Саво и Турски цар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Прошеташе два господичића

0002    По Стамболу граду бијеломе,

0003    Једно паша Омер Ћехаићу,

0004    А друго је Ћупрелијћ везире;

0005    Шетају се, разговарају се,

0006    Но да рече Ћуприлијћ везире:

0007    „Чу ли, пашо, Омер-Ћехаићу!

0008    „Чудан ли сам шићар уходио:

0009    „Покрај мора баш у гори Светој,

0010    „Видио сам цркву Филиндара,

0011    „А каква је, милу Богу фала!

0012    „Покривена ћемером од злата,

0013    „Поткићена срмом и бисером,

0014    „Подизана златном трепетљиком,

0015    „А по њој су диреци од злата;

0016    „Све од злата крсти и иконе;

0017    „У њу сједи триста калуђерах,

0018    „Међу њима калуђере Саво,

0019    „И више њих пет стотин’ ђаковах,

0020    „Гологлави дворе господаре.

0021    „Да ли ти је, пашо, погледати,

0022    „Млого ли је злата црковнога!

0023    „Да окупи царе три табора,

0024    „Да их води Светој гори ломној,

0025    „Да похара цркву Филиндара,

0026    „Да растопи крсте и иконе

0027    „И велике црковне закладе,

0028    „А да слије млоге пиштојлије,

0029    „Да потурчи калуђера Сава,

0030    „Да га метне вељега везира;

0031    „Да потурчи триста калуђерах,

0032    „Да су њему триста сератлијах;

0033    „Да потурчи пет стотин’ ђаковах,

0034    „Да су њему млоге тевабије;

0035    „Да потурчи пребијелу цркву,

0036    „Да у по ње огради џамију,

0037    „А по ње пандурицу кулу,

0038    „Да пандури из ње од кавурах!”

0039    Рече паша Омер Ћехаићу:

0040    „А пасај се, Ћупрелијћ везире!

0041    „И пријед су цари настајали,

0042    „Па се цркве харале нијесу;

0043    „Не смијемо цркви ударити,

0044    „Ведро би се небо проломило,

0045    „А пануло студено камење,

0046    „Побило би Турке без хесапа.

0047    „Има црква добра чувадара,

0048    „По имену калуђера Сава,

0049    „Који јаше коња дебелога,

0050    „Око њега триста калуђерах,

0051    „Сваки носи свијетло оруже,

0052    „А да цркву од Тураках бране.

0053    „А јеси ли стимава’, везиру,

0054    „Какова је Светогорска црква?

0055    „Сја јој куба међу градовима,

0056    „Ка’ даница међу звијездама;

0057    „А на кубу златни барјак сјаше,

0058    „А под барјак црни змају спаше,

0059    „К Стамболу је главу обрнуо,

0060    „Те он живе Турке прождираше.”

0061    С том давијом у цара пођоше,

0062    И давију цару изнесоше;

0063    Цар давију паши не прифата,

0064    Но везиру прифати давију,

0065    И велику војску окупио,

0066    Поведе је Светој гори малој

0067    Ниже цркве поставио табор,

0068    Па је царе оправио слуге

0069    У бијелу цркву Филиндара,

0070    Да доведу калуђера Сава,

0071    Да доведу њему под шатору.

0072    И цареве отидоше слуге,

0073    Уљегоше у бијелу цркву,

0074    Ту нађоше калуђера Сава,

0075    Око њега триста калуђера

0076    А ђе поју Божу латурђију;

0077    Но из цркве изљегоше Турци,

0078    Док се закон изврши хришћански,

0079    И изљезе калуђере Саво,

0080    Па му царске слуге говориле:

0081    „Хајд’ овамо, калуђере Саво!

0082    „За тебе је царе оправио,

0083    „Да отидоше њему под шатору;

0084    „Ево царе под бијелом црквом

0085    „Довео је три табора војске.”

0086    Но да рече калуђере Саво:

0087    „Ко је на то цара научио,

0088    „Живијех се муках намучио!”

0089    Па скочио од земље на ноге,

0090    На дората усједе својега,

0091    Па отиде цару под шатору;

0092    Цареве су слуге излазиле,

0093    Под Савом су коња прифатиле,

0094    Он уљезе цару под шатору,

0095    Па је с царем Саво говорио:

0096    „Збори, царе, што си поручио?”

0097    Цар је Саву ријеч бесједио:

0098    „Холи ми се, Саво, потурчити,

0099    „Да те ставим вељега везира?

0100    „И потурчи триста калуђерах,

0101    „Да су тебе триста сератлијах;

0102    „Па потурчи пет стотин’ ђаковах,

0103    „Нека су ти силне тевабије;

0104    „А да узмем крсте и иконе,

0105    „И да узмем црковне закладе,

0106    „Па да слијем пушке пиштојлије,

0107    „Да дарујем триста сератлијах

0108    „И пет стотин’ младих тевабијах;

0109    „Потурчићу пребијелу цркву,

0110    „У по ње ћу оградит’ џамију,

0111    „А у по ње пандурицу кулу,

0112    „Да пандуриш, Саво, од кавурах.”

0113    Саво му је таде говорио:

0114    „Куд те, царе, сила занијела?

0115    „Јеси ли се царе, помамио?

0116    „Не могу се, царе, потурчити:

0117    „Ја пред собом имам старијега.

0118    „За то ћу те, царе, научити:

0119    „Ти окупи хоџе и кадије,

0120    „И дервише Турске књижевнике,

0121    „Па узмите Турскога мусафа,

0122    „Те молите Бога за три дана,

0123    „Ако би ви мобу прифатио,

0124    „Да заигра на истоку сунце,

0125    „Да се двије састану планине,

0126    „Џин-планина и Анадолија;

0127    „И да провре испод манастира;

0128    „А да провре испод манастира,

0129    „Таде ћу се царе потурчити,

0130    „И вас ћу ти хатар навршити.”

0131    Па ондолен коња узјахао,

0132    И отиде у бијелу цркву.

0133    Цар окупи хоџе и кадије,

0134    И дервише Турске књижевнике,

0135    Те мусафа на руке узеше,

0136    Бога моле Турци за три дана,

0137    Докле им се досадило бјеше,

0138    Па мусафа на земљу бачише.

0139    Таде вика калуђере Саво:

0140    „Стани мало, царе Стамболија!

0141    „Е ћу се ја Богу помолити.”

0142    Па окупи триста калуђерах

0143    И пет стотин’ лудијех ђаковах;

0144    Поскидаше капе камилајке,

0145    И просуше до паса вијенце,

0146    А узеше крсте и иконе

0147    И велике књиге еванђеља,

0148    Те се моле Богу три сахата,

0149    Док се крсти земљи поклонише,

0150    Из иконах сузе ударише,

0151    А заигра на истоку сунце,

0152    И двије се састају планине:

0153    Џин-планина и Анадолија;

0154    А и провре вода из камена,

0155    Она провре испод манастира,

0156    Да не мине коња ни јунака;

0157    Ведро бјеше, те се наоблачи,

0158    Из облаках тихо роса нађе,

0159    Из ње пада студено камење,

0160    Оно бије по таборах Турке,

0161    Не утече друга никаквога.

0162    Ни да каже, како с’ погинули,

0163    Осим паша Омер-Ћехаићу,

0164    И шњим бјежи царе Стамболија,

0165    Побјегоше у бијелу цркву.

0166    Ћаше Саво цара покрстити,

0167    Но се боји цркви Филиндару,

0168    Да му царе хилу не учини.

0169    Добар прилог царе уписао,

0170    Да га даје цркви на годину

0171    О честиту дану Митровоме:

0172    По сто оках воска топљенога.

0173    То је било, истина је, кажу.

0174    Сачувај ни, Боже, господара!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Savo i Turski car