Корисничке алатке

Алатке сајта


калуђер_и_арап

Калуђер и Арап

Калуђер и Арап је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Славу слави војвода Јоване

0002    од године славну свету Петку,

0003    више Спужа у Бјелопавлиће

0004    у гиздаво село Мартиниће.

0005    На славу му млоги гости дошли

0006    од Пиперах и од Горе Црне,

0007    од Ровацах и од Пјешивацах,

0008    доцкан дође калуђер Ђорђије

0009    из Мораче царског намастира

0010    још намјера бјеше намјерила

0011    од Мисира црна Арапина.

0012    Војвода их дивно дочекао,

0013    навалио пиво и јестиво

0014    и осталу сваку ђаконију,

0015    служи вино Беговић Јакове,

0016    дође чаша калуђер Ђорђију

0017    и овако ријеч говорио:

0018    „Здрави сте ми, Србљи витезови!

0019    А у славу бога великога

0020    и у славу свете Петке српске,

0021    а за здравје владике светога,

0022    што је с нама на сред Горе Црне,

0023    и у здравје војводе Јована.“

0024    Од пејар од друга до друга

0025    докле дође црном Арапину

0026    и Арап је ријеч бесједио:

0027    „Здраво да сте, Брђани јунаци!

0028    Не у здравје Петра калуђера,

0029    љтоно вам је на сред Горе Црне,

0030    ни у здравје војводе Јована,

0031    ни у славу влашке свете Петке,

0032    но у славу свеца Мухамеда,

0033    и у здравје цара честитога

0034    у Стамболу што је бијеломе,

0035    још у здравје паше скадарскога

0036    и за здравје свим агама спушким.“

0037    То кад зачу калуђер Ђорђије

0038    пак истрже пушку иза паса,

0039    одиста га изгубити ћаше

0040    но не даде војвода Јоване.

0041    Тако су ти ноћцу боравили,

0042    док питоме тице запјеваше,

0043    рано рани војвода Јоване

0044    на сред села у бијелу цркву

0045    да се моли богу по закону,

0046    да одстоји часну летурђију,

0047    а гостима даје аманете

0048    да му кавге у двор не замећу

0049    но да с миром рујно винце пију

0050    док он дође из бијеле цркве.

0051    Оде Јован у бијелу цркву,

0052    а да видиш Беговић Јакова,

0053    господску је совру поставио,

0054    а гостима вина примакнуо,

0055    чашу даде калуђер Ђорђију,

0056    напија је свој браћи Србима:

0057    „Здраво били, Срби браћо моја!

0058    А за здравље бана домаћина

0059    и у здравље владике светога!“

0060    Оде чаша од руке до руке

0061    докле дође црну Арапину.

0062    Стаде Арап опет говорити:

0063    „Здрави сте ми, Брђани јунаци!

0064    Не у здравје бана домаћина,

0065    ни у здравје црна калуђера,

0066    који вам је на Цетиње само,

0067    но у здравје честитога цара

0068    којино је у Стамболу граду,

0069    и у здравје Селман-капетана,

0070    и у здравје моје кубурлије

0071    која може срце разнијети!“

0072    То кад зачу калуђер Ђорђије,

0073    трже малу иза паса пушку,

0074    малој пушци даде ватру живу,

0075    сав Арапу мозак разнесао,

0076    паде Арап главом у трпезу.

0077    Кад то виђе црни калуђере,

0078    плећи даде а бјежати оде,

0079    но бјеше се момче намјерило

0080    по имену Ђелошевић Марко,

0081    он пристиже калуђер Ђорђија,

0082    вијенцу му није опростио,

0083    устави га, не даде му даље,

0084    пак је свога брат дозивао:

0085    „Милутине, мој рођени брате!

0086    Донеси ми ножа пламенога

0087    калуђеру да одвалим главу.“

0088    Одиста га и посјећи шћаше

0089    но не даде соко и перјанка

0090    по имену Радовић Вуксане

0091    но синовцу Марку бесједио:

0092    „Мој синовче, Ђелошевић Марко!

0093    поклони ми калуђер Ђорђија

0094    докле дође војвода Јоване,

0095    тада њему нек Јоване суди

0096    којом ће га смрћом уморити.“

0097    Марко га је стрицу поклонио

0098    па га води кнез Вуксане кули,

0099    отолен га пушта у планину,

0100    Жупине се горе доватио,

0101    докле дође билу манастиру,

0102    до ћелије светога Стефана,

0103    српског сина, српска чудотворца,

0104    среташе га Пипери јунаци

0105    и дивно су њега прифатили,

0106    а кад вид’ли тко је и како је

0107    те Пипери њега разумјели,

0108    велики су шенлук учинили,

0109    а још љепше Срба испратили.

0110    Отле здраво у Морачу дође,

0111    завјет чини, оружје оставља

0112    пред образом самог Спаситеља

0113    и бог ће му простит ако бог да.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Kaludjer i Arap

калуђер_и_арап.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:38