Корисничке алатке

Алатке сајта


златна_свирала

Златна свирала

Златна свирала је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

Паша Џин Алија долази до двора краља Владислава и ту му се допадну његове кћери. Пошто краљ не жели женидбу због турске вјере пашине, овај долази на идеју да отме његовог сина Мијајла који се налази у гори. Турци ухвате Мијајла на превару, и одводе га код паше који му обећава кћер за жену ако се потурчи. Мијајло то одбија, Турци га муче. Некако се ослободи и успјева да убије пашу и побјегне према Хиландару. По пјесми се успут покалуђерио.

Текст пјесме

0001    Лов ловио паша Џин-Алија,

0002    лов ловио крај краљева двора,

0003    украј двора краља Владислава,

0004    лов ловио па се уморио,

0005    па свратио краљу на ужину,

0006    лијепо га краље дочекао

0007    а су своје двије снахе младе,

0008    наслања се млађа на старију,

0009    дробан јој је бисер одолио,

0010    дробан бисер и камење драго,

0011    а то гледа паша Џин-Алија,

0012    њу ми гледећ’ гледат не могао,

0013    па он пита краља Владислава

0014    имаде ли још којега сина.

0015    Њему каже по истини краље:

0016    „Имам једног тамо у планини,

0017    а на име чобанин Мијај’ло.“

0018    Паша њега опет упитао:

0019    „Јеси л’, краље, сина оженио?“

0020    „Нијесам га, рече, оженио.“

0021    Паша њему ћерцу обећава,

0022    а краљ паши ’вако одговара:

0023    „Не може ни вјера поднијети,

0024    већ ти булу привежи Турчину.“

0025    Наљути се паша Џин-Алија,

0026    па отиде двору бијеломе,

0027    посла момке у Шару планину,

0028    да увате чобан’ Мијаила,

0029    да га жива свом паши доведу,

0030    ал’ нуто им муке и белаја,

0031    никако га преварит не могли,

0032    у томе су игру заментули,

0033    бацају се камена с рамена,

0034    ал’ Мијајло не бача оружја,

0035    под оружјем свјема преметао,

0036    под оружјем свјема одскочио,

0037    док на трку искочили били,

0038    ту оружје сви оставе своје,

0039    тада скоче пашине делије,

0040    сви сплахаша те га уватише,

0041    наопако руке савезаше,

0042    па га паши своме поведоше.

0043    Мијајло је дружби говорио:

0044    „Моја браћо, остала дружино!

0045    причувајте моје б’јеле овце,

0046    док бог даде те се к њима врнем.“

0047    А кад било према дворовима,

0048    према двору паше силенога,

0049    моли се чобан Мијаило:

0050    „О за бога, дванаест делијах!

0051    Попуштајте моје б’јеле руке,

0052    а додајте свиралу ми златну,

0053    да ја узмем жељу од свирале.“

0054    То делије за молбу примиле,

0055    попуштиле чобанину руке,

0056    дадоше му злаћену свиралу,

0057    једним прстом у њу ударио:

0058    „Авај мене, миле снахе моје!“

0059    Другијем је прстом ударио:

0060    „Авај мене, моја стара мајко!

0061    То ти хоћу жељан умријети.“

0062    Па трећијем прстом ударио:

0063    „Бог т’ убио, мој мио бабајко!

0064    Што си с Турком пио рујно вино.“

0065    Још оћаше прстом ударити,

0066    недаше му дванаест делијах,

0067    још оћаше чобан бесједити,

0068    недаше му пашине делије,

0069    узеше му злаћену свиралу,

0070    свезаше му руке наопако,

0071    одведоше паши Џин-Алији,

0072    изведоше г’ на високу кулу,

0073    сједоше га паши уз кољено,

0074    ал’ му вели паша Џин-Алија:

0075    „Потурчи се, чобан Мијаило!

0076    И даћу ти лијепу ђевојку

0077    да је љубиш кад год се пробудиш.“

0078    Мијаило њему одговара,

0079    те без страха и ка да се кара:

0080    „Не бих ти се, пашо, потурчио,

0081    да ми дадеш ћерцу за љубовцу,

0082    и царево свеколико благо.“

0083    Паша таде нареди делије

0084    да у пољу хендек ископају

0085    те Мијајла жива закопају,

0086    укопају жива до појаса,

0087    да им нишан буде на биљегу.

0088    Укопаше г’ па га нишанише,

0089    како који стрелаш долазио,

0090    тако њега стрелам’ погађаше,

0091    ама траже краљевић Мијајло,

0092    трже собом тамо и овамо,

0093    искочио јунак из хендека,

0094    да пролеће кроза све делије,

0095    те одлеће на бијелу кулу,

0096    како дође, пашу је удрио,

0097    удрио га ногом у мјешину,

0098    прште паша ка од јаја љуска,

0099    па Мијајло с’ више не обзире

0100    но својега подби џевердана,

0101    па утече низ то поље равно,

0102    он не бјежи к свом бијелу двору,

0103    нити бјежи у Шару планину,

0104    већ он бјежи цркви Вилендару,

0105    ту се упут покалуђерио.

0106    Свети Саво јесте оно био,

0107    који но се и данданас слави

0108    у србаљском роду и народу.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Zlatna svirala

златна_свирала.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:15