Корисничке алатке

Алатке сајта


балетићи

Балетићи

Балетићи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Полећеше два галића врана

0002    од питоме Ластве црногорске,

0003    лете тице граду Никшићскоме.

0004    Ка’ су врани тице долећели,

0005    ниђе они панут не оћаху

0006    но се вију око Никша града,

0007    на бијелу Калабића кулу.

0008    Из двора иг нико не видио

0009    до подоцне Калабића мајка,

0010    тице виђе, њима проговара:

0011    „Бог убио двије тице вране!

0012    Што сте ође јутрос попадале?

0013    Да л’ дрвета, ол’ камена нејма

0014    око равна Поља Никшићскога,

0015    ђе но бисте јутрос попадали?“

0016    Ћерала их па им говорила:

0017    „Јесте ли ми јутрос доранили

0018    од питоме Ластве Оздринићске

0019    са торине Балетића Рада?

0020    Јесте ли ми чету видијели,

0021    а пред четом до два Калабића,

0022    Калабића Мину и Милету,

0023    удрише ли Раду на торину”?

0024    Један граче, други проговара:

0025    “Јадна бако, Калабићах мајко!

0026    Раде бисмо добре казат гласе,

0027    ма нећемо но како је било:

0028    јутрос су ти здраво осванули

0029    у равноме Пољу Тутиноме,

0030    ма ти ево муке и невоље,

0031    е се друга чета подигнула

0032    од онога Кчева каменога,

0033    а пред четом до два побратима,

0034    оба ћу ти казат по имену:

0035    једно ми је Балетић Вукота,

0036    а друго је Марковићу Пејо,

0037    те је чета чету опазила,

0038    за њоме се трагом отиснула.

0039    Код Вукота у Лупоглав дође

0040    ту је турску стражу опазио,

0041    проз траву се вуче побаучке,

0042    а на руке носи џевердана,

0043    док се страже примакао близу,

0044    за ким паде, пушци огањ даде,

0045    пушка звекну, а планина јекну,

0046    а покличе Балетић Вукота:

0047    „Ха ђе си ми, Балетићу Раде!

0048    Остале ти овце ојађеле,

0049    ево клети у Лупоглав Турци!“

0050    То кад зачу Балетићу Раде

0051    он долеће како соко сиви

0052    те Турцима удри испријека,

0053    да не чини смире ни лијека:

0054    од образа пали џевердара

0055    те погоди Мину Калабића,

0056    Мина паде и Раде припаде,

0057    јуначку му посијече главу

0058    и узе му свијетло оруже.

0059    Бјеже Турци преко Студенога,

0060    ћерају их до два Балетића

0061    и Милети осјекоше главу.

0062    Бјеже Турци низ Липову страну,

0063    убјежаше у село Ћурчиће,

0064    а ћера их до два Балетића;

0065    но Турцима још је среће било -

0066    утекоше у село Ћурчиће

0067    у бијелу Васиљеву кулу,

0068    пак излази Васиљева Мара,

0069    а на руке носи колијевку

0070    и у њојзи два близанца сина,

0071    кумила је оба Балетића:

0072    „Не напријед, Балетић Вукота!

0073    Не напријед, Балетићу Раде!

0074    За нашега светога Јована!“

0075    Јунак добар на бога гледаше

0076    те је куми поклонио Турке

0077    и отле се натраг повратио

0078    гласа добра, свијетла образа,

0079    а осташе у Ћурчићу Турци.

0080    Још ако ми, баба, не вјерујеш

0081    изађи ми на прозор од куле

0082    те погледај Пољу Никшићскоме,

0083    а да видиш обоје носилах

0084    ђе ти носе оба Калабића.„

0085    Иде баба на прозор од куле,

0086    виђе баба до двоје носилах

0087    ђе јој носе оба Калабића

0088    па закука не веселила се,

0089    и кукала отле до вијека.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Baletici

балетићи.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 09:51