Корисничке алатке

Алатке сајта


смрт_ђулекова

Смрт Ђулекова

Смрт Ђулекова је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Опис

Пјесма почиње тако што Зимоњић-Богдан пише књигу (писмо) куму попу Луки, говорећи да му крај хараче Арнаути - турски војници Ђулек бега, и да му треба помоћ. Поп Лука брже скупља војску са свих страна, и на крају се срећу са Турцима у бици негдје код Никшића („Преко Дуге иду у Никшиће“). У бици погиба доста Арнаута али и српских јунака. На крају Срби добијају битку („Богу фала, Срби задобише“), Ђулек бег је убијен, и дијеле плијен који су нашли код Турака.

Текст пјесме

0001    Ситна књига рано подранила

0002    Са широка поља Гатачкога

0003    Од војводе Зимоњић-Богдана,

0004    Књига пређе Сомину планину

0005    И Бањане племе свеколико,

0006    Докле дође ломној Гори Црној

0007    У малено село Марковину,

0008    Попу Луки на бијеле руке,

0009    И тако му војевода пише:

0010    „Попе Лука, мој милосни куме!

0011    “Знаш ли, куме, није давно било,

0012    „Него лани на прву годину,

0013    “Од Турака кад се одметнусмо,

0014    „И с Турцима кавгу заметнусмо,

0015    “Ти си био Гацку широкоме

0016    „Три мјесеца и петнаест дана

0017    “Су твојијех педесет хајдука,

0018    „Стекао си дванаест кумова

0019    “И двадесет Богом побратима,

0020    „Војевасмо, Турке разгонисмо,

0021    “Узимасмо коње и оружја

0022    „Са Турака, ђе је нама драго,

0023    “И дао си нама вјеру тврду,

0024    „Кад би нама од невоље било,

0025    “Да ни хоћеш помоћ’ од Турака;

0026    „Сад не ево мука допанула,

0027    “Опет су не освојили Турци,

0028    „Сваке су ни јаде ударили,

0029    “Од којијех живјет’ не можемо;

0030    „И све бисмо јаде опростили,

0031    “Но ј’ од цара дошла турска војска,

0032    „Три хиљаде Арнаута љута,

0033    “А пред њима цареви бимбаша,

0034    „Ђулек бего од Стамбола града,

0035    “Сваке ни је муке ударио:

0036    „Ђегод знаде прикладну ђевојку,

0037    “Ђевојкам’ је срећу изгубио,

0038    „А невјесте дому омразио,

0039    “Те им јаде опростит’ не могу.

0040    „Но за Бога, куме, попе Лука!

0041    “Али данас али до вијека,

0042    „Помози ми у невољи љутој,

0043    “Јер се силан Ђулек захвалио,

0044    „Да ће водит’ Арнауте љуте,

0045    “Да ће живјет’ у граду Никшићу,

0046    „Па када му Ђурђев данак дође,

0047    “Да ће Црну Гору похарати

0048    „И сву Боку до града Новога

0049    “И вашега књаза ухватити

0050    „И живога цару оправити;

0051    “Но на ноге, ако Бога знадеш!

0052    „Па покупи твоје Црногорце,

0053    “Те га чекај на Дугу планину,

0054    „Нећеш ли ни изгубит’ крвника.“

0055    Када попу ситна књига дође,

0056    Књигу гледа, а сузе прољева,

0057    А све жали Богом побратима,

0058    Па поскочи како соко сиви,

0059    Па је књиге многе растурио:

0060    Једну посла Чеву питомоме

0061    Сенатуру Перковић-Стевану:

0062    „Мој ујаче, Перковић-Стефане!

0063    “Сакупи ми Чевске харамбаше:

0064    „С Војинића Крстовић-Новака,

0065    “Црне Горе хитра перјаника,

0066    „Са Замоћа Мртовић-Мршута

0067    “И сокола Шалетић-Спасоја;

0068    „Куп’те војску, хајте на Рудине,

0069    “Све бирајте крваве јунаке,

0070    „Јер сам добар шићар уводио:

0071    “Три стотине Арнаута љутих,

0072    „А пред њима цареви бимбаша,

0073    “Ту је доста блага и поштења,

0074    „Ако Бог да, да их дочекамо.“

0075    Па је другу књигу накитио,

0076    А посла је у племе Бјелице,

0077    А на руке Шутану Милићу:

0078    „Купи војску, хајде на Рудине,

0079    “Да на друму причекамо Турке.„

0080    Па је трећу књигу направио,

0081    А посла је у Цуце камене,

0082    А на руке Рогановић-Драгу

0083    И соколу Шакићу Шћепану:

0084    “На ноге те до два побратима,

0085    „Те од Цуца војску сакупите,

0086    “Да на друме Турке причекамо.„

0087    Па отоле на ноге скочио,

0088    Марковљане браћу покупио,

0089    Шњима пође на Рудине равне,

0090    И ту седам харамбаша нађе,

0091    А око њих војске шест стотина,

0092    Све бирана момка од ударца,

0093    У кога се може поуздати,

0094    Који може рану дочекати,

0095    Из невоље друга избавити,

0096    А горега пропустит’ мимо се.

0097    Отоле се војска подигнула,

0098    Пријеђоше Никшићке Рудине

0099    И крваве друме и путове;

0100    Док дођоше Сомини планини,

0101    Ту је војска трудна починула,

0102    И бијели данак заданила,

0103    А поп Лука на ноге устаде

0104    Су његово седам харамбаша,

0105    Па пријеђе Сомину планину;

0106    Док дођоше Гацку пространоме

0107    На дворове Зимоњић-Богдана,

0108    Ту их Богдан дочекао дивно,

0109    И овако Луки бесједио:

0110    “Добро дошо, куме попа Лука!

0111    „Јес’ довео црногорску војску?

0112    “Ево сјутра цареви бимбаша

0113    „И његови Арнаути љути

0114    “Преко Дуге иду у Никшиће,

0115    „Јеси ли их кадер дочекати?“

0116    А поп Лука њему одговара:

0117    „Јесам, куме Зимоњић-војвода,

0118    “Ево имам војске шест стотина,

0119    „Ако Бог да да их дочекамо,

0120    “Биће сјутра муке од Турака.„

0121    Па отоле пушке доватише,

0122    И пођоше опет у дружину,

0123    А дружини право кажеваше,

0124    Е ће Турци наљест’ проз планину

0125    Каде чуше млади Црногорци,

0126    Од радости пјесме запјеваше,

0127    А шарене пушке потпрашише,

0128    Окренуше зеленом планином,

0129    На крваву дугу запануше.

0130    Докле дневи половину било,

0131    Стаде вриска хата и парипа,

0132    Стаде рика са коња Турака,

0133    Стоји јека сјајнијех кумбара.

0134    Кад низ Дугу Турци нагазише,

0135    Црногорци њима ударише,

0136    Алакнуше са четири стране,

0137    Стаде јека сјајнијех пушака,

0138    Стаде јаук у војску Турака,

0139    Бој се бије, а крв се пролива,

0140    Ева Ђулек бјежати не хоће,

0141    Ни његови Арнаути љути,

0142    Но метериз тврди уватише,

0143    А око њих коње повезаше,

0144    Па је Ђулек сабљу извадио,

0145    Па он зове Србе на мегдану.

0146    Ма Ђулеку лоша срећа била:

0147    Пуче пушка од Црногораца,

0148    Те Ђулека бјеше погодила,

0149    Обије му ноге саломила,

0150    Паде Ђулек у траву на главу,

0151    Хоћаху га посјећ’ Црногорци,

0152    Но га не да црни Арапине,

0153    Већ је бритку сабљу извадио,

0154    Те шњом брани главу господару.

0155    Пуче друга од Црногораца,

0156    Те убила црна Арапина.

0157    Кад виђоше оно Црногорци,

0158    У Турке су јуриш учинили,

0159    Ко ће први главу уграбити

0160    Од Ђулека, бега царевога,

0161    Па се загна један јунак зоран,

0162    Сасред Чева Гајо Пејовићу,

0163    Да Ђулеку посијече главу,

0164    Ал’ не даду Арнаути љути.

0165    Од Турака пуче пушка сјајна,

0166    Те погоди Гаја Пејовића

0167    Посред паса, не даде му гласа.

0168    Ал’ се загна други јунак зоран,

0169    Јест од Цуца Шалићу Шћепане,

0170    Пуче пушка арнауцка љута,

0171    И Шћепана нађе рана грдна,

0172    Саломи му ногу у кољено.

0173    А то виђе Богданов Мурате,

0174    Сасред Чева мјеста питомога,

0175    На Ђулека загон учинио,

0176    Али пуче пушка од Турака,

0177    Те Мурата погодила дивно

0178    Уврх главе међу очи црне,

0179    Ни жива га земља не шчекала.

0180    Кад то виђе Поповићу Лука,

0181    У Турке је јуриш учинио,

0182    И разагна на буљуке Турке,

0183    Ал’ се добар Црногорац нађе,

0184    Јест од Цуца Мика Вуковићу,

0185    Те Ђулеку посијече главу,

0186    Шутан Милић црнога Арапа.

0187    Кад виђоше оно Црногорци,

0188    Разагнаше по планини Турке,

0189    Све сијеку и ватају живе,

0190    Док шездесет посјекоше глава,

0191    Од њих пусто одузеше благо,

0192    И узеше коње и оружје.

0193    Ђулекове буле поваташе,

0194    Све у свилу и жежено злато,

0195    Не кћеше им ништа одузети,

0196    Него буле натраг отправише.

0197    Богу фала, Срби задобише,

0198    И дођоше на своје дворове,

0199    И лијепо шићар дијелише,

0200    Попу Луки даше старјешинство,

0201    Од оружја сјајна џевердана,

0202    Однијеше на Цетиње главе,

0203    И Цетиње шњима окитише,

0204    А принцип их дивно дочекао,

0205    Дарова им од срме медаље.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Smrt Djulekova

смрт_ђулекова.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:44