Бошковић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ова пјесма описује испрва сусрет Мехмед-паше са Петром Бошковићем и војводом Радом. Сусрет почиње мирно, али се потом сазнаје да је Бошковић правио разне зулуме Турцима. Паша хоће да га погуби, али Петар бјежи и успут отима коња и беговог сина за откуп војводе Рада. Турци потом враћају војводу и све добро завршава.

0001    Мехмед-паша пада на Дољане,

0002    отле пише лист књиге бијеле

0003    те је шиље у Бјелопавлиће,

0004    у Слатину у то село мало,

0005    а на име Петру Бошковићу

0006    и војводи Илијеву Раду,

0007    да му оба иду под чадоре.

0008    А кад Петру ситна књига дође,

0009    он је посла на Виниће Раду,

0010    а кад Раду ситна књига дође,

0011    отоле се Раде подигнуо

0012    те отиде Петру у Слатину.

0013    Дивно га је Петар дочекао,

0014    доста вина и ракије даје

0015    и дебела меса од овновах.

0016    Ту су ноћцу били боравили

0017    докле самну и огрија сунце,

0018    скочи Петар од земље на ноге,

0019    па обуче свилену кошуљу,

0020    врх кошуље зелену доламу,

0021    опаса се мукадем појасом,

0022    па обуче токе с обје стране,

0023    и зађеде свијетло оружје,

0024    сигураше вранца претилога

0025    пак се тури вранцу на рамена

0026    и отиде пољем зеленијем.

0027    Оба паши на Дољане дошли

0028    пак му вика Петре Бошковићу!„

0029    “Божја помоћ пашо Мехмед-Пашо!„

0030    Одговара Петру Мехмед-паша:

0031    “Бог и с тобом, Петре Бошковићу!„

0032    Још му збори силан Мехмед-паша:

0033    “Скин’ се с коња, дели-Бошковићу!„

0034    Петар вранца свога одјахао,

0035    уљегоше оба под шатором

0036    те су паши руку пољубили,

0037    широко им мјесто учинио,

0038    око себе оба посадио,

0039    ево зборе збора свакојега.

0040    У ријечи у коју бијаху

0041    ал’ то иде једно Туре младо

0042    ђе је њему саломљена рука,

0043    сузе рони, овако говори:

0044    “Помагај ми, пашо господаре,

0045    од зулума Петра Бошковића!„

0046    који ми је саломио руку!“

0047    Тада рече паша господаре:

0048    „Јес’ ли, Петре, паски погинуо!?“

0049    А вели му Петре Бошковићу:

0050    „Јесам богме, пашо господаре!“

0051    А ’во иде друго Туре младо,

0052    оно носи ногу саломљену,

0053    сузе рони, овако говори:

0054    „Ај помагај, пашо господаре,

0055    од зулума живјет не моремо,

0056    од зулума Петра Бошковића.“

0057    Онда вели силан Мехмед-паша:

0058    „А је си ли, дели-Бошковићу?“

0059    „Јесам богме, пашо господаре?“

0060    Мало било, млого не трајало,

0061    а то иду два Пармаковића

0062    од крвава Спужа на крајину

0063    ђе камење о грлу ношаху,

0064    а кукаху кано кукавице

0065    уз кољено паше Мехмед-паше:

0066    „Ај помагај, пашо господаре,

0067    од зулума живјет не можемо,

0068    од зулума Петра Бошковића;

0069    он је нашу сестру заробио,

0070    заробио пак је поркстио

0071    па је уз’о за вјерену љубу,

0072    ш њом је Петар и два сина им’о

0073    да таквијех у сва брда нејма!“

0074    Таде рече паша Мехмед-паша:

0075    „Је л’ истина, зулумћар-кауре?“

0076    „Јесте богме, пашо господаре.“

0077    Поче паша турски говорити,

0078    а џелату оком намигати

0079    да изгуби Петра Бошковића,

0080    ма турски му Раде разумио

0081    пак је Раде Петру говорио:

0082    „Бјеж’мо, Петре, ето ни џелата!“

0083    Скочи Петар од земље на ноге,

0084    обрну се Петар око себе,

0085    ал’ му није вранца дебелога

0086    но уграби хата пашинога

0087    па ускочи хату на рамена,

0088    а побљеже пољем широкијем.

0089    А кад дође на воду Морачу

0090    ту он нађе сина беговскога,

0091    уфати га за бијелу руку,

0092    преда се га на хата турио,

0093    па утече у Бјелопавлиће,

0094    отле пише лист књиге бијеле

0095    те је шаље паши Мехмед-паши:

0096    „Пошљи мене војводу Рада,

0097    и пошљи ми дебелога вранца,

0098    и пошаљи ми један товар вина

0099    да ти врнем хата и бегића.“

0100    Када паши ситна књига дође,

0101    све му посла, ријеч не учиње,

0102    а он њему хата и ђетића,

0103    па да си ми здраво, пријатељу!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Boskovic