Добро дошли на Српску енциклопедију

Браћа и сестра

Браћа и сестра је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Рани мајка девет мили сина

0002    И десету шћерцу мљезиницу;

0003    Ранила их док их одранила,

0004    Докле били сини на женидбу,

0005    А ђевојка била на удају,

0006    Њу ми просе млоги просиоци:

0007    Једно бане, друго џенерале,

0008    Треће проси из села комшија.

0009    Мајка даје у село комшији,

0010    Браћа дају с преко мора бану,

0011    Још су браћа сестри бесједила:

0012    „Ја ти пођи, наша мила сејо,

0013    „Ја ти пођи с преко мора бану,

0014    „Ми ћемо те често походити:

0015    „У години свакога мјесеца,

0016    „У мјесецу сваке неђељице.”

0017    То је сестра браћу послушала,

0018    Она пође с преко мора бану.

0019    Ал’ да видиш чуда великога!

0020    Ја Бог пушћа од себе морију,

0021    Те помори девет милих брата,

0022    Сама оста саморана мајка.

0023    Тако стаде три године дана.

0024    Љуто пишти сестрица Јелица:

0025    „Мили Боже, чуда великога!

0026    „Што сам врло браћи згријешила,

0027    „Те ме браћа походити не ће?”

0028    Њу ми коре млоге јетрвице:

0029    „Кучко једна, наша јетрвице!

0030    „Ти си врло браћи омрзнула,

0031    „Те те браћа походити не ће.”

0032    Љуто пишти сестрица Јелица,

0033    Љуто пишти јутром и вечером.

0034    Ал’ се милу Богу ражалило,

0035    Па он посла два своја анђела:

0036    „Ид’те доље, два моја анђела,

0037    „До бијела гроба Јованова,

0038    „Јованова, брата најмлађега,

0039    „Вашијем га духом заданите,

0040    „Од гроба му коња начините,

0041    „Од земљице мијес’те колаче,

0042    „Од покрова режите дарове;

0043    „Спремите га сестри у походе.”

0044    Хитро иду два Божја анђела

0045    До бијела гроба Јованова,

0046    Од гроба му коња начинише,

0047    Њинијем га духом задануше,

0048    Од земљице мијесе колаче,

0049    Од покрова резаше дарове;

0050    Спремише га сестри у походе.

0051    Хитро иде нејачак Јоване;

0052    Кад је био двору на помолу,

0053    Далеко га сеја угледала,

0054    Мало ближе пред њег’ ишетала,

0055    Од жалости врло заплакала,

0056    Руке шире, у лице се љубе;

0057    Па је сеја брату бесједила:

0058    „Јесте л’ ми се, брате, затјецали,

0059    „Кад сте мене младу удавали,

0060    „Да ћете ме често походити:

0061    „У години свакога мјесеца,

0062    „У мјесецу сваке неђељице?

0063    „Ево данас три године дана

0064    „Нијесте ме јоште походили!”

0065    Још је њему сеја бесједила:

0066    „Што си тако, брате, потавњео

0067    „Баш кан’ да си под земљицом био?”

0068    Бесједи јој нејачак Јоване:

0069    „Шути сејо, ако Бога знадеш!

0070    „Мене јесте голема невоља:

0071    „Док сам осам брата оженио,

0072    „И дворио осам милих снаха;

0073    „А како се браћа иженише,

0074    „Девет б’јелих кућа начинисмо;

0075    „За то сам ти поцрњео, сејо.”

0076    И он био три бијела дана.

0077    Опрема се сестрица Јелица,

0078    И опрема господске дарове,

0079    Да дарује браћу и снашице:

0080    Браћи реже свилене кошуље,

0081    А снахама бурме и прстење.

0082    Ал’ је Јово врло устављаше:

0083    „Ти не иди, моја мила сејо,

0084    „Док још браће у походе дође.”

0085    Ал’ Јелица останути не ће;

0086    Она спреми господске дарове;

0087    Отале се Јово подигао

0088    И са шњиме сестрица Јелица.

0089    А кад близу двора долазише,

0090    Код двора је пребијела црква.

0091    Па бесједи нејачак Јоване:

0092    „Ти почекај, моја мила сејо,

0093    „Док ја одем за бијелу цркву:

0094    „Кад смо средњег брата оженили,

0095    „Ја сам златан прстен изгубио,

0096    „Да потражим, моја мила сејо.”

0097    Оде у гроб нејачак Јоване,

0098    А остаде сестрица Јелица

0099    Чекајући нејачка Јована.

0100    Чекала га, па га потражила,

0101    Ал’ код цркве млого ново гробље:

0102    Ту се одмах јаду осјетила,

0103    Ђе ј’ умро нејачак Јоване.

0104    Хитро иде двору бијеломе;

0105    Кад је близу двора долазила,

0106    Ал’ у двору кука кукавица;

0107    То не била сиња кукавица,

0108    Веће њина остарила мајка.

0109    А Јелица на врата долази,

0110    Она виче из грла бијела:

0111    „Јадна мајко, отвори ми врата.”

0112    Стара мајка из двора бесједи:

0113    „Ид’ одатле, од Бога моријо,

0114    „Девет си ми сина уморила,

0115    „И мен’ хоћеш остарилу мајку?

0116    А Јелица била бесједила:

0117    „Јадна мајко, отвори ми врата,

0118    „Ово није од бога морија,

0119    „Већ Јелица твоја мила шћерца.”

0120    Па јој мајка отворила врата,

0121    Закукаше, кано кукавице,

0122    Рукама се б’јелим загрлише,

0123    Обје мртве на земљу падоше.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање