Добро дошли на Српску енциклопедију

Андреја Стаменковић

Андреја Стаменковић (Крагујевац, 1822 — Београд, 26. јануар 1861), српски политичар, члан Државнога савета и председник окружнога суда. Спадао је у групу либерала, која је била заслужна за сазивање Светоандрејске скупштине крајем 1858. и збацивање кнеза Александра Карађорђевића. Био је члан Друштва српске словесности (претеча САНУ).

Школовање и прве службе

Рођен је 1822. у Крагујевцу.1)2) Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу и након тога похађао је војну академију у Пожаревцу, али она је затворена.3) Први Лицеј у Крагујевцу завршио је 1841. Ступио је у државну службу најпре као канцелариста у министарству правде, затим је био судски писар, а 1846. судски секретар.4) Просветни одбор му је најпре одобрио државну стипендију за студиј у иностранству, али неко други је вишом интервенцијом уместо њега добио ту стипендију.5)

Председник окружнога суда

Потицао је из веома сиромашне породице, па је од прве релативно малене плате почео да прилаже једну осмину у школски фонд за сиромашне.6) Помагао је сиромашне одличне ђаке. Задесила га је и тешка породична несрећа, па је остао без жене и троје деце.7) Током 1847. постао је столоначелник, али због учешћа у демонстрацијама 1849. враћен је у ранг секретара суда.8) Постављен је за судију у Чачку 1851, а 1852. за судију у Крагујевцу.9) Председник окружнога суда у Гургусовцу (Књажевцу) постао је 1856, а 1857. премештен је у Ћуприју.10)

Истакнути либерал

По положају је био изабран за Светоандрејску скупштину, која је крајем 1858. одлучивала о смени династија.11) Спадао је у групу истакнутих либерала, у којој су били Јеврем Грујић, Милован Јанковић и он.12) Пре доласка у Београд на Скупштину имао је релативно умерене идеје о политичкој реформи, али у београдској атмосфери се толико променио да је постао један од вођа уједињених либерала и Обреновићеваца.13) Стаменковић није само желео збацивање кнеза, него је тражио да Светоандрејска скупштина пре збацивања кнеза донесе нови Закон о скупштини.14) По његовом пројекту Скуштина би требала бити носилац суверенитета и да не пита ни кнеза ни Државни савет.15)16) По његовом и Грујићевом предлогу скупштина би имала изабране посланике и без њенога пристанка не би ни кнез ни савет могли да проглашавају законе.17) Поред тога могла би поништавати законе кнеза или Савета. Међутим тај његов предлог Закона о скупштини био је битно прерађен и многи делови нису прихваћени на Светоандрејској скупштини.18)19)

Светоандрејска скупштина

Светоандрејска скупштина је 22. децембра 1858. одлучила да тражи оставку од кнеза. Стаменковић је био у скупштинској делегацији, која је од кнеза Александра Карађорђевића тражила да поднесе оставку,20) али како он није прихватао оставку и колебао се шта да ради, претила је војна интервенција против Скупштине.21) Скупштина се налазила насупрот велике касарне са артиљеријом, па су посланици бојећи се одлучили да заседање скупштине преместе у једну гостионицу крај турских бедема. Међутим тада кнез још није донео одлуку да војском растера скупштину.22) Андрију Стаменковића је гризла савест што су кнезу оставили 24 сата да размисли, а никако се није слагао да се скупштина премести, па је друговима рекао: Ја волим бити и под страхом од српских, него под заштитом од турских топова.23) На тај начин охрабрио је посланике да се врате у старо скупштинско здање и наставе са радом.

Супроставља се издвајањима за кнеза

Након збацивања кнеза изабран је 29. децембра 1858. у скупштински одбор, који је требао да сагледа на шта се све народ тужи. Био је међу главним либералима и спадао је у умеренију струју, која је тражила збацивање само неких саветника и министара, за разлику од радикалније струје, која је тражила да се сви смене.24) Након повратка кнеза Милоша Обреновића 1859. постао је члан Државнога савета.25) Као саветник једини је гласао против кредита за намештај двора кнеза Милоша.26) Био је против грађења новога кнежева двора на Топчидеру, против давања новца за опоравак престолонаследникове куће и против свих издатака, који су се односили на кнежев двор, а све зато што је сматрао да је кнез Милош довољно богат да сам све то плати.27) На скупштини у Крагујевцу гласао је и против саветничких и министарских дневница.28)

Сукоб са кнезом

Скупштински избори су одржани августа 1859. и на њима је дошло до сукоба кнеза Милоша и либерала. Власт је све учинила да спречи избор Стаменковића, Јеврема Грујића и Милована Јанковића.29) Иако је изабран за посланика власт је поништила мандате свих чиновника и тако поништила мандат тројици главних либерала и онда су сазвани нови избори.30) Када је поново изабран није хтео да прихвати мандат, јер је сматрао да су други избори незаконити, а први правилни.31) Кнез Милош обрачунавао се са либералима, па је понижавао Стаменковића.32) Иако је саветник кнез га је послао да надгледа насипање пута.33) Када је Стаменковић умро 26. јануара 1861. за време кнеза Михаила полиција је пратила ко му је дошао на сахрану, а свештеника који му је држао посмртни говор казнили су премештајем.34)

Литература

Спољне везе

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 435
3) , 4) , 8) , 9) , 10) , 11) , 16) , 18) , 20) , 26) , 27) , 28) , 31)
НА
5) , 6) , 7)
ГЛ
12)
Уставобр. стр. 382
13)
Уставобр. стр. 385
14) , 15) , 17)
Уставобр. стр. 412
19)
Уставобр. стр. 415
21)
Уставобр. стр. 425
22) , 23)
Уставобр. стр. 426
24)
Друга влада Мил. стр. 20
25)
Друга влада Мил. стр. 46
29)
Друга влада Мил. стр. 50
30)
Друга влада Мил. стр. 51
32) , 33)
Друга влада Мил. стр. 67
34)
Друга влада Мил. стр. 221
Штампање