Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој Арађана с Комадинцима

Бој Арађана с Комадинцима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Пије вино Србин Тукелија

0002    У Араду на крајини граду,

0003    Шњиме пију четири аднађа:

0004    Аднађ баја и Рчковић Пеја,

0005    Аднађ Ћурка од бијеле Сенте,

0006    И Остоја аднађ од Арада.

0007    Тукелија чашу напијао:

0008    „Здрава да сте, четири аднађа!

0009    „Ни у моје, ни у ваше здравље,

0010    „Ни у бана, ни у ђенерала,

0011    „Ни у оног Јосифа ћесара;

0012    „Већ у здравље онога јунака,

0013    „Кој’ донесе језик од Калвина

0014    „Од Пишпека и од Комадије,

0015    „Од Сомоша шора Луторанског.”

0016    Рчак Пеја земљи погледао,

0017    Док аднађем очи сагледао,

0018    Па он ђипи на ноге јуначке,

0019    Тукелији нуз чашу поигра:

0020    „На част теби игра, Тукелија,

0021    „Донећу ти ја Суногу жива,

0022    „А камо ли језик од Калвина!

0023    „Ал’ дај мени тридесте катана

0024    „да изберем из Арада града

0025    „По избору, кога боље знадем.”

0026    Вели њему србин Тукелија:

0027    „Рчак-Пејо, моје десно крило!

0028    „Не браним ти, море, ни сав шерег,

0029    „А камо ли тридесет катана!”

0030    Онда ђипи млади Рчак Пеја,

0031    Те изабра из Арада града,

0032    Он изабра тридесет катана,

0033    Па и води двору Тукелијну.

0034    Вели њима Србин Тукелија:

0035    „Арађани, моји соколови!

0036    „Пијте вино, ал’ памет штедите.”

0037    Па на слуге попреко погледа:

0038    „Слуге моје, донесите вина,

0039    „Нека пију млади Арађани.”

0040    Пише вино до први петала,

0041    Сваки с’ фали на десет Калвина,

0042    Аднађ баја фали с’ на петнаест,

0043    Рчка Пеја на двадеест и пет.

0044    Кад су први петли запевали,

0045    Устадоше два аднађа млада,

0046    И устаде тридеwст катана,

0047    Па на добре коње уседоше,

0048    Потегоше пустој Комадији,

0049    Ал’ беседи Србин Тукелија:

0050    „Рчак-Пејо, моје десно крило!

0051    „Та ја знадем, да сте јогунице,

0052    „Ид’те мудро, не гините лудо;

0053    „Ал’ изгин’те, мени не идите

0054    „Без никаква језика Калвинског.”

0055    И одоше пустој Комадији.

0056    Бела и је зора забелила

0057    Баш под пустим шанцем Комадијом,

0058    Калвинска и потпазила стража

0059    Са пустога шанца Комадије,

0060    Доказала Суног-ђенералу:

0061    „Господине, Суног-ђенерале!

0062    „Ево има баш под нашим шанцем,

0063    „Има овде цео један шерег,

0064    „Чини ми ске, да су Арађани.”

0065    Онда ђипи Суног-ђенерале,

0066    Посла страже на четири стране:

0067    „А на ноге, калвини Маџари!

0068    „Скупљајте се шанцу Комадији.”

0069    Скупише се Калвини у шанац.

0070    Кад то виде млади аднађ Баја,

0071    Он уседе на коња својега,

0072    И уседе тридесет катана,

0073    Рчак Пеја мрда око седла,

0074    Док Калвине по шанцу преброји,

0075    Па беседи мали Рчак Пеја:

0076    „Драга браћо, млади Арађани!

0077    „Кад пијасмо вино у Араду

0078    „Код нашега Србин-Тукелије,

0079    „Сваки с’ фали на десет Калвина,

0080    „Аднађ Баја фали с’ на петнаест,

0081    „Ја се фалим на двадесет и пет;

0082    „Сад њи триста, а нас је тридесет:

0083    „На свакога по десет, већ нема.”

0084    Ал’ је Срна коња разиграо,

0085    Загони се међу Маџарију;

0086    Вели њему Суног ђенерале:

0087    „Море курво, Срно барјактаре!

0088    „Далеко си занео челенку,

0089    „Чини ми ске, изнети је не ћеш.”

0090    Ал’ беседи Срна барјактаре:

0091    „Јали, море, моју не изнети,

0092    „Јали твоју шњом на пар однети.”

0093    Па катане уд’риш’ на калвине,

0094    И млого се бише и гонише,

0095    У трипут и на шанац нагнаше;

0096    Ал’ беседи Суног ђенерале:

0097    „Море курве, калвини Маџари!

0098    „Кад пијете вино по биртови

0099    „И по нашој пустој Комадији,

0100    „Сваки с’ фали по на две катане;

0101    „Сад вас триста, а њи је тридесет,

0102    „Па што чини тридесет катана!”

0103    Ал’ беседи мали Рчак Пеја:

0104    „Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо!

0105    „Стани мало, друштво да гледамо.”

0106    Стаде Баја, те гледају друштво;

0107    Фала Богу, све у скупу друштво,

0108    Ал’ је рањен Срна од Арада,

0109    Још му рана није дотешчала,

0110    Никаквоме не казује другу;

0111    Пак се опет бише и гонише,

0112    И Калвине натраг подузбише,

0113    Аднађ Баја уфати аднађа,

0114    Рчак Пеја уфати Суногу,

0115    Баш Суногу, главом ђенерала,

0116    Ал’ притрча Срна од Арада,

0117    С ђенерала ујагми челенку,

0118    С’ својом на пар у Арад ј’ однесе;

0119    А од триста Калвина Маџара,

0120    Од три стотин’ утекло и тридест.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање