Опет Чевљани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Полећеше двије тице вране

0002    од планине са Херцеговине„

0003    тице доше к ломној Гори Црној,

0004    починуше пољу Трешњевоме (у Цуце)

0005    на дворове Гавриловић Баја,

0006    но изиде Бајова љубовца:

0007    „О за бога, двије тице вране!

0008    Окле сте ми јутрос дораниле?

0009    Е да ве је срећа донијела

0010    од планине са Херцеговине,

0011    е да сте ми стадо видијели,

0012    али моје чобане овчаре?“

0013    Један граче, други проговара:

0014    „Ми смо твоје стадо видијели,

0015    до јутрос је стадо било здраво,

0016    јутрос ти је на јад освануло,

0017    Никшићи ти плијенише овце,

0018    посјекоше овчаре чобане,

0019    посјекоше Муратовић Сава

0020    и делију Бајовић Лазара.“

0021    Циче љуто и невоља јој је,

0022    ма се добар Црногорац нађе

0023    по имену Шуњо Пешикане:

0024    „Мучи, шнахо, стале ти каменом“

0025    Но причекај до Ђурђева дана,

0026    ја л’ ћу моју браћу осветити,

0027    ја ли моју изгубити главу.„

0028    Кад весели Ђурђев данак дође,

0029    те се гора изођеде листом,

0030    за хајдука дође четовање.

0031    Књигу Шуњо шиље Пешикане,

0032    те је шиље на Кчево крваво,

0033    већ на име побратиму своме,

0034    а од Кчева војеводи Мићу:

0035    “О тако ти, војевода Мићо,

0036    доведи ми стотину Чевљанах.„

0037    Кад војводи она књига дође,

0038    једнак витез поклисара нађе

0039    те га посла у зета својега,

0040    а соколу Петру Јововићу:

0041    “Доведи ми Марковљанах двадест„!

0042    Мићо води другах седамдесет,

0043    Петар двадест, то су деведесет,

0044    када Долу Кобиљему доше,

0045    ал’ ту Шуња Пешикана наше,

0046    вели соко Вукотићу Мићо:

0047    “О за бога, Шуњо Пешикане!

0048    ка си вазда јунак од крајине,

0049    јеси л’ овце турске уходио,

0050    смијемо ли њима ударити?„

0051    Но му вели Пешикане Шуњо:

0052    “Ми смијемо њима ударити,

0053    но велика ево ми је мука:

0054    ја сам вјеру ш њима уфатио

0055    да их браним од Црногорацах.„

0056    Е ма Шуња ријеч не помага,

0057    отидоше, браћо, низ Рудине,

0058    а кад они у Гребице доше (пољице),

0059    у Гребице ђе се гребу мајке,

0060    вели соко Вукотићу Мићо:

0061    “Је ли мајка родила јунака

0062    ко ће поћи у село Бањане,

0063    да уходи јесу л’ дошли Турци?„

0064    Отидоше добри два јунака,

0065    теке доше, теке уходише,

0066    а то онде стотина Тураках,

0067    па стотину атах великијех;

0068    отле они у дружину доше,

0069    све им право и лијепо кажу.

0070    Вели витез војевода Мићо:

0071    “О за бога, браћо Црногорци!

0072    Ходте, браћо, да им запанемо.„

0073    Он довати четрдесет другах

0074    па западе јунак на сред пута,

0075    а западе јадан Пешикане

0076    ево страга одкуд иду Турци,

0077    а западе Петар Јововићу

0078    при крвавој гори Јеловици.

0079    Мало стаде, а ’во иду Турци,

0080    а ’во иду стотина тураках,

0081    на стотину атах великијех,

0082    но Кадрија-баша попијева:

0083    “А тако ви, браћо моја Турци!

0084    А јесте ли, Турци, запазили,

0085    е удрише млади Црногорци

0086    при крвавој Требјешкој главици,

0087    од Дората и од капетана,

0088    до мрамора Зрна барјактара,

0089    седамнаест главах посјекосмо.„

0090    То слушају јадни Црногорци,

0091    међу собом, упушташе Турке,

0092    док на Мића Вукотића доше,

0093    соко Мићо пали џевердана,

0094    искрај њега млоге запуцаше

0095    те ту пет-шест у час погибоше,

0096    али Турци натраг побјегоше,

0097    дочека их јадан Пешикане,

0098    први Шуњо пали џевердана,

0099    искрај њега млоге запуцаше,

0100    већ и онде пет-шест погибоше.

0101    Оно, браћо, што утекло бјеше,

0102    оно гори Јеловици пође,

0103    дочека их Петар с џеверданом,

0104    искрај Петра млоге запуцаше,

0105    не остави, браћо, ђавољега,

0106    него пашче једино утече,

0107    за њим трчи Кривокапић Јоко,

0108    с ножем за њим у бијеле руке:

0109    “Стан’ Турчине, од буле копиле!

0110    Мош’ ли знати, није било давно,

0111    кад си Сава изгубио мога

0112    и делију Бајовић Лазара?„

0113    Ножем махну, посјече му главу,

0114    седамдесет јоште посјекоше

0115    па дијеле коње и оружје,

0116    здраво доше ломној Гори Црној,

0117    а нека их Турцим’ на срамоту!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Opet Cevljani