Корисничке алатке

Алатке сајта


мали_радоица

Мали Радоица

Мали Радоица је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Мили Боже, чуда големога!

0002    Јали грми, јал’ се земља тресе?

0003    Ја се бије море о мраморје?

0004    Ја се бију на Попина виле?

0005    Нити грми, нит’ се земља тресе,

0006    Ни се бије море о мраморје,

0007    Ни се бију на Попина виле;

0008    Већ пуцају на Задру топови,

0009    Шенлук чини ага Бећир-ага,

0010    Уватио Малог Радоицу,

0011    Па га меће на дно у тавницу;

0012    У тавници двадесет сужања,

0013    А сви плачу, један попијева,

0014    Те остало друштво разговара:

0015    „Не бојте се, браћо моја драга!

0016    „Еда Бог да каквагођ јунака,

0017    „Који ће нас јунак избавити.”

0018    А кад к њима Радоица дође,

0019    Сви у једно грло заплакаше,

0020    Радоицу љуто проклињаху:

0021    „Радоица, допаднуо мука!

0022    „И ми смо се и уздали у те,

0023    „Да ћеш ти нас кадгођ избавити,

0024    „Ето и ти саде к нама дође!

0025    „Тко ли ће нас јунак избавити?”

0026    Вели њима Мали Радоица:

0027    „Не бојте се, браћо моја драга!

0028    „Већ у јутру кад данас осване,

0029    „Ви дозов’те агу Бећир-агу,

0030    „Па му каж’те, да ј’ умро Раде,

0031    „Не би ли ме ага закопао.”

0032    Кад свануло и сунце грануло,

0033    А повика двадесет сужања:

0034    „Бог т’ убио, ага Бећир-ага!

0035    „Што доведе к нама Радоицу?

0036    „Јер га синоћ објесио ниси,

0037    „Већ се код нас ноћас преставио,

0038    „Хоће ли нас поморити смрадом?”

0039    Отворише на тавници врата,

0040    Изнесоше пред тавницу Рада,

0041    Онда вели ага Бећир-ага:

0042    „Нос’те, сужњи, те га закопајте.”

0043    Ал’ говори Бећирагиница:

0044    „Ев’ Бога ми! Ниј’ умро Раде,

0045    „Ниј’ умро, већ се ућутио;

0046    „Налож’те му ватру на прсима,

0047    „Хоће ли се помакнути, курва.”

0048    Ложе њему ватру на прсима,

0049    Ал’ је Раде срца јуначкога,

0050    Ни се миче, ни помиче Раде.

0051    Опет вели Бећирагиница:

0052    „А Бога ми! Ниј’ умро Раде,

0053    „Ниј’ умро, већ се ућутио,

0054    „Већ уват’те змију присојкињу,

0055    „Те турајте Раду у њедарца,

0056    „Хоће ли се од ње уплашити,

0057    „Не ће ли се, курва, помакнути!”

0058    Уватише змију присојкињу,

0059    Па турају Раду у њедарца,

0060    Ал’ је Раде срца јуначкога,

0061    Ни се миче, ни се од ње плаши.

0062    Опет вели Бећирагиница:

0063    „А Бога ми! Ниј’ умро Раде,

0064    „Ниј’ умро, већ се ућутио,

0065    „Већ узмите двадесет клинаца,

0066    „Удрите их под ноктове Раду,

0067    „Хоће ли се помакнути, курва.”

0068    И узеше двадесет клинаца,

0069    Ударају под ноктове Раду,

0070    И ту Раде тврда срца био,

0071    Ни се миче, ни душицом дише.

0072    Опет вели Бећирагиница:

0073    „А Бога ми! Ниј’ умро Раде,

0074    „Ниј’ умро, већ се ућутио,

0075    „Сакупите коло ђевојака

0076    „И пред њима лијепу Хајкуну,

0077    „Хоће ли се насмијати на њу.”

0078    Сакупише коло ђевојака

0079    И пред њима лијепу Хајкуну,

0080    На Рада је коло наводила,

0081    Преко Рада ногама играла,

0082    А каква је, да је Бог убије!

0083    Од свију је и већа и љепша,

0084    Љепотом је коло зачинила,

0085    А висином коло надвисила,

0086    Стоји звека на врату ђердана,

0087    Стој шкрипа гаћа од сандала;

0088    Кад је згледа Мали Радоица,

0089    Лијевијем оком прогледује,

0090    Деснијем се брком насмијава;

0091    А кад вид’ла Хајкуна ђевојка,

0092    Она сними свилена јаглука,

0093    Њиме покри Рада по очима,

0094    А да друге не виде ђевојке;

0095    Па је своме баби говорила:

0096    „Јадан бабо, не гријеши душе,

0097    „Већ носите сужња закопајте.?”

0098    Онда вели Бећирагиница:

0099    „Бре немојте закопати курве,

0100    „Већ га бац’те у дебело море,

0101    „Те наран’те рибе приморкиње

0102    „Лијепијем хајдучкијем месом.”

0103    Узе њега ага Бећир-ага,

0104    Па га баци у дебело море.

0105    Ал’ је Раде чудан пливач био,

0106    Далеко је Раде отпливао,

0107    Пак изиђе на бријегу мора,

0108    Па повика из грла бијела:

0109    „Јао моји б’јели ситни зуби!

0110    „Повад’те ми клинце из ноката.”

0111    И он сједе и ноге прекрсти,

0112    И повади двадесет клинаца,

0113    Па их метну себи у њедарца.

0114    Опет не ће да мирује Раде:

0115    Кад је тавна ноћца настанула,

0116    Иде двору аге Бећир-аге,

0117    Па постаја мало код пенџера,

0118    Истом ага за вечеру сијо,

0119    Па с кадуном својом бесједио:

0120    „Моја кадо, моја вјерна љубо!

0121    „Ево има девет годин’ дана,

0122    „Ка’ ј’ отиш’о Раде у хајдуке,

0123    „Да не могох сербес вечерати

0124    „Све од страха Малог Радоице;

0125    „Богу вала, кад га данас нема,

0126    „И кад њему хака главе дођох!

0127    „И оно ћу двадест објесити,

0128    „Док ујутру бијел дан осване.”

0129    А то Раде и слуша и гледа,

0130    Па у собу к њему улетио,

0131    За вечером агу уватио,

0132    Увати га за врат до рамена,

0133    Истрже му главу из рамена;

0134    Па увати Бећирагиницу,

0135    Па потеже клинце из њедара,

0136    Удара их под ноктове кади,

0137    Док јој пола клина ударио,

0138    И душу је, кучка, испустила;

0139    Њој говори Мали Радоица:

0140    „Нека знадеш, Бећирагинице,

0141    „Да каква је мука од клинаца!”

0142    Па увати Хајкуну ђевојку:

0143    „О Хајкуна, срце из њедара!

0144    „Дај ми нађи од тавнице кључе,

0145    „Да испустим двадесет сужања.”

0146    Нађе Хајка од тавнице кључе,

0147    Он испусти двадесет сужања.

0148    Опет јој је Раде говорио:

0149    „О Хајкуна, душо моја драга!

0150    „Дај ми нађи од ризнице кључе,

0151    „Да што мало за ашлука тражим,

0152    „Далеко ми ј’ дому путовати,

0153    „Треба ми се путем понапити.”

0154    Отвори му сандук од тал’јера,

0155    Онда јој је Раде бесједио:

0156    „О Хајкуна, срце моје драго!

0157    „Што ће мени таке плочетине?

0158    „Коња немам, да шњима поткивам.”

0159    Отвори ми сандук од дуката,

0160    Он на друштво дукате дијели;

0161    Па увати Хајкуну ђевојку,

0162    Одведе је у земљу Србију,

0163    Доведе је у бијелу цркву,

0164    Он Хајкуне гради Анђелију,

0165    Па је узе за вјерну љубовцу.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Mali Radoica

мали_радоица.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 13:19