Корисничке алатке

Алатке сајта


смрт_цара_уроша

Смрт Цара Уроша

Смрт Цара Уроша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Господа се у лов подигоше,

0002    Собом воде дијете Уроша.

0003    Лов ловише, по гори одише

0004    И белу се двору повратише,

0005    А од лова ништа уловили:

0006    Сагубише дијете Уроша,

0007    Покрила га гором листопадом,

0008    Па дођоше двору бијеломе;

0009    Сви дођоше, а Урош не дође.

0010    Изиоди мајка Урошева,

0011    Она љуби Вукашина краља,

0012    Па беседи мајка Урошева:

0013    ”Драги зете, Вукашине краљу,

0014    Ди ј’ остало дијете Уроше?”

0015    Ал’ беседи Вукашине краљу:

0016    ”Свасти моја, госпођо царице,

0017    Остало је у гори зеленој

0018    Да он лови по гори јелене;

0019    Знаш какви је Урош музданџија,

0020    Што гођ види, оће да улови!”

0021    Чекала је мајка Урошева,

0022    Чекала је дијете Уроша;

0023    Сунце седе, мрак на земљу паде,

0024    Сунце седе, а Урош не дође.

0025    Оде мајка у дворе бијеле,

0026    Па све кука као кукавица,

0027    А привија кано ластавица.

0028    Кад ујутру данак освануо,

0029    Онда уста мајка Урошева,

0030    Па затвори осморе капије

0031    И девета врата од камена,

0032    Те отиде у гору зелену.

0033    Три године по гори одила,

0034    Тражила је дијете Уроша,

0035    Сво на себи руво подерала,

0036    А све кука као кукавица

0037    И привија кано ластавица.

0038    У гори је један манастирак,

0039    И у њему један калуђерак,

0040    Име му је светитељу Саво.

0041    Изиоди светитељу Саво,

0042    Па беседи нејакој старици:

0043    ”Ој Бога ти, нејака старице,

0044    Која ти је од Бога невоља,

0045    Те ти кукаш као кукавица

0046    И привијаш као ластавица –

0047    Не мог’ од те да служим јутрење

0048    И да читам свету летурдију!”

0049    Ал’ беседи нејака старица:

0050    ”Ој бога ти, оче калуђеру,

0051    Кад ме питаш, оћу да ти кажем –

0052    Господа се у лов подигоше,

0053    Поведоше дијете Уроша;

0054    Лов ловили, по гори одили

0055    И од лова ништа уловили,

0056    Па се белу двору повратили –

0057    Сви дођоше, а Урош не дође!”

0058    Ал’ беседи светитељу Саво:

0059    ”Ој Бога ти, нејака старице,

0060    Немој мене господи издати,

0061    Казаћу ти за Уроша твога!”

0062    Закле му се нејака старица,

0063    Закле му се и небом и земљом

0064    И седмори у години поста

0065    Да га неће господи издати.

0066    Узеде је светитељу Саво,

0067    Узеде је за бијелу руку,

0068    Па одведе у гору зелену

0069    И одиже плочу од камена –

0070    Засја јој се дијете Уроше,

0071    Засја јој се кано јарко сунце.

0072    Одведе је светитељу Саво,

0073    Одведе је у бијелу цркву,

0074    Па јој даде свећу арзована;

0075    Она оде двору бијеломе,

0076    Па отвори осморе капије

0077    И девета врата од камена,

0078    Те ушета у дворе бијеле.

0079    Кад ујутру данак освануо,

0080    Осванула та недеља млада,

0081    Онда уста госпођа царица,

0082    Облачи се што год лепше може,

0083    Све облачи свилу и кадиву,

0084    Што је млада код цара носила,

0085    Па узела свећу арзована

0086    И отишла у бијелу цркву.

0087    Приступи јој Вукашиновица,

0088    Па беседи Вукашиновица:

0089    ”Снао моја, госпођо царице,

0090    Зар си гласак чула за Уроша?”

0091    Ал’ беседи госпођа царица:

0092    ”Заовице Вукашиновице,

0093    Ја сам гласак чула за Уроша,

0094    На оџак ми ласта долетила,

0095    Па донела гласак од Уроша!”

Друга верзија пјесме

0001    Рани мајка дијете Уроша,

0002    Ранила га и одранила га,

0003    Доранила до петнест година,

0004    Па га даје ујку Вукашину,

0005    Да га учи хитар лов ловити,

0006    Лов ловити по гори зеленој,

0007    Лов ловити по гори одити.

0008    Не учи га ујко лов ловити,

0009    Ни одити по гори зеленој,

0010    Већ га води од јеле до јеле.

0011    Бесједио дијете Уроше:

0012    ”Да мој ујко, Вукашине краљу,

0013    ”Не учиш ме хитар лов ловити,

0014    ”Лов ловити по гори зеленој,

0015    ”Лов ловити по гори одити,

0016    ” Већ ме водаш од јеле до јеле.”

0017    Одговара Вукашине краљу:

0018    ”Мој нећаче, дијете Уроше!

0019    ”Ја те водим од јеле до јеле

0020    ”До највише и награнатије,

0021    ”Гди но има за одморе лада,

0022    ”Да сједнемо, да се одморимо,

0023    ”И бијела љеба наједемо.”

0024    Па сједоше под зелену јелу.

0025    Урош једе љеба бијелога,

0026    Урош једе, ујко га не једе,

0027    Већ он ода по гори зеленој,

0028    Па пребира отрована биља,

0029    Да отурје дијете Уроша.

0030    Отрова га и сарани млада

0031    Под највишом и најгранатијом

0032    У горици а брснатом јелом,

0033    Гди сједоше јести љеба б’јела.

0034    Чека мајка дијете Уроша,

0035    Чека мајка три недјеље дана,

0036    Чека мајка три мјесеца дана,

0037    Чека мајка годиницу дана.

0038    Не мож’ мајка сина да дочека,

0039    Већ се шеће у гору зелену,

0040    Шеће мајка од јеле до јеле,

0041    Свуда гледа, мотри и разгледа,

0042    Не би л’ сина дигод припазила.

0043    Тражила га две године дана,

0044    Ал’ не нађе дијете Уроша.

0045    Кад наврши трећу годиницу,

0046    Манастир је у гори спазила,

0047    И у њему стара калуђера.

0048    К намастиру дошетала мајка,

0049    Наслања се на та мала врата,

0050    На врати је сузе проливала,

0051    Излазио стари калуђере,

0052    Па беседи Урошевој мајци:

0053    ”Бога теби, незнана старице,

0054    ”Ниси л’ откуд Урошева мајка?”

0055    Одговара мајка калуђеру:

0056    ”Јесам главом Урошева мајка,

0057    ”Д’јете тражим по гори зеленој,

0058    ”Д’јете тражим, ал’ не могу наћи.”

0059    Беседио стари калуђере:

0060    ”Бога теби, Урошева мајко,

0061    ”Пођи мало у напредак, мајко,

0062    ”Па погледај на ту десну страну,

0063    ”Опазићеш понајвишу јелу.

0064    ”Понајвишу и најгранатију,

0065    ”Понајгушћи под њоме је ладак,

0066    ”Онде лежи дијете Уроше,

0067    ”Њега јесте ујко погубио,

0068    ”Погубио Вукашине краљу.

0069    ”Бог т’ убио, Урошева мајко,

0070    ”Ако њега сузама полијеш,

0071    ”Ти се на њег гроктом насмејавај.”

0072    Те је мајка речи послушала,

0073    Стара шеће мало унапреда,

0074    Погледала на ту десну страну,

0075    Опазила понајвишу јелу,

0076    Понајвишу и најгранатију,

0077    Понајдебљи под њоме је ладак,

0078    Ту угледа дијете Уроша.

0079    Није њега сузом поливала,

0080    Већ се гроктом на њег’ насмијала.

0081    Онде мајка Уроша видила,

0082    И онде се Урош посветио,

0083    Те се само посвећено т’јело

0084    Назидану манастиру шеће,

0085    Онде легло санак боравити,

0086    Боравити и болне цјелити,

0087    Да је слава Богу великоме,

0088    И Урошу угоднику своме.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Smrt Cara Urosa

смрт_цара_уроша.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:51