диван сиђоше,

0440    Нут погледај Краљевића Марка,

0441    Гдје упази цара на дивану.

0442    Сједи царе на злаћеном столу,

0443    Капу снима, под пазухе свија.

0444    Трипут му се до дивана згибље,

0445    А четврти цару прилазио,

0446    Па му љуби руке и кољена,

0447    Пашмагове, чијем царе шеће.

0448    Подви руке, а уступи на се,

0449    Шта га дворит кано господара,

0450    Марко ступи, а Секул приступи.

0451    Капу снима, под пазухо свија,

0452    Па се њему до три пута згибље,

0453    А четврти цару прилазио,

0454    Па му љуби руке и кољена,

0455    Пашмагове, чијем земљу шеће,

0456    Подви руке, а удари на се,

0457    Ста га дворит кано господара,

0458    Докле царе очи исколачи.

0459    „Моја лало, Краљевићу Марко!

0460    Откле теби каурска катана,

0461    Добро ти је скулу научио,

0462    Те зна мени теменат чинити.“

0463    Ал бесједи Краљевићу Марко:

0464    „О мој царе, огријано сунце!

0465    Сестрић ово од Сибиња Јанка,

0466    А на име Бановић-Секуле.“

0467    Кад то чуо царе господаре,

0468    Ухити га за бијелу руку,

0469    Постави га уз десно кољено,

0470    Па је царе тихо бесједио:

0471    „Зна се, ко је рода господскога.“

0472    Виче царе, што му грло даје:

0473    „О Секуле, весела ти мајка!

0474    Потурчи се у двору мојему,

0475    Дат ћу теби три товара блага.

0476    Све но благо жућена цекина,

0477    Б’јелу ћу ти кулу саградити,

0478    Покрај мене кано и у мене.

0479    Ја имадем двије ћери моје,

0480    Двије ћери султаније младе,

0481    Па но бирај, коју теби драго.

0482    Дат ћу теби над Босном везирство

0483    Без промјене за дван’ест година.

0484    Ти наплаћуј данке и хараче,

0485    Па остале те царске есапе.“

0486    Кад то чује дијете Секуле,

0487    Па је цару ријеч бесједио:

0488    „Не ћу, царе, живота ми мога!

0489    Не би теби вјером преврнуо,

0490    Да ми даваш бутум царевину.“

0491    Ал је царе њему бесједио:

0492    „Потурчи се, Бановићу млади!

0493    Потурчи се, жалосна ти мајка!

0494    Дат ћу теби по бијела блага,

0495    Б’јелу ћу ти кулу саградити,

0496    Покрај мене, љепшу нег у мене,

0497    Женит ћу те султанијом младом,

0498    Султанијом, којом теби драго,

0499    Дат ћу теби полу царевине,

0500    Бит ћеш везир нада свих везира.

0501    Ако ли се потурчити не ћеш,

0502    Кунем ти се и Бога ти дајем,

0503    Заклињем се на ћитапу моме,

0504    Јаћу звати до осам џелата,

0505    Да ти русу осијеку главу,

0506    Ил те метнут у мрклу тавницу,

0507    Морит ћу те и гладом и жедљом,

0508    Док те царе смрти и уморим.“

0509    А повикну дијете Секуле:

0510    „Слушај, царе, огријано сунце!

0511    Волио бих јунак погинути,

0512    Нег се теби, царе, потурчити,

0513    А и мојом вјером превјерити.

0514    Ја ти не ћу султаније младе.

0515    Што ће мени готовина благо,

0516    Кад ја имам готовине блага?

0517    Да га зобљем, позобат не могу,

0518    Да га арчим, поарчит не могу.

0519    Што ће мени пребијела кула,

0520    Кад ја имам љепшу нег у тебе?

0521    Ја сам јунак рода господскога.

0522    Што ће мени твоја царевина,

0523    Кад имадем ја Сибиња мога.

0524    Када могу ја рат заметнути,

0525    Што ми пр’јетиш са осам џелата,

0526    Да ћеш мени откинути главу

0527    Или мене ухитити жива,

0528    Метат мене у мрклу тавницу!

0529    У тавници вода до кољена,

0530    А шавер је трава до рамена,

0531    У водици змије и јакрепи;

0532    Змије кољу, јакрепови пале.

0533    Да ћеш морит гладом ме и жеђом,

0534    Док немилом смрти ме умориш.

0535    Слушај царе, огријано сунце!

0536    Док је мени на рамену глава,

0537    А десна ми рука о рамену,

0538    А у руци бријеткиња ћорда,

0539    Не бојим се од осам џелата,

0540    Посјећ ћу их на дивану твоме,

0541    А не теби лако бити не ће.

0542    Кад је така сила у Турчина,

0543    Подај мени изун-тестиреја,

0544    Ја те молим кано господара,

0545    Да ја јашем коња од мегдана,

0546    Од мегдана кроз пазар чаршију.

0547    Да ја видим султаније младе,

0548    Султаније јал Туркиње младе,

0549    Би л’ ми која срцу омиљела,

0550    Не би ли ме која приварила,

0551    Да бих и ја вјером превјерио

0552    И остао у Стамболу граду.“

0553    Кад је царе гласе разумио,

0554    То је њему пуно мило било,

0555    Па му даде изун-тестијера,

0556    Оде јунак у пјану механу.

0557    Када јунак у механу сиђе,

0558    Он ми сједе у пјаној механи,

0559    А до њега Краљевићу Марко.

0560    Вино пијућ бесједио Марко:

0561    „Побратиме, Бановић-Секуле!

0562    Кад се буде ноћца ухитила,

0563    Кадно буде ноћи половина,

0564    Бјеж’ Секуле из бијела града,

0565    Ја ти јунак помоћи не могу,

0566    Хоћеш лудо изгубити главу.“

0567    Кад је Секул р’јечи разумио,

0568    Које му је Марко бесједио,

0569    Стаде јунак, грохотом се смије:

0570    „О мој побре, Краљевићу Марко!

0571    О ти, Марко, луде ти си главе.

0572    Како видиш, с њима не видио,

0573    Да но теби убјегнути не ћу.“

0574    Ту су ноћцу они преноћили,

0575    Док је сутра јутро освануло,

0576    Освануло и сунце грануло.

0577    Па се Секул вина напојио,

0578    Напјио вина и ракије.

0579    Од отале на ноге скочио,

0580    Те га ево до дората свога,

0581    Па покупи четири дизгина,

0582    А спомену Бога великога,

0583    Па ес коњу баци на рамена,

0584    Удари га чизмом и мамузом.

0585    Добар дорат из колача сину,

0586    До три боја у висине скаче,

0587    А четврти напријед покраче.

0588    Дорат добар издигнуо главу,

0589    Издигнуо според господара,

0590    Те заклања господара свога.

0591    Из копита жива ватра скаче,

0592    Из кадрме изврће камење,

0593    Па но бије дућанџије младе

0594    И разбије срчали пенџере,

0595    И поби ми дјецу клеветаре.

0596    Све га куну дјеца клеветари:

0597    „Бог убио коња и јунака,

0598    Све нас поби дјецу клеветаре.“

0599    По ноћи су плацом и сокаком

0600    Излазиле биле и Туркиње,

0601    И Туркиње лијепе дјевојке,

0602    Па га бију туњам и патуњам,

0603    Све га бију у плећи јуначке

0604    И мећу му бијеле јаглуке,

0605    И Секулу бесједиле младе:

0606    „О, Секуле, весела ти мајка!

0607    Де погледај нас Туркиње младе,

0608    Боље смо но чобанице младе,

0609    Тер избирај, коју теби драго.“

0610    Не ће Секул ни да гледа на ње,

0611    Гони коња и гледа преда се,

0612    Са дората њима одговара:

0613    „Ход’ отолем Туркиње дјевојке!

0614    Боље јесу младе чобанице,

0615    У планини код б’јелих оваца,

0616    Нег сте и ви госпође Туркиње.“

0617    Па проћера он дорина свога

0618    До дивана цара честитога.

0619    На сараје излазиле младе.

0620    Виђоше га султаније младе,

0621    Из њедра изметале дојке,

0622    Те Секулу бесједит стануле:

0623    „О Секуле, наш очињи виде,

0624    Ну погледај султаније младе!

0625    Да су боље него чобанице,

0626    Па избирај, коју теби драго.“

0627    А Секуле не ће ни да гледа,

0628    Него њима јунак бесједио:

0629    „Ход’ отолем султаније младе!

0630    Боље јесу младе чобанице,

0631    У планин код б’јелих оваца,

0632    Него и ви што ћери цареве.“

0633    Па дорина он поћера свога

0634    До механе посестриме Маре.

0635    Пред механом коња осједнуо,

0636    У механу јунак ударио,

0637    Па но сједне јунак напореда,

0638    Напореда побратимом Марком.

0639    Сједе они, хладно вино пију,

0640    И ту су ми ноћцу преноћили.

0641    Док је сјутра јутро освануло,

0642    Па се Секул на ноге скочио

0643    И спомену Бога великога,

0644    И поклопи он дората свога,

0645    Тер удари кроз пазар чаршију,

0646    Те помами себе и дорина.

0647    Све му б’јесан у небеса ђиса,

0648    До три боја у висине скаче,

0649    А четврти наприједа краче,

0650    Под копитом жива ватра скаче,

0651    Из кадрма изврће камење.

0652    Све но бије дућанџије младе,

0653    А разбија срчали пенџере

0654    И поби ми дјецу клеветаре.

0655    Бог убио коња и јунака,

0656    Ко га пусти ка Стамболу граду,

0657    Све но поби дјецу клеветаре.

0658    Излазиле буле и кадуне,

0659    И Туркиње, лијепе дјевојке,

0660    Па га бију туњам и патуњам,

0661    Све га бију у плећи јуначке,

0662    И мећу му бијеле јаглуке,

0663    Те Секулу бесједиле младе:

0664    „О Секуле, весела ти мајка!

0665    Погледај де на демир-пенџере,

0666    Па ћеш видјет ти Туркиње младе,

0667    Па избирај, коју теби драго.

0668    Боље јесу Туркиње дјевојке,

0669    Дјевојке нег чобанице младе.“

0670    И повикну дијете Секуле:

0671    „Ход’ отолем султаније младе!

0672    Боље јесу младе чобанице,

0673    Нег сте и ви госпође Туркиње.“

0674    Па напријед поћера дорина

0675    До дивана цара честитога,

0676    Виђоше га султаније младе,

0677    На сарај су обје ишетале,

0678    Из њедара изметале дојке,

0679    Загрнуле скуце уз кољено,

0680    Указаше б’јеле ноге своје,

0681    И Секулу бесједит стануле:

0682    „О Секуле, огријано сунце!

0683    Ти погледај султаније младе,

0684    Боље јесу него чобанице.

0685    Па избирај, коју теби драго.“

0686    Не ће јунак ни да гледа на ње,

0687    Него њима тихо одговара:

0688    „Ход’ отолем султаније младе!

0689    Боље јесу младе чобанице,

0690    Чобанице код б’јелих оваца,

0691    Нег сте и ви султаније младе.“

0692    Па оћера коња до механе,

0693    До механе крчмарице Маре,

0694    Тер осједе коња од мегдана.

0695    У механу јунак ударио,

0696    Па но сједе јунак напореда,

0697    Напореда побратимом Марком.

0698    Сједе побри, разговарају се.

0699    Кад је било ноћи половине,

0700    А повикну Краљевићу Марко:

0701    „Бјеж’ Секуле, кукала те мајка!

0702    Ка Сибињу, граду бијеломе,

0703    Нег ћеш лудо и ти погинути!“

0704    За то јунак хаје и не хаје,

0705    Него сједи у пјаној механи,

0706    Сједи Секул, ништа не говори.

0707    Док је треће јутро освануло,

0708    Напије се вина и ракије,

0709    Напио је себе и дората,

0710    Од отале на ноге скочио,

0711    А крстом се јунак прекрстио

0712    И спомену Бога великога.

0713    До дората доходио свога,

0714    Притегну му четири колана,

0715    А и пету ибришим-каницу,

0716    Што но брани коња од колана.

0717    Па се врати у пјану механу,

0718    Па се с Марком за руку ухити.

0719    У б’јело се лице пољубише,

0720    Најпослије у чело јуначко,

0721    А у чело међу очи црне,

0722    Гдје се, побре, соколови љубе,

0723    Па је Марка с Богом оставио,

0724    А до њега посестриму Мару.

0725    Те поклопи коња од мегдана,

0726    А удари плацом и сокаком,

0727    Па је себи сокак направио.

0728    Излазиле Туркиње дјевојке,

0729    Па га бију туњам и платуњам,

0730    И мећу му бијеле јаглуке,

0731    И Секулу бесједит стануле:

0732    „О Секуле, очи ти испале!

0733    Де погледај Туркиње дјевојке,

0734    Па избирај, коју теби драго.“

0735    Јунак мучи, ни мукает не ће,

0736    Те проћера он дората свога

0737    До дивана цара честитога.

0738    Виђоше га султаније младе,

0739    На сарај су оне ишетале,

0740    Из њедара изметнуле дојке,

0741    Загрнуле скуце уз кољено,

0742    Указаше б’јеле ноге своје,

0743    Па открише л’јепо своје лице

0744    И Секулу бесједит стануле:

0745    „О Секуле, кукала те мајка!

0746    Ти погледај султаније младе,

0747    Боље су нег чобанице младе,

0748    Па избирај, коју теби драго.“

0749    Кад то чује дијете Секуле,

0750    Те ми Секул очи исколачи,

0751    Те сагледа султаније младе,

0752    Султанијам бесједит стануо:

0753    „Султаније, огријано сунце!

0754    Ви сађите на роснуливаду,

0755    Имам с вама јунак бесједити.“

0756    Али младе прије и чекале,

0757    Одлећеше на росну ливаду,

0758    Те их Секул дочекао био,

0759    Те сагледа двије султаније,

0760    Па прифати бољу султанију,

0761    Прифати је за десницу руку,

0762    Па је баци за се на дорина,

0763    Трипут је њу опасао пасом,

0764    А четврти од сабље каишем,

0765    Да је не би вјетар уграбио

0766    Од брзине коња и јунака.

0767    Док закука стар’ја султанија:

0768    „О Секуле, огријано сунце!

0769    Ал ћеш мене оставити овди,

0770    Бабо ће ме резил учинити,

0771    Води мене до Сибиња твога,

0772    Нек ти будем у двору робиња.“

0773    У поћеру за њим ударила.

0774    Секул удри плацом и сокаком,

0775    Па но сиђе на градску капију,

0776    Ту га мала дочекала стража,

0777    Мала стража пет стотин’ војака.

0778    Кад то видје дијете Секуле,

0779    Махну сабљом и десницом руком,

0780    Те рашћера цареве стражаре,

0781    Напоље је коња изгонио.

0782    Плећи даде, а бјежати стаде,

0783    Те је коњу тихо говорио:

0784    „Ти дорате, моја гриво златна!

0785    Ти попушти из рамена крила,

0786    А поткупи четири поткова,

0787    Па но лети пољем зеленијем,

0788    Једа би ме дорат износио,

0789    Мој дорате из турскијех рука.“

0790    Ајван бјеше, добро разумјеше,

0791    Тер попушти из рамена крила,

0792    А поткупи четири поткова,

0793    Добар дорат, на двојицу тешко!

0794    Па се Стамбол узбунио био,

0795    На Стамболу грмише топови,

0796    Два заједно, четири у једно,

0797    Па хиљаду један за другијем.

0798    Подиже се мало и велико,

0799    Сто хиљада брза коњаника,

0800    А пјешцу се ни броја не знаде,

0801    Коњаници ударише пољем,

0802    А пјешаци високом планином.

0803    Ал је Секул добро одмакнуо,

0804    Он ми сиђе у Кијево равно,

0805    У Кијево, високу планину,

0806    Докле сиђе у тијесне кланце,

0807    Гдјено старе јадикују мајке,

0808    А љубовце у црно завите.

0809    Кад се њему погледати дало,

0810    Погледати у тијесну кланцу,

0811    Колико је јела или ст’јена,

0812    Иза сваке бистар џефердан је.

0813    Док повикну дијете Секуле:

0814    „Авај мени до Бога милога,

0815    Гдје ћу и ја јунак погинути,

0816    А у кланцу кости оставити!

0817    Па ја јунак не бих ни жалио,

0818    Што ћу русу изгубити главу,

0819    Ма ја жалим коња крилатога

0820    Мог даиџе од Сибиња Јанка.

0821    Ко ће добра коња уживати?

0822    Моје кости у црној земљици,

0823    Моје кости проклети ће дајка.“

0824    Све мислио, на једну смислио,

0825    Те прифати султанију младу,

0826    А баци је у зелену траву.

0827    А капу је на очи навуко,

0828    Од бедрице сабљу повадио,

0829    Мисли јунак ударит у кланац,

0830    Док повикну јунак му из кланца:

0831    „Не бој ми се, мој сестрићу драги,

0832    Мој сестрићу, Бановић-Секуле!“

0833    Од очи је сузе оборио,

0834    За глас Јанков кад је разумио,

0835    Тер прифати султанију младу,

0836    Те је дајку доходио Јанку.

0837    Све му јунак по истини каже.

0838    Па повикну од Сибиња Јанко:

0839    „Још Секуле, да од Бога нађеш!

0840    Што нијеси другу доводио,

0841    Ја бих Јанко и њу удомио,

0842    Не за горег од тебе јунака.“

0843    Ал бесједи дијете Секуле:

0844    „Мој даиџа од Сибиња Јанко!

0845    Ево тебилијепе дјевојке,

0846    Па је води до Сибиња мога,

0847    А ја ћу ти овди останути,

0848    Хоћу мало Турке причекати.“

0849    Ал бесједи од Сибиња Јанко:

0850    „Мој сестрићу, Бановић-Секуле!

0851    Ти узимљи султанију младу

0852    До Сибиња, града бијелога,

0853    Па је крсти и жени се њоме.

0854    Кад би и ти овди остануо,

0855    Лако би ти мого погинути.

0856    Што ће мени султанија млада,

0857    Кад ја хоћу причекати Турке?

0858    Ако бих ја Јанко погинуо,

0859    Исто јесам јунак остарио,

0860    Остарио, мегдан оставио,

0861    Нема кога да ће ме жалити.“

0862    Кад то чуо дијете Секуле,

0863    Дава дајку коња крилатнога

0864    И даде му оковану ћорду,

0865    Што пролама панцијера љута.

0866    А кулаша он поклопи добра

0867    И одведе султанију младу

0868    До Сибиња, града бијелога.

0869    У то доба силовити Турци

0870    Наврвили кано мркивуци,

0871    Удри Јанко из тијесна кланца.

0872    Са тридесет тисућ’ оклопника,

0873    Међу Турке јуриш учинио,

0874    С’јече Турке немило и јако,

0875    Докле Турке поћерали били,

0876    Поћерали у то поље равно.

0877    На сабље ми Турке разнијеше,

0878    До Стамбола града их гонише,

0879    Од Стамбола врата затворише.

0880    Кад се Јанку послушати даде,

0881    Послушати за бедем од града,

0882    Кадно нешто у травици цичи.

0883    А Јанко је коња нагонио,

0884    Кад у трави друга султанија.

0885    Кад то видје од Сибиња Јанко,

0886    Па одведе султанију младу

0887    Са двадесет хиљад’ оклопника,

0888    Па но дође до Сибиња града,

0889    Ту но нађе свог сестрића млада,

0890    Свог сестрића Бановић-Секула.

0891    Па је њему Јанко говорио:

0892    „Ал аферим, мој сестрићу драги!

0893    Ал аферим ко те и родио,

0894    Тако су ти и стари чинили,

0895    Спомен јеси и ти оставио,

0896    А на св’јету, докле је свијета,

0897    Вазда ћеш се спомињати, синко!“

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Junastvo Sekulino

јунаштво_секулино.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:36