Корисничке алатке

Алатке сајта


аул_габиније

Аул Габиније

Аул Габиније (лат. Aulus Gabinius) (до 48/47. пре Христа), римски државник и војсковођа из времена позне Републике. Био је конзул 58. пре Христа. Познат је као Помпејев присташа и сарадник. Као проконзул Сирије укинуо је краљевину у Јудеји заменивши је олигархијом. Током 55. пре Христа покренуо је без одобрења Сената поход на Египат, где је на трон вратио Птолемеја XII Аулета, који му је ту услугу платио 10.000 таланата. По повратку у Рим тужили су га публикани, незадовољни губитком пореза због учесталих пљачки за време Габинијева одсуства. Осуђен је на егзил.1)

Габинијев закон

Током 67. пре Христа као народни трибун предложио је Габинијев закон (lex Gabinia),2) којим су Помпеју Великоме дата команда у рату са медитеранским пиратима и дата су му изванредно широка овлаштења апсолутне контроле мора, обале и копна до 50 миља од мора. Помпеј је тада добио заповедништво над 500 ратних бродова, 120.000 војника и 5.000 коњаника. Аул Габиније је тај закон предложио имајући у виду Помпеја, иако се самим законом није именовало коме ће се дати огромна овлаштења на три године са циљем да се реше пирата.3) Када је усвојен закон тада је требало да се одлучи ко би преузео дужност. Народ је био за Помпеја, али сенат се томе противио и умало нису убили Габинија.4) Након тога сенатори су морали да побегну пред бесном руљом, а Габиније је тада једва спасио и самога конзула Гаја Калпурнија Пизона. Сенатори су након тога променили тактику, па су њима склони трибуни намеравали да уложе вето.5) Међутим већина њих се бојала и једино се народни трибун Луције Требелије усудио да ветом спречава изгласавање закона, али Габиније га је упозорио да би онда могао да га лиши трибуната.6) Габиније је дао на гласање Требелијев положај народнога трибуна, а Требелије је повукао свој вето тек када је 17 триба од укупно 35 гласало против њега.7) Закон је изгласан уз политичку подршку Јулија Цезара и Цицерона. Помпеј је Габинијевим законом добио практичка овлаштења да води рат против пирата.

Оптужбе против Лукула

Аул Габиније се жалио да Луције Лициније Лукул намерно одуговлачи са Трећим митридатовим ратом.8) Лукула је оптуживао да је похлепан, а оптужио га је и да гради скупоцену вилу. Нагласио је да није пожељно и да је противно пракси да неко тако дуго командује у једном тако важном рату. Због тога је предложио и дао да се изгласа закон да се Битинија и Понт и команда у рату са Митридатом повере Манију Ацилију Глабриону, конзулу 67. пре Христа.9) Габиније је и ту иницијативу спровео по жељи Помпеја, Лукуловога ривала.10) Помпеј га је 63. пре Христа послао да са војском прими предају Јерусалима и новца према споразуму са Аристобулом II, али Аристобулове присташе су одбиле да се повинују споразуму, па је Помпеј онда започео са опсадом Јерусалима.11)12)

Конзул

Аул Габиније је изабран за претора 61. пре Христа. Тада је покушао да добије широку подршку организовањем величанствених игара. Током 58. пре Христа изабран је за конзула заједно са Луцијем Калпурнијем Пизоном Цезонином. Сумњало се да се користио подмићивањем, да би се домогао положаја конзула. За време свога мандата помагао је Публију Клодију да осигура да се Цицерон протера из Рима.13) Публије Клодије је пре тога за њега осигурао изгласавање да постаје намесник Сирије на пет година.14) Аул Габиније је имао још један мотив. Он се увек противио злогласним и похлепним сакупљачима пореза публиканима, које је Цицерон увек подржавао.15) Након Цицеронова протеривања Клодије је нарушавао Помпејев поредак на истоку и правио је одређену штету Помпејевим савезницима, па се Габиније као Помпејев присташа свадио са Публијем Клодијем. Највећа свађа је избила када је Клодије примио мито да пусти Тиграна Млађега, који је био талац у Риму. Клодије не само да је организовао његов бег, него се приликом бега сукобио са Помпејевим пријатељима. Клодијеве присташе су након тога напале чак и Габинијеве ликторе.

Успоставља олигархију у Јудеји

Током 57. пре Христа Аул Габиније је отишао у Сирију као проконзул. Хиркану II, коме је Александар од Јудеје претио обарањем са власти, тражио је помоћ од Габинија. Аул Габиније и Марко Антоније победили су Александра од Јудеје, који се онда затворио у Александрион.16) Након опсаде Александар се предао,17) а Аул Габиније је након тога отишао у Јерусалим да успостави нови политички оквир. Краљевину је заменио олигархијом.18)19) Хиркан више није имао световну власт. Јудеју је Габиније поделио на пет округа: Јерусалим, Гадара, Аматус,Јерихон и Сепфорис.20)21) Током 56. пре Христа бивши краљ Јудеје Аристобул II побегао је из заробљеништва у Риму и22)23) одмах је окупио велики број присташа,24) а Аул Габиније је против њега послао војску, победио га, заробио и вратио у Рим.25)26)

Уместо парћанскога креће у египатски поход

У Партији су се након смрти Фрата III његова два сина борила за власт, а радило се о Ороду II и Митридату III од Партије.27) Ород II је истерао Митридата III од Партије, који је онда тражио помоћ од Габинија.28) Габиније му је најпре обећао да ће му омогућити да постане краљ Партије, али у то време код Габинија је дошао и бивши египатски краљ Птолемеј XII Аулет, који је тражио начин да се врати на власт у Египту.29) Птолемеј XII Аулет је дошао са Помпејевим писмом и нудио је да плати 10.000 таланата.30) Габиније је због великога новаца одлучио да одустане од похода у Партији и да крене у Египат, иако као проконзул Сирије није смео да са војском напушта провинцију.31) Уосталом и сибилске књиге су забрањивале да се Птолемеј XII Аулет врати на трон уз употребу веће војске.32)

Поход у Египту

Габиније је дуго одлагани поход на Египат подузео када је сазнао да су именовали Марка Лицинија Краса као новога намесника Сирије.33) Аул Габиније је без одобрења Сената 55. пре Христа кренуо на челу војске у Египат са циљем да врати на власт Птолемеја XII Аулета.34) Габиније је након кратке кампање успешно заузео Египат и вратио трон Птолемеју XII Аулету, а током похода помагао му је млади Марко Антоније. Након што је Птолемеју XII Аулету вратио трон оставио је део војске, тзв. габинијане да га штите. Габинијани су се борили против свих, који би се побунили против краља, а касније су се борили и против Јулија Цезара. Габинијево одсуство искористили су пљачкаши, који су пустошили Сиријом, али и Александар од Јудеје, који је окупио 30.000 војника и заузео 55. пре Христа велики део Јудеје. Нико му се није могао супроставити, све док се Аул Габиније није вратио из Египта.35) Габиније га је победио и поново успоставио стари поредак и вратио власт Хиркану II. Габиније је 54. пре Христа Сирију предао Марку Лицинију Красу.

Осуђен на егзил

По повратку у Рим оптужили су га публикани, који су као сакупљачи пореза имали велике губитке због немира и пљачки у Сирији. Наиме током Габинијева одсуства пирати и пљачкаши су искористили прилику, па су публикани могли да уберу много мање пореза.36) Оптужили су га по три тачке, за које је могао да буде осуђен на смрт. Оптужен је за велеиздају (maiestas), да је без одобрења сената напустио Сирију и отишао у поход у Египат и37) да је противно Сибилским књигама дао краљевину Птолемеју XII Аулету. Ослобођен је оптужби тврдњом да су Сибилске књиге криво протумачене.38) Када је ослобођен оптужби тврдило се да су суци били подмићени. Оптужили су га и за изнуђивање за време управљања провинцијом (repetundae), посебно су помињали 10.000 таланата, које је платио Птолемеј XII Аулет да би му помогли да врати краљевину. За време суђења по другој тачки оптужнице није више био толико активан у подмићивању, па је по тој тачки оптужбе био проглашен кривим. Трећа тачка оптужбе односила се на незаконитости приликом кандидатуре за конзула, али та тачка оптужбе је одбачена. Габиније је отишао у егзил,39) а његова имовина је конфискована.

У Цезаровој служби у Илирику

Након избијања Цезаровога грађанскога рата Цезар га је позвао из егзила 49. пре Христа.40) Иако је ступио у Цезарову службу није узео активну улогу у рату са својим старим патроном Помпејем. Након битке код Фарсала 48. пре Христа био је задужен за транспорт новорегрутоване војске, око 15 кохорти и 3.000 коњаника у Илирик.41) Док су пролазили копненим путем око Јадранскога мора напали су их Далмати, страдала му је готово цела војска и Габиније се уз велике тешкоће домогао Салоне.42) Ту је храбро одољевао нападима помпејскога команданта Марка Октавија.43) Међутим након неколико месеци умро је од болести крајем 48. или почетком 47. пре Христа.44)

Литература


Aul Gabinije

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3)
Касије Дион 36.23
4) , 5)
Касије Дион 36.24
6) , 7)
Касије Дион 36.30
8) , 9) , 10)
Keaveney стр. 120
11)
Јевр. Старине 14.55,56
12)
Јевр. Рат 1.6.6
13) , 14)
Seager стр. 101
15)
Seager стр. 102
16)
Јевр. Рат 1.8.3
17)
Јевр. Старине 14.89
18) , 20)
Јевр. Рат 1.8.5
19) , 21)
Јевр. Старине 14.91
22) , 25)
Јевр. Рат 1.8.6
23)
Јевр. Старине 14.92
24)
Јевр. Старине 14.93
26)
Јевр. Старине 14.96-97
27) , 28) , 29) , 30) , 31)
Касије Дион 39.56
32)
Касије Дион 39.15
33)
Seager стр. 125
34) , 36)
Касије Дион 39.59
35)
Јевр. Старине 14.98-
37)
Касије Дион 39.55
38)
Касије Дион 39.62
39) , 40)
Касије Дион 39.63
41) , 42)
Апијан Илирски ратови 12
43) , 44)
Касије Дион 42.11
аул_габиније.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/04 22:31