Адам Богосављевић
Рођење: 1844. Копривница, Кнежевина Србија Смрт: 31. март 1880. Зајечар, Кнежевина Србија

Адам Богосављевић (Копривница, 1844 — Зајечар, 31. март 1880), српски политичар, представник радикала и присталица идеја Светозара Марковића. У Народној скупштини заступао је сељаке и тражио смањење чиновничких плата и демонтажу бирократскога система.

Рођен је 1844. године у Копривници крај Зајечара у крајинском округу.¹⁾ Похађао је филозофски факултет Велике школе у Београду и све је предмете одслушао, али није хтео да полаже испите.²⁾ Испите није полагао да не би дошао у искушење да после тражи државни посао.³⁾ После завршетка школе вратио се у село да обрађује земљу.⁴⁾

Био је под политичким утицајем Светозара Марковића, али његове социјалистичке идеје прерадио је за сељаке.⁵⁾ Од социјалистичкога програма преузео је критику бирократскога система. Сматрао је да Србију као сељачку земљу треба уредити тако да буде по мери сељака и да чиновништво не сме да живи много боље од сељака, који га порезима уздржава.⁶⁾ Због тога је тражио да се чиновницима смање плате. По њему смањивање плата чиновницима натерало би их да се побрину за подизање народнога благостања, да би и њима онда било боље.⁷⁾ Међутим пошто је тада готово сва српска интелигенција била у чиновништву његов план би поред уништавања чиновништва уништио и српску интелигенцију.⁸⁾ Након појаве Адама Богосављевића покрет Светозара Марковића ушао је у нову фазу са тежиштем на селу.⁹⁾ Учење Светозара Марковића је поједностављено и изгубило је свој идеалистички облик, па га је Богосављевић у грубом облику ширио по народу.

Адамов програм због сељачке мржње према чиновницима прихватали су и остали сељачки посланици без обзира којој партији припадали.¹⁰⁾ Међутим Адаму Богосављевићу прикључили су се и неки посланици из градова, а то су били газде и зеленаши, који су мрзили чиновничку господу и није им одговарало да плаћају државу и чиновнике.¹¹⁾ Њима је одговарао програм јефтиније државе смањењем плата чиновништва.

По први пут изабран је за посланика 1874. заједно са Милијом Миловановићем.¹²⁾ Поред либерала и конзервативаца они су трећа странка, али тада само са два члана у скупштини. На Народној скупштини поднели су 1874. неколико предлога са циљем да наруше бирократски систем. Тражили су да се смање плате чиновника и да максимална плата износи 1.000 талира, а максимална пензија 500 талира.¹³⁾ Када је Скупштина 1875. распуштена почело је гањање опозиционих посланика. Адама су затворили због некаквога говора, али међу сељацима су се рашириле гласине да су га убили, па је власт морала да сељацима докаже да је Адам жив.¹⁴⁾ Сељаци су га онда одвукли у село, а после тога су најпре капетан, а онда и министар правде неуспешно покушавали да поред бунтовних сељака спроведу Адама поново у затвор.¹⁵⁾

Изабран је 1875. поново за посланика. На састанку Скупштине на коме се одлучивало о помагању Босанско-херцеговачкога устанка Адамови радикали су пристајали да помажу устанак под условом да ратом управља скупштина, а не влада.¹⁶⁾ Тај предлог није усвојен, али усвојено је да један скупштински одбор надзире владу за време рата. Адам је сматрао да се не сме дозволити да се чиновници и богаташи окористе ратом, а да сав ратни терет пребаце на сељака.¹⁷⁾ Покушао је да ратно стање искористи за уништење бирократскога система, па је тражио да се чиновници поделе на групу, која иде у рат и групу, која остаје, али да ниједна група чиновника за време рата не добија новац.¹⁸⁾ Ипак неке Адамове идеје су биле деломично прихваћене, па је чиновницима плата ограничена на 300 талира, а онима испод одбијало се још 20%.¹⁹⁾ Максимална месечна плата за време рата била је 120 динара или десет дуката. Због тога је Адам прихватио да гласа за одлуке владе о зајму и о рату.

Касније након Првога српско-турскога рата поново је тражио смањење чиновничких плата, али његова реч више није значила много, јер је он током рата као члан скупштинскога одбора примао за дневнице дупло више од максималне плате.²⁰⁾ Марта 1880. затворен је због неовлаштенога издавања хране сељацима из општинскога коша.²¹⁾ Иако је дело починио 1876. затворен је тек 1880.²²⁾ Полиција је то одмах прогласила разбојништвом и затворила га 17/29. марта 1880, али како је боловао од запаљења плућа дан након тога пребацили су га у болницу, где је умро 19/31. марта.²³⁾ Сматрало се да је власт отровала Адама, па се тражила обдукција. Обдукцију су извршила два лекара по избору Адамових пријатеља и они су потврдили да је умро од упале плућа, али опозиција је и након тога оптуживала владу да је отровала Адама.²⁴⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 241
• С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 1, Београд, 1934.
• С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 2, Београд, 1935.
• С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
• Српске новине, 18. април 1880.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, књига друга 1878—1889, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1924.

Adam Bogosavljevic