Садржај
Васиљ Грђић
Васиљ Грђић |
---|
Рођење: 1. април 1875. Гацко Смрт: 26. октобар 1934. Београд |
Васиљ Грђић (Гацко, 1. април 1875 — Београд, 26. октобар 1934), српски просветни радник, национални борац, народни посланик, публициста, дугогодишњи главни секретар друштва „Просвјета”.
Биографија
Рођен је у Гацку у источној Херцеговини,1) од мајке Ане (рођене Петрић) и оца Ристе Грђе. Рано је остао без оца (1878), а о њему и браћи Војиславу, Шћепану и Луки, старала се самохрана мајка.2)3)
Основну школу је завршио у Гацку и Мостару. Најпре је кренуо на занат, па се касније уписао у гимназију у Сарајеву, у којој је већ учио старији брат Шћепан.4) Године 1896. основао је тајно друштво „Српска свијест” и био његов председник, под псеудонимом „Вук Мандушић”. Друштво је издавало истоимени литографски лист.5) Завршио је филозофски факултет у Бечу и Грацу,6) где је студирао историју и географију. Током студија је радио на организовању босанскиих студената, у борби против апсолутизма босанских власти и организовао деонстрације студената пред парламентом и по улицама у Бечу.7)
По завршеном школовању, као и осталим студентима члановима ораганизације у Бечу му је забрањен рад у државној служби. У то време је било врло мало универзитетски образованих Срба у Босни.8) Због тога се посветио просветном и националном раду и сарађивао са појединим политичким листовима.9) Припадао је генерацији националних бораца против аустроугарске монархије у Босни и Херцеговини,10) уз Ристу Радуловића, Атанасија Шола, Уроша Круља, Душана Васиљевића и друге, који су осим политичке, водили борбу за просветно и културно уздизање српског народа у Босни и Херцеговини.11)
Био је веома активан члан покрета „Млада Босна”.12)
Када је почетком 1905. почела да излази „Српска ријеч”, замишљена као главни српски опозициони лист у Босни и Херцеговини постављен је за њеног првог уредника.13) Међутим, пошто је био борбен и радикалан у ставовима око црквено-школске аутономије, убрзо после добијања аутономије је дошао у сукоб са старијим колегама, па је због тога отпуштен са места уредника већ у јулу 1905.14)
Национално-демократска група Херцеговaца, окупљена око њега је покренула у Мостару 1. јануара 1907. свој лист „Народ”. Главни уредник је био Ристо Радуловић, а одговорни уредник Јово Ђугумовић. Као и други српски опозициони листови и „Народ” је строго цензурисан, неки бројеви су заплењени, после анексије Босне и Херцеговине је забрањен, а затим је 1911. обновљен. Био је власник часописа „Преглед”, који је покренут у Сарајеву 1910. године,15) а угашен 1913, највише због недостатка финансијских средстава.16)
Сарађивао је и уређивао и друге публикације „Преглед”, „Зора”, „Глас Народа”, „Гласник друштва Просвјете”.17) Био је инцијатор многих просветних и културних покрета у Босни и Херцеговини, а касније и у Краљевини Југославији.18) Од 1907. до 1934, пуних 27 година19) је обављао функцију секретара Српског културно-просвјетног друштва СКПД „Просвјета” и био један од најзаслужнијих за његов успешан рад.20) Покретач друштва је био његов старији брат Шћепан, са којим је од 1907. године, па до Првог свјетског рата, уређивао је часопис „Просвјета”.21) Часопис је објављивао прилоге из света културе, историје, образовања, политике и медицине, а повремено је имао и посебне тематске прилоге.22)
Биран је за посланика Босанског сабора 1910. године, за срезове Билећа, Гацко и Невесиње.23) У сабору је остао упамћен по својим говорима, који су били подстицај за нова дела и стварање нових организација.24) Чувен је по повицима „Доле Поћорек!”, приликом уласка Оскара Поћорека у скупштину ради усвајања закона против Срба и укидању саме скупштине, као и по пророчкој поруци:
„Пали, жари, удбински диздару,
док и твојој кули реда дође!”25)
када су он и Атанасије Шола избачени из Сабора26) (1913).27)
На почетку Првог светског рата, 27. јула 1914. ухапсиле су га аустроугарске власти.28) Тамновао је у Сарајеву, Бањалуци и Зеници.29) Једно време су га држали као таоца на првом тунелу иза Сарајева, на источној прузи Сарајево—Вардиште. Не слутећи колико су биле тачне његове пророчке речи упућене у Сабору, о смени Оскара Поћорека са места поглавара Земаљске владе је сазнао око Божића, боравећи у затвору гарнизона сарајевског.30)
Био је првооптужени на Бањалучком велеиздајничком процесу, чије је суђење трајало од 3. новембра 1915. до 22. априла 1916. Судило се 156-торици Срба из Босне и Херцеговине. Заједно са њих још 15 је осуђен на смрт вешањем, али су осуђеници помиловани.31) Казна му је преиначена у доживотну робију и у затвору је био до ослобођења.32) Током боравка у затвору Зеници му је видно нарушено здравље.33)
После Првог светског рата је био члан Народног вијећа за Босну и Херцеговину.34) Уз Перу Слијепчевића, Шпиру Солду, Шукрију Куртовића и друге је постао активни политички радник Савеза земљорадника или Демократске странке.35) Биран је за народног посланика у Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,36) у коме је заступао изборни срез Гацко-Шавник.37)
После Првог светског рата у „Просвјети” је упознао и касније се оженио са Георгином Стојановић, ћерком приједорског свештеника, чија је породица била повезана са сарајевским атентаторима.38)
Аутор је првобитно угравираног текста „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навјести слободу на Видовдан 28. јуна 1914” на спомен-плочи од црног мермера откривеној на месту атентата 2. фебруара 1934. године и том приликом одржао говор.39)
Сахрањен је 28. октобра 1934. на Новом гробљу у Београду.40)
Радови
Оригинални радови који изражавају близак односа и идентификација „Просвјете“ са српским народом:41)
- „Преглед просвјетног и културног рада Срба у Босни и Херцеговини од 1902 до 1912“
- „Двадесет година рада Просвете“
- „Двадесет и пет година рада Просвјете 1902-1927“
- „Споменица о прослави 25-годишњице Просвјете“
- „Просвјета (Рад Просвјете)“
- „Просвјета (Идеологија Просвјете)“
Литература
- Радослав Гаћиновић, Протести народа у Босни и Херцеговини против насиља Аустроугарске, Војно дело, лето, уредник Драгана Марковић, Министарство одбране Републике Србије, Београд, 2013.
- Осман Хаџић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 1, А-Х, уредник Слободан Јовановић, Биоблиографски завод д. д., Загреб, 1925, стр. 779
- Бранка Ковачевић, О Просвјети и њеним ствараоцима, Радови Филозофског факултета, број 6–7, Филозофски факултет, Пале, 2004, ИССН 2232-8343
- Светозар Црногорац, Морамо промјенити однос према сопственим жртвама, Слободна Херцеговина, 23. 2. 2014.
- Мухарем Баздуљ, Срећан рођендан, господине Хитлер, Време, број 1191, уредник Филип Шварн, ИП Време д.о.о., Београд, 31. 10. 2013.
- Драга Мастиловић, Мостар као културно средиште херцеговачких Срба крајем XIX и почетком XX вијека, Зборник радова, Филозофски факултет Универзитета у Источном сарајеву, Источно Сарајево, 2007, стр. 279–303
- Просвјета, Вести, број 62, Матица српска, 2007, ИССН 0354-2866
- Приједор: Отварање изложбе „Стојановићи и Сарајевски атентат”, Мој контакт, 21. 2. 2015.
- Никола Стојановић, Умро је велики национални борац Васиљ Грђић, Политика, број 9499, уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, 27. 10. 1934.
- Смиљка Грђић, Васиљ Грђић, Гени, 5. 2. 2015.
- Младенко Саџак, Преглед српске књижевности у Босни и Херцеговини у 19. вијеку, уредник Милан Стијак, Артпринт, Бањалука, 2010.
Vasilj Grdjic