Корисничке алатке

Алатке сајта


михаило_живковић

Михаило Живковић

Михаило Живковић Гвоздени (Београд, 29. август/10. септембар 1856 — Београд, 28. април 1930),1)2) српски генерал и министар одбране Краљевине Србије. Учесник је свих ратова од српско-турских ратова до Првог светског рата. У Првом балканском рату био је командант Ибарске војске. У Првом светском рату био је командант одбране Београда и командант Српског добровољачког корпуса.

Војно школовање и учешће у Српско-турским ратовима

Михаило Живковић је рођен 29. августа/10. септембра 1856. године у Београду од оца Јована и мајке Станке.3) По очевој и мајчиној линији потомак је Миленка Стојковића и Хајдук Вељка.4) У Београду је завршио основну школу, два разреда гимназије и четири разреда реалне гимназије.5) Артиљеријску школу (Војну академију) уписао је 1874. године.6) По окончању друге године Војне академије ступио је 1876. као кадет у Први српско-турски рат.7) Био је ордонанс генерала Фрање Заха, команданта Јаворске војске.8) У рату се истакао храброшћу, па је 1876. брзо унапређен у чин потпоручника.9) Као потпоручник био је командант Рачанског батаљона Ужичке бригаде 2. класе.10) Након завршетка рата у Чачку је био ађутант Чачанске бригаде 1. класе.11) У Другом српско-турском рату учествовао је децембра 1877. године у ослобађању Прокупља и Куршумлије.12) Био је командант претходнице Чачанске бригаде 1. класе и са претходницом је прешао Преполац и дошао до Приштине.13) Када се завршио Други српско-турски рат одређен је априла 1878. за водника у 7. батаљону стајаће војске.14) децембра 1879. вратио се на школовање у Војну академију.15) Крајем 1880. завршио је Војну академију.16)

Различите дужности

Након завршетка Војне академије био је најпре водник, а од 1883. до 1887. командир чете у неколико батаљона.17) Од априла до децембра 1887. био је ађутант начелника Главног ђенералштаба.18) Учествовао је 1885. у Српско-бугарском рату.19) У рату је командовао најпре четом, а онда батаљоном, са којим је освојио три бугарска положаја код Алдумировца.20) Од децембра 1887. до октобра 1889. боравио је као државни питомац на војном школовању у Русији.21) Био је на пракси у 145. царском пуку у Петрограду.22) Учествовао је 1889. и на великим маневрима у Русији. Када се вратио из Русије постављен је за вршиоца дужности команданта 3. гардијског батаљона.23) Од 1890. до 1891. био је командир питомачке чете на Војној академији.24) Краће време био је у генералштабном одсеку Општевојног одељења министарства одбране.25) Од јесени 1891. до лета 1893. био је командант 6. пешадијског батаљона, а онда до средине 1894. командант 3. гардијског пука.26) Унапређен је 1893. у чин мајора.27) Током 1894. био је вршилац дужности начелника штаба Шумадијске дивизијске области, онда начелник штаба пешадијске инспекције и поново у генералштабном одсеку.28) Од 1895. до априла 1897. био је командант пешадијске подофицирске школе.29) Од априла до децембра 1897. био је командант 14. пешадијског пука и командант Књажевца.30) Унапређен је 1897. у чин потпуковника.31)

Генерал

Крајем 1897. постављен је за референта пешадије у Команди активне војске.32) Од 1900. до 1901. био је вршилац дужности команданта Тимочке бригаде.33) Унапређен је 1901. у чин пуковника.34) Постављен је 1901. за команданта Дринске бригаде.35) Током 1902. пола године је био командант Ниша, а онда је постављен за команданта Тимочке дивизијске области.36) Једно краће време предавао је тактику на Војној академији.37) Унапређен је 1907. у генерала.38) Изабран је марта 1908. за управника Војне академије, а априла 1908. за инспектора пешадије.39)

Министар одбране

Био је министар одбране у влади Пере Велимировића и влади Стојана Новаковића од 3. јануара. до 14. октобра 1909. На седници владе поднио је оставку, када се министар финансија супроставио ванредном кредиту, који је тражио.40) Међутим остао је на месту министра, јер краљ није прихватио његову оставку.41) Као министар покренуо је на наговор Петра Мишића судску истрагу и иницирао је параламентарну истрагу због неправилности у војним набавкама из иностранства.42) Због инзистирања на формалној дисциплини био је познат као Гвоздени генерал.43) Током 1909. Милован Миловановић је предложио са се као компензација за губитак Босне и Херцеговине изведе војно запоседање Санџака.44) Михаило Живковић и Радомир Путник објаснили су Миловановићу да би се то лако извело, али да би могли да имају посла са Аустроугарском, због чега се од свега морало одустати.45)

Балкански ратови

Од октобра 1909. до 1912. поново је био на месту управника Војне академије.46) Поред осталог од 1910. до 1911. био је председник Војнодисциплинског суда.47) На почетку Првог балканског рата постављен је за команданта Ибарске војске.48) Ибарска војска је 19. октобра 1912. наступала од Рашке према Новом Пазару.49) Ибарска војска је 23. октобра ослободила Нови Пазар.50) Ослобађањем Новог Пазара Ибарска војска је извршила задатак ослобађања Санџака, па је након тога кренула преко Косовске Митровице према Пећи.51) Оболио је од тифуса, па му је требало дуго да се опорави.52) Током 1913. командовао је војском на албанском фронту.53)

Први светски рат

На почетку Првог светског рата командовао је одбраном Београда.54) командовао је одбраном Београда све до јесени 1915.55) Два пута се српска војска морала повлачити из Београда, први пут у јесен 1914, а други пу у јесен 1915.56) Након првог напуштања Београда његова јединица требала је да служи као стожер офанзивној операцији српске војске у Колубарској бици.57) Након повлачења из Београда његова војска се одржала на положајима на Космају и Веровници.58) Одбрана Београда требала је да врши само демонстративни напад на такозване Раљске положаје, али захваљујући генералу Живковићу Одбрана Београда је успела да пробије непријатељски фронт.59) За време велике офанзиве у јесен 1915. Одбрана Београда је својом жилавошћу, херојством и великим пожртвовањем задивила и непријатељску војску.60) Након повлачења српске војске кроз Албанију до Крфа Одбрана Београда је расформирана.

Постављен је јуна 1916. године за команданта Српског добровољачког корпуса у Русији.61) До његовог доласка формирана је била 1. дивизија, а он је кренуо да формира 2. дивизију.62) Српски добровољачки корпус је 1917. упућен на Солунски фронт.63) Живковић се разболио на путу, па је послан у Париз на лечење.64) Пошто више није био способан за војску пензионисан је јуна 1918.65) Умро је 28. априла 1930. У Београду.66)

Литература

  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • Генерал Михаило Живковић, Политика, број 7895, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 29. 4. 1930, стр. 4
  • Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.
  • Борислав Ратковић, Митар Ђуришић и Саво Скоко, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912-1913, БИГЗ, Београд, 1972.

Mihailo Živković
Mihailo Zivkovic

1) , 3) , 4) , 5) , 6) , 16) , 21) , 22) , 27) , 31) , 34) , 38)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 93
2)
У М. Милићевићу, Љ. Поповићу кориштен је стари календар за догађаје до 1919
7) , 8) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 17) , 18) , 20) , 23) , 24) , 25) , 26) , 28) , 29) , 30)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 94
9) , 19) , 48) , 52) , 53) , 54) , 55) , 56) , 57) , 58) , 59) , 60) , 66)
Политика, 29. 4. 1930, стр. 4
32) , 33) , 35) , 36) , 37) , 39) , 46) , 47) , 61) , 62) , 63) , 64) , 65)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 96
40) , 41)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 93
42) , 43)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 544
44) , 45)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 98
49)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 88
50) , 51)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 91
михаило_живковић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 19:34