Михаило Живковић
Рођење: 10. септембар 1856. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 28. април 1930. Београд, Краљевина Југославија

Михаило Живковић Гвоздени (Београд, 29. август/10. септембар 1856 — Београд, 28. април 1930),¹⁾²⁾ српски генерал и министар одбране Краљевине Србије. Учесник је свих ратова од српско-турских ратова до Првог светског рата. У Првом балканском рату био је командант Ибарске војске. У Првом светском рату био је командант одбране Београда и командант Српског добровољачког корпуса.

Михаило Живковић је рођен 29. августа/10. септембра 1856. године у Београду од оца Јована и мајке Станке.³⁾ По очевој и мајчиној линији потомак је Миленка Стојковића и Хајдук Вељка.⁴⁾ У Београду је завршио основну школу, два разреда гимназије и четири разреда реалне гимназије.⁵⁾ Артиљеријску школу (Војну академију) уписао је 1874. године.⁶⁾ По окончању друге године Војне академије ступио је 1876. као кадет у Први српско-турски рат.⁷⁾ Био је ордонанс генерала Фрање Заха, команданта Јаворске војске.⁸⁾ У рату се истакао храброшћу, па је 1876. брзо унапређен у чин потпоручника.⁹⁾ Као потпоручник био је командант Рачанског батаљона Ужичке бригаде 2. класе.¹⁰⁾ Након завршетка рата у Чачку је био ађутант Чачанске бригаде 1. класе.¹¹⁾ У Другом српско-турском рату учествовао је децембра 1877. године у ослобађању Прокупља и Куршумлије.¹²⁾ Био је командант претходнице Чачанске бригаде 1. класе и са претходницом је прешао Преполац и дошао до Приштине.¹³⁾ Када се завршио Други српско-турски рат одређен је априла 1878. за водника у 7. батаљону стајаће војске.¹⁴⁾ Децембра 1879. вратио се на школовање у Војну академију.¹⁵⁾ Крајем 1880. завршио је Војну академију.¹⁶⁾

Након завршетка Војне академије био је најпре водник, а од 1883. до 1887. командир чете у неколико батаљона.¹⁷⁾ Од априла до децембра 1887. био је ађутант начелника Главног ђенералштаба.¹⁸⁾ Учествовао је 1885. године у Српско-бугарском рату.¹⁹⁾ У рату је командовао најпре четом, а онда батаљоном, са којим је освојио три бугарска положаја код Алдумировца.²⁰⁾ Од децембра 1887. до октобра 1889. боравио је као државни питомац на војном школовању у Русији.²¹⁾ Био је на пракси у 145. царском пуку у Петрограду.²²⁾ Учествовао је 1889. и на великим маневрима у Русији. Када се вратио из Русије постављен је за вршиоца дужности команданта 3. гардијског батаљона.²³⁾ Од 1890. до 1891. био је командир питомачке чете на Војној академији.²⁴⁾ Краће време био је у генералштабном одсеку Општевојног одељења министарства одбране.²⁵⁾ Од јесени 1891. до лета 1893. био је командант 6. пешадијског батаљона, а онда до средине 1894. командант 3. гардијског пука.²⁶⁾ Унапређен је 1893. у чин мајора.²⁷⁾ Током 1894. био је вршилац дужности начелника штаба Шумадијске дивизијске области, онда начелник штаба пешадијске инспекције и поново у генералштабном одсеку.²⁸⁾ Од 1895. до априла 1897. био је командант пешадијске подофицирске школе.²⁹⁾ Од априла до децембра 1897. био је командант 14. пешадијског пука и командант Књажевца.³⁰⁾ Унапређен је 1897. у чин потпуковника.³¹⁾

Крајем 1897. постављен је за референта пешадије у Команди активне војске.³²⁾ Од 1900. до 1901. био је вршилац дужности команданта Тимочке бригаде.³³⁾ Унапређен је 1901. у чин пуковника.³⁴⁾ Постављен је 1901. за команданта Дринске бригаде.³⁵⁾ Током 1902. пола године је био командант Ниша, а онда је постављен за команданта Тимочке дивизијске области.³⁶⁾ Једно краће време предавао је тактику на Војној академији.³⁷⁾ Унапређен је 1907. у генерала.³⁸⁾ Изабран је марта 1908. за управника Војне академије, а априла 1908. за инспектора пешадије.³⁹⁾

Био је министар одбране у влади Пере Велимировића и влади Стојана Новаковића од 3. јануара. до 14. октобра 1909. На седници владе поднио је оставку, када се министар финансија супроставио ванредном кредиту, који је тражио.⁴⁰⁾ Међутим остао је на месту министра јер краљ није прихватио његову оставку.⁴¹⁾ Као министар покренуо је на наговор Петра Мишића судску истрагу и иницирао је параламентарну истрагу због неправилности у војним набавкама из иностранства.⁴²⁾ Због инсистирања на формалној дисциплини био је познат као „Гвоздени генерал”.⁴³⁾ Током 1909. године Милован Миловановић је предложио са се као компензација за губитак Босне и Херцеговине изведе војно запоседање Санџака.⁴⁴⁾ Михаило Живковић и Радомир Путник објаснили су Миловановићу да би се то лако извело, али да би могли да имају посла са Аустроугарском, због чега се од свега морало одустати.⁴⁵⁾

Од октобра 1909. до 1912. поново је био на месту управника Војне академије.⁴⁶⁾ Поред осталог од 1910. до 1911. био је председник Војнодисциплинског суда.⁴⁷⁾ На почетку Првог балканског рата постављен је за команданта Ибарске војске.⁴⁸⁾ Ибарска војска је 19. октобра 1912. наступала од Рашке према Новом Пазару.⁴⁹⁾ Ибарска војска је 23. октобра ослободила Нови Пазар.⁵⁰⁾ Ослобађањем Новог Пазара Ибарска војска је извршила задатак ослобађања Санџака, па је након тога кренула преко Косовске Митровице према Пећи.⁵¹⁾ Оболио је од тифуса, па му је требало дуго да се опорави.⁵²⁾ Током 1913. командовао је војском на албанском фронту.⁵³⁾

На почетку Првог светског рата командовао је одбраном Београда.⁵⁴⁾ Командовао је одбраном Београда све до јесени 1915.⁵⁵⁾ Два пута се српска војска морала повлачити из Београда, први пут у јесен 1914, а други пут у јесен 1915.⁵⁶⁾ Након првог напуштања Београда његова јединица требала је да служи као стожер офанзивној операцији српске војске у Колубарској бици.⁵⁷⁾ Након повлачења из Београда његова војска се одржала на положајима на Космају и Веровници.⁵⁸⁾ Одбрана Београда требала је да врши само демонстративни напад на такозване Раљске положаје, али захваљујући генералу Живковићу Одбрана Београда је успела да пробије непријатељски фронт.⁵⁹⁾ За време велике офанзиве у јесен 1915. Одбрана Београда је својом жилавошћу, херојством и великим пожртвовањем задивила и непријатељску војску.⁶⁰⁾ Након повлачења српске војске кроз Албанију до Крфа Одбрана Београда је расформирана.

Постављен је јуна 1916. године за команданта Српског добровољачког корпуса у Русији.⁶¹⁾ До његовог доласка формирана је била 1. дивизија, а он је кренуо да формира 2. дивизију.⁶²⁾ Српски добровољачки корпус је 1917. упућен на Солунски фронт.⁶³⁾ Живковић се разболио на путу, па је послан у Париз на лечење.⁶⁴⁾ Пошто више није био способан за војску пензионисан је јуна 1918.⁶⁵⁾ Умро је 28. априла 1930. године у Београду.⁶⁶⁾

• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Генерал Михаило Живковић, Политика, број 7895, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 29. 4. 1930, стр. 4
• Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.
• Борислав Ратковић, Митар Ђуришић и Саво Скоко, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912-1913, БИГЗ, Београд, 1972.

Mihailo Zivkovic