Атанасије Шола

Атанасије Шола (Трст, 1878 — Сарајево, 19. септембар 1955), истакнути српски политички, национални и културни радник из Босне и Херцеговине. Био је 1919. председник Земаљске владе Босне и Херцеговине.

Младост и школовање

Атанасије Ато Шола је рођен 1878. године у Трсту, где се његов отац Јован Јово Шола склонио пред Турцима.1) Шола је припадао угледној трговачкој породици. Његов деда Ристо Шола је био богати трговац, један од најактивнијих и најобразованијих културних радника у Мостару и надлежан је био за надгледање школе у манастиру Житомислићу.2) Атанасијев брат од стрица био је познати српски политичар Војислав Шола.3) Атанасијев отац Јован Шола радио је у Трсту као трговачки предузимач, а након смрти жене вратио се 1886. у Мостар са двоје мале деце.4) Атанасије је као дечак пратио рад српског певачког друштва Гусле и њиховог позоришта, које су водили Алекса Шантић, Светозар Ћоровић и Јован Дучић.5) Атанасије Шола није похађао основну школу, него је приватно учио и онда полагао испите у Мостару.6) После тога годину дана приватно се школовао у Трсту, а онда се шест година школовао у Паризу, где је завршио гимназију и три семестра студија француске књижевности.7) Због очеве болести морао је 1899. да прекине школовање и врати се у Мостар, да би надзирао породичну трговину.8)

Културна активност

Још као млад био је веома активан у српском културном друштву Гусле, па је једно време био секретар друштва. Био је и редитељ позоришних представа, по чему се истицао од 1899. до 1904.9) Као позоришни критичар утицао је на развој свога пријатеља Светозара Ћоровића као драмског писца.10) Од 1904. до 1908. био је председник друштва Гусле.11) Заједно са Алексом Шантићем, Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем покренуо је 1895. процес оснивања књижевног листа Зора.12) Идејни творац Зоре био је Светозар Ћоровић. Први број изашао је 1896. Атанасије Шола је био уредник Зоре 1900. и 1901. године, управо у време када се пун знања вратио са студија у Паризу.13) Лист Зора је угашен 1901. због финансијских разлога и да не расипају снаге у тренутку када је основан Српски књижевни гласник.14)

Политичка активност

У Мостару је 1907. основан лист Народ, а међу његовим оснивачима били су Алекса Шантић, Никола Стојановић, Светозар Ћоровић, Душан Васиљевић, Коста Костић, Лука Грђић, Милан Радуловић, Лазар Милићевић и Атанасије Шола.15) Ристо Радуловић је био први уредник листа. Шола је 1907. изабран за посланика у босанскохерцеговачком сабору.16) Припадао је посланичкој групи окупљеној око листа Народ.17) Око листа Народ почела се окупљати опозиција, која се називала Народна група.18) Народна група се залагала за потпуну политичку аутономију Босне и Херцеговине као саставног дела Турског царства, али са демократским и парламентарним уређењем.19) Ту аутономију су схватали само као прелазну етапу према уједињењу са Србијом и Црном Гором. У тој групи поред Атанасија Шоле били су Урош Круљ, Ристо Радуловић, Васиљ Грђић, Шћепан Грђић, Никола Стојановић, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Коста Кујунџић, Григорије Јефтановић, Душан Васиљевић и Милан Сршкић.20) Атанасије Шола је био и један од покретача листа Српска ријеч, који је излазио у Сарајеву од 1905. до 1914.21) Шола је имао значајну улогу у раскринкавању аустријског шпијуна Ђорђа Настића.22) Након анексије Босне и Херцеговине Атанасије Шола, Душан Васиљевић и Риста Радуловић заједно са још неколико српских и муслиманских представника обишли су Париз, Лондон, Берлин, Петроград и Београд агитујући против анексије.23) Касније су им се придружили Никола Стојановић, Урош Круљ и Васиљ Грђић.24) У априлу 1909. Шола је присуствовао Свесловенском конгресу у Петрограду.25)

Председник српског посланичког клуба

Изабран је за посланика босанскохерцеговачког сабора 1912. године.26) Од 1912. до 1914. био је председник српског посланичког клуба Народ.27) У то време обављао је поверљиве мисије у Београду и Цетињу, а сарађивао је и са представницима Српско-хрватске коалиције.28) Често је сарађивао са Николом Пашићем.29) За разлику од групе окупљене око Петра Кочића, водио је политику побољшања положаја Срба путем политичке борбе у Сабору настојећи да нађе компромис са аустроугарским властима на челу са Оскаром Поћореком.30) Група око Петра Кочића пребацивала је Народној групи да води исувише компромисну политику.31) Кочићева група се залагала за убрзано спровођење аграрне реформе. Иако је Кочићева група критиковали Шолину компромисну политику сматрали су да је лично исправан и можда најбољи од целе народске клике.32) Крајем 1913. Кочићева група и Шолина народска група су заједно изашле на изборе. Напустили су свечану седницу сабора крајем 1913. због дискриминације власти према српском народу.33) Атанасије Шола се борио за сарадњу православних Срба са муслиманима и са Хрватима.34) Пред Први светски рат много је сарађивао са далматинским политичарима Антом Трумбићем и Јосипом Смодлаком.35) Са њима и са Николом Стојановићем јануара 1913. одржао је у Сплиту састанак, на коме су одлучили да се након ослобођења сви јужнословенски народи уједине у једну државу са Србијом у пијемонтској улози.36)

У затвору

Након Сарајевског атентата почео је лов на истакнуте Србе, па је Шола ухапшен у јулу 1914, као истакнути културни и соколски радник.37) До суђења је био утамничен у Мостару, Сарајеву и Бањој Луци.38) Суђено му је на Бањалучком велеиздајничком процесу, а осуђен је 22. априла 1916, на 12 година тешке тамнице.39) Оптужили су га да је често боравио у Београду, да је сарађивао са Србијом, а посебно са организацијом Народне одбране.40) Затворску казну издржавао је у Невесињу, Зеници и Травнику.41) Пуштен је из затвора крајем октобра 1918.42)

Председник Земаљске владе БиХ

Одмах након изласка из затвора постављен је за председника народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба за Босну и Херцеговину.43) Народно вијеће је формирало Народну владу, а Атанасије Шола је 2. новембра 1918. постао председник Народне владе Босне и Херцеговине.44) Народна влада је одмах на слободу пустила све политичке затворенике. Шола је као председник допринео стабилизацији политичке ситуације. Утицао је на Светозара Прибићевића као главног у загребачком Народном вијећу да се што раније изведе уједињење.45) И након формирања Краљевине СХС остао је на положају председника Народног вијећа у Сарајеву. Народно вијеће је прерасло у Земаљску владу Босне и Херцеговине, па је Шола 20. јануара 1919. постао председник Земаљске владе.46) Земаљска влада је функционисала до краја 1919. На захтев Светозара Прибићевића руководио је збором, на коме је у Сарајеву 15. и 16. фебруара 1919. основана Југословенска демократска странка.47) Тада се већина бивших чланова политичкога клуба Народ прикључило Југословенској демократској странци. На захтев Светозара Прибићевића као председник Земаљске владе ометао је 18. маја 1919. збор Радикалне странке у Сарајеву.48)

Повученост

Крајем 1919. повукао се са места председника Земаљске владе. Након тога био је краће време посланик у Копенхагену.49) Вратио се у Сарајево, где је отада живео као пензионер.50) Био је раније предложен за регентовога секретара, али регент је то одбио. Као убеђени југословенски интегралиста подржавао је деловање ОРЈУНЕ, основане 23. марта 1921. у Сплиту.51) После расцепа у Демократској странци остао је уз Љубу Давидовића. Изабран је 1932. за сенатора у Дринској бановини.52) Прикључио се 1933. Југословенској националној странци.53)

Током и након Другог светског рата живео је усамљено у својој кући у Сарајеву. Обновио је 1945. друштво Гусле, али власти су га укинуле 1948. Умро је у Сарајеву 19. септембра 1955.54)

Литература

  • Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дисертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.
  • Снежана Илић, Атанасије Шола, Прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011.
1)
Снежана Илић, 2011, стр. 27
2) , 3)
Снежана Илић, 2011, стр. 18
4) , 5)
Снежана Илић, 2011, стр. 28
6) , 7)
Снежана Илић, 2011, стр. 32
8)
Снежана Илић, 2011, стр. 32-33
9) , 10)
Снежана Илић, 2011, стр. 41
11)
Снежана Илић, 2011, стр. 48
12)
Снежана Илић, 2011, стр. 56
13)
Снежана Илић, 2011, стр. 65
14)
Снежана Илић, 2011, стр. 71
15)
Снежана Илић, 2011, стр. 75-76
16) , 17) , 21)
Снежана Илић, 2011, стр. 77
18) , 19)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 48
20) , 24)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 49
22)
Снежана Илић, 2011, стр. 80
23)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 55
25)
Снежана Илић, 2011, стр. 89
26) , 27) , 28) , 29)
Снежана Илић, 2011, стр. 96
30)
Снежана Илић, 2011, стр. 98
31) , 32)
Снежана Илић, 2011, стр. 100
33)
Снежана Илић, 2011, стр. 101
34)
Снежана Илић, 2011, стр. 103
35) , 36)
Снежана Илић, 2011, стр. 105
37) , 38)
Снежана Илић, 2011, стр. 118
39) , 40)
Снежана Илић, 2011, стр. 119-123
41) , 42)
Снежана Илић, 2011, стр. 123
43)
Снежана Илић, 2011, стр. 127
44)
Снежана Илић, 2011, стр. 128
45)
Снежана Илић, 2011, стр. 135
46)
Снежана Илић, 2011, стр. 140
47)
Снежана Илић, 2011, стр. 145
48) , 49)
Снежана Илић, 2011, стр. 147
50)
Снежана Илић, 2011, стр. 148
51)
Снежана Илић, 2011, стр. 149
52) , 53)
Снежана Илић, 2011, стр. 152
54)
Снежана Илић, 2011, стр. 157
Штампање