Мостарац је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Пошетао Павле кујунџија

0002    по Мостару, Челеби-пазару,

0003    испод куле Ибра капетана.

0004    На Павлу је дивно одијело,

0005    одијело па га поднијело,

0006    гледала га хадиђар-Хајкуна,

0007    гледа Павла са високе куле,

0008    на Павла се хашик учињела,

0009    колико се хашик учињела,

0010    за грло се руком доватила

0011    те искида злаћена ђердана,

0012    пак је ђердан у њедра сасула,

0013    а робињу своју дозивала:

0014    „О робињо, моја слуго права!

0015    Ну отиди пред бијелу кулу

0016    те ми зови кујунџију Павла

0017    нек изиде на бијелу кулу,

0018    право к мене у шикли-одају,

0019    е сам злаћен ђердан искидала.“

0020    Робиња је хитро послушала,

0021    па отиде под бијелу кулу,

0022    па бесједи кујунџији Павлу:

0023    ”Ајде, Павле, на бијелу кулу!

0024    Зове тебе адиђар-Хајкуна,

0025    е је злаћен ђердан искидала.”

0026    Стаде мислит кујунџија Павле:

0027    „Зло не поћи, а горе не доћи!“

0028    Све мислио, на једну смислио:

0029    „Хоћу поћи ако нећу сићи!“

0030    Пак отиде на бијелу кулу,

0031    а кад дође у шикли-одају,

0032    ту Хајкуна сједи на миндеру,

0033    на миндеру ноге прекрстила,

0034    а ђубекли-тутун запалила,

0035    па кад виђе кујунџију Павла,

0036    ондај Павлу ријеч говорила.

0037    „Сједи, Павле, на душека мехка!“

0038    Хајкуна је ђердан извадила

0039    те га даде кујунџији Павлу.

0040    Гледа Павле злаћена ђердана

0041    пак Хајкуни ријеч проговара:

0042    „О Хајкуно, мајка ти кукала!

0043    Велик ти си зијан учинила

0044    од педесет жутијех дукатах,

0045    не могу га лакше направити.“

0046    Ал’ Хајкуна ријеч проговара:

0047    „Прођ’ се, Павле, врага и ђердана,

0048    но примак’ се к мене на душека,

0049    а да моје ти обљубиш лице!“

0050    То кад зачу кујунџија Павле,

0051    Павле бјеше срца јуначкога,

0052    исувише рода госпоскога,

0053    пак он скочи на ноге лагахне,

0054    те побјеже низ бијелу кулу.

0055    Ражљути се адиђар-Хајкуна,

0056    па скочла на ноге лагахне,

0057    у пенџер је ногом ударила

0058    те проломи срчали пенџере,

0059    а повикну из грла бијела

0060    свога брата Ибра капетана:

0061    „Ђе си, Ибро, мој брате од мајке?!

0062    Обљуби ме кујунџија Павле,

0063    обљуби ме Влашћче на срамоту,

0064    искида ми злаћене ђердане,

0065    а проломи срчали пенџере!“

0066    Намјери се Ибро капетане,

0067    Ибро пије с јолдашима вино,

0068    зачу Ибро у механи винској,

0069    зачуо је јаде од сестрице,

0070    пак од земље на ноге скочио.

0071    Кад изиде пред механу Ибро,

0072    погледао градом и калдрмом,

0073    виђе бјежи кујунџија Павле,

0074    за њиме се Ибро напуштио,

0075    доцкан пође а стиже га брзо.

0076    Виђе Павле е ће погинути,

0077    пак он стаде клети се Турчину:

0078    „Нијесам ти сестру обљубио,

0079    живота ми њена и мојега!“

0080    Још оћаше бесједити Павле,

0081    недаде му Ибро капетане,

0082    већ истрже свијетла ханџара,

0083    шћаше Павлу да окине главу.

0084    А кад виђе кујунџија Павле,

0085    савија се земљом и калдрмом,

0086    једном руком за прси Турчина,

0087    другом руком ухити ханџара,

0088    јачи био Павле до Турчина

0089    те Турчином удри о калдрму

0090    па му русу осијече главу,

0091    па побјеже градом и калдрмом.

0092    Док пукоше на граду топови

0093    и лубарде на четири стране,

0094    за Павлом се потјеч отиснула,

0095    но док Турци на дно поља били,

0096    Павле им је у сред поља био;

0097    док су Турци у сред поља били,

0098    тада Павле гори прибрехао,

0099    и утече у гору зелену,

0100    а из горе у Приморје равно,

0101    из Приморја књигу оправио,

0102    оправи је у Мостара града;

0103    „Чујете ли од Мостара Турци!

0104    Ево има три године данах

0105    како љубим адиђар-Хајкуну,

0106    оправите мене моје благо,

0107    оправ’те ми адиђар-Хајкуну

0108    на Иброву дебелу ђогину.

0109    Ако ли ми оправит нећете

0110    оправити благо и Хајкуну,

0111    хајте, Турци, мене на мејдана,

0112    бирајте се ком’ је вама драго!“

0113    Кад Турцима глас и књига дође,

0114    те вијећу Турци вијећали,

0115    вијећали за неђељу данах

0116    и овако Турци одлучили:

0117    „Није било бољега јунака

0118    од нашега Ибра капетана,

0119    он с оружјем, Павле без оружја,

0120    пак му русу осијече главу,

0121    ко ће изић’ на мејдана Павлу?

0122    Но да ш’љемо благо и ђевојку,

0123    Влашче јој се срца дофатило,

0124    вет Хајкуна није за Тураках!“

0125    Па Павлово благо оправише,

0126    оправише адиђар-Хајкуну

0127    на Иброву претилу ђогину,

0128    оправише Павлу у Приморје,

0129    те Хајкуну поркстио Павле,

0130    покрстио и вјенчао за се,

0131    у Приморје направио кулу

0132    да је таке ни у Мостар није,

0133    на њој љуби адиђар-Хајкуну.

0134    Хоће Павле весела му мајка,

0135    весела му мајка и Хајкуна,

0136    та Миљана Мостарка кршетна.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Mostarac