Корисничке алатке

Алатке сајта


о_српскоме_патријарху

О српскоме патријарху

О српскоме патријарху је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Пешкеш посла мошковска краљица,

0002    пешкеш посла у Стамболу граду

0003    а на руке цару Ибрахиму:

0004    чудан пешкеш од злата тевсију,

0005    на тевсију преплетену змију,

0006    а уз њу су три турачке главе

0007    све од суха немјерена злата,

0008    свиленијем шалом замотане;

0009    до њих бјеше хоџа и кадија,

0010    кафеџија који кафу вари,

0011    кафу вари и дружини даје.

0012    Кад је царе пешкеш прифатио,

0013    а кад виђе силнога пешкеша

0014    стаде мислит и размишљат царе

0015    какав би јој пешкеш повратио.

0016    Не мога се царе домислити

0017    него купи паше и везире

0018    и остале Турке и бегове;

0019    не мога се домишлит ниједан,

0020    него паша Соколовић вика:

0021    „О ти царе, драги господаре!

0022    Залуд купи паше и везире,

0023    и остале Турке јањичаре,

0024    нико ти се домислит не мога

0025    какав би јој пешкеш повратио.

0026    Него, царе, књигу напишите

0027    и шиљ’ те је у тој Пећи доњој

0028    а на руке старцу патријарху,

0029    нека дође у Стамболу граду

0030    он ће тебе научити дивно.“

0031    Али царе ситне књиге пише,

0032    а шаље је у тој Пећи доњој,

0033    а на руке старцу патријарху:

0034    „Да си мене с прешом у Стамбола!“

0035    А кад старцу ситна књига дође

0036    и кад виђе што му ситна пише,

0037    он је старац хата дофатио

0038    и баци се хату на рамена,

0039    брзо дође бијелу Стамболу

0040    и уљеже цару у сарају

0041    и цареву прифатио руку.

0042    Ал’ говори стари патријаре:

0043    „О за бога, мој царе честити!

0044    Љто си за ме спрешно посилао?“

0045    „Како што је, стари патријарху!

0046    Ти погледај на то перо златно

0047    какав ме је пешкеш допануо

0048    од велике царице русинске;

0049    не могах се, старче, домислити

0050    какав бих јој пешкеш повратио,

0051    залуд купих паше и везире

0052    и по избор моје јањичаре -

0053    ниједан се домишлит не мога

0054    какав бих јој пешкеш повратио,

0055    па за тебе ја одаслах, старче,

0056    неби ли ме, старче, научио

0057    какав бих јој пешкеш повратио,

0058    у Русију русинској краљици.“

0059    Тад и старац пешкеш погледива,

0060    погледива па га разгледива,

0061    па патријарх цару бесједио:

0062    „Ласно ти се, царе, домишлити,

0063    у тебе су српски пријелози:

0064    славни барјак славнога Лазара

0065    и одежда светога Николе,

0066    јевањђеље светога Јована,

0067    златна шљака Деспотовић-Ђура,

0068    то ти, царе, није за потребу,

0069    а њојзи је вазда од потребе.“

0070    Ончас царе на ноге скочио,

0071    сам изнесе спрске пријелоге

0072    и даде их старцу патријарху.

0073    Старац узе српске пријелоге

0074    па ми нађе два млада путника

0075    те им даде спрске пријелоге

0076    и дивно их старац научио:

0077    „Хајте збогом, два млада путника,

0078    ви хајдете право пут Русије,

0079    дивно ће ве дочекат царица,

0080    ма немојте друмом исправити,

0081    него хајте зеленом планином

0082    јере кад се авизају Турци,

0083    што су данас они учињели,

0084    хоће скочит друмом зеленијем -

0085    оба те ве уфатити жива,

0086    залиће ве златом жеженијем

0087    и мене ће изгубити Турци.“

0088    Они поше зеленом горицом,

0089    понесоше српске пријелоге,

0090    у то паша Соколовић дође

0091    те овако цару бесједио:

0092    „О за бога, царе господаре!

0093    Доходи ли старац патријаре,

0094    је ли тебе, царе, научио?“

0095    Али царе паши бесједио:

0096    „Он доходи, научи ме дивно,

0097    ја му дадох српске пријелоге,

0098    пак он нађе два млада путника

0099    отправи их пут Русије ш њима.“

0100    Кад разумје Соколовић паша

0101    удари се шаком уз чакшире,

0102    колико се јетко ударио,

0103    на тројему пукоше чакшире,

0104    па овако цару бесједио:

0105    „Алах, царе, што си учинио!

0106    Пошто даде спрске пријелоге,

0107    сад им предај од Стамбола кључе!“

0108    Кадек виђе царе Ибрахиме,

0109    а кад виђе што је учинио,

0110    он покличе јањичаре Турке:

0111    „Халах, Турци, за бога једнога!

0112    Ха боље те друмом зеленијем,

0113    уфатите два млада путника!“

0114    Ускочише на хатове Турци,

0115    по три врана хата опучише

0116    а путнике ниђе не стигоше,

0117    врнуше се пјешке на опанке.

0118    А кад цару у Стамболу доше,

0119    они Турци цару кажеваше:

0120    „По три хата, царе, опучисмо,

0121    а путнике нигђе не стигосмо,

0122    но дођосмо пјешке на опанке.“

0123    То силени када чуо царе,

0124    царе фата старца патријарха,

0125    џелатима ријеч бесједио:

0126    “Посијец’те старца патријарха!”

0127    Али старац ријеч бесједио:

0128    „Немој мене изгубит на сухо,

0129    е ће од мен’ капнут капља крви,

0130    изгорети по Стамбола града,

0131    дажда неће наћи три године,

0132    обратиће за мном неродица.“

0133    Поведоше старца патријарха,

0134    поведоше на то море сиње,

0135    ту његову посјекоше главу,

0136    крвца паде на то море сиње,

0137    од крви се море ужижило

0138    пак се суха краја дофатило

0139    те изгорје по Стамбола града,

0140    и не нађе дажда три године,

0141    обратила потад’ неродица.

0142    Ка им рече, онако се стече,

0143    а још веће згодит им се хоће.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

O srpskome patrijarhu

о_српскоме_патријарху.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/26 20:23