Корисничке алатке

Алатке сајта


никола_стојановић

Никола Стојановић

Никола Стојановић (Мостар, 3. јануар 1880 — Београд, 1964), српски политичар и новинар. Био је 1905. један од оснивача опозиционог листа Народ, око кога се организовала Српска народна организација. Један је од оснивача Југословенског одбора. Био је експерт за Босну и Херцеговину на мировној конференцији у Паризу. Једно време био је главна политичка личност међу Србима из Босне и Херцеговине. Један је од оснивача Српског културног клуба.

Школовање

Никола Стојановић рођен је 3. јануара 1880. године у Мостару.1) Основну школу и гимназију завршио је у Мостару.2) У Бечу је студирао право и промовиран је у доктора права.3) Штампао је 1902. брошуру Срби и Хрвати, у којој је изнео своје погледе о националном питању.4) Србобран из Загреба је преузео његов чланак, који је довео до великих протусрпских демонстрација у Загребу.

Народна група и опозициона активност

По повратку са студија у Дубровнику је уређивао српски опозициони лист Дубровник.5) Вратио се 1906. године у Мостар, са циљем да заједно са Урошем Круљем покрене нову српску опозицију.6) Један је од главних оснивача Народа, јединог правог опозиционог листа у Босни и Херцеговини за време аустроугарске окупације.7) Око листа Народ, основаног 1907. године, почела се окупљати опозиција, која се називала Народна група.8) Народна група се залагала за потпуну политичку аутономију Босне и Херцеговине као саставног дела Турског царства, али са демократским и парламентарним уређењем.9) Ту аутономију су схватали само као прелазну етапу према уједињењу са Србијом и Црном Гором. У тој групи поред Николе Стојановића били су Урош Круљ, Ристо Радуловић, Васиљ Грђић, Шћепан Грђић, Атанасије Шола, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Коста Кујунџић, Григорије Јефтановић, Душан Васиљевић и Милан Сршкић.10) Никола Стојановић је дуго био уредник Народа.11) Био је главни иницијатор да се у Сарајеву 1907. оснује Српска народна организација, као јединствена српска опозиција у БиХ.12)

Спровео је организацију по срезовима, а прва скупштина Српске народне организације одржана је 27. октобра 1907.13) Заједно са Урошем Круљем и Душаном Васиљевићем испитивао је могућности да се евентуалној конференцији великих сила преда протест и меморандум против аустроугарске анексије 1908.14) Агитовали су по Европи против аустроугарске анексије. Изабран је 1910. за посланика за Босанско-херцеговачки сабор.15)

Оснивање Југословенског одбора

Пред избијање Првог светског рата отишао је да на Косову присиствује прослави Видовдана.16) Када је избио Први светски рат затекао се у Србији заједно са Душаном Васиљевићем.17)18) Никола Пашић је лета 1914. више пута са њим обављао конзултације као великим експертом за питања Босне и Херцеговине.19) Августа 1914. био је распоређен у одсек за информисање Врховне команде.20) Са групом српских научника учествовали су у формулисању ратних циљева Србије на бази уједињења Јужних Словена.21) Никола Пашић је иницирао стварање Југословенског одбора, посебног одбора Југословена из Аустроугарске, који је требао да сарађује са српском владом на стварању јединствене јужнословенске државе.22) Никола Пашић је о својим идејама разговарао са Николом Стојановићем и Душаном Васиљевићем.23) Стојановић и Васиљевић су након тога 27. октобра 1914. отпутовали у Рим на састанак са тројицом истакнутих јавних и политичких радника из Далмације, а то су били Иван Мештровић, Анте Трумбић и Фран Супило.24) Састали су се новембра 1914. најпре са Трумбићем, коме су изнели иницијативу за оснивање Југословенског одбора. Стојановић, Трумбић и Супило састали су се у Фиренци од 22. до 25. новембра 1914. и ту су се одлучили за заједничку акција за оснивање Југословенског одбора.25)

Трумбић и Супило су одуговлачили са оснивањем Југословенског одбора, али када су сазнали да савезници Италији нуде Далмацију, под хитно су пристали на оснивање Југословенског одбора 30. априла 1915. у Паризу.26)27) Никола Стојановић је био један од оснивача Југословенског одбора. Стојановић је од краја јануара 1915. боравио у Женеви, где се упознао са Томажом Масариком. Из Женеве је неуспешно покушавао да организује помоћ Херцеговини и Црној Гори.

Члан Југословенског одбора

На заседањима Југословенског одбора у Лондону долазио је у сукобе са Франом Супилом, који је у лето 1915. почео да води самосталну дипломатску акцију и да ровари против Србије у време када су савезници вршили притисак да Србија Бугарима преда Македонију.28) Никола Стојановић је добио задатак да у Женеви организује једну врсту обавештајне службе, која би користила и савезницима и југословенском питању.29) Био је главни представник Срба из Бих и заједно са Душаном Васиљевићем, Петром Слијепчевићем и Миланом Сршкићем договорио је да заједнички раде као представници Срба из БиХ у Југословенском одбору.30) Сукобио се јуна 1916. на седници Југословенског одбора са Супилом око питања уједињења и након тога Супило је дао оставку. У другој половини 1917. Никола Стојановић се због Солунског процеса разишао са српском владом и Николом Пашићем.31) Започело је његово непријатељство према Николи Пашићу. Међу њима је раније дошло до захлађења, још средином 1916, када није успевао да се састане са Пашићем. Није учествовао на Крфској конференцији 1917, али уместо њега Душан Васиљевић је заступао БиХ. Стојановић није био задовољан Крфском декларацијом, изгледа због монархистичког уређења.32)

Каснија активност

Након Првог светског рата учествовао је на мировној конференцији 1918 до 1919. као експерт за Босну и Херцеговину.33) Држао се начела да не припада ниједној партији и да остане веран поборник сарадње Срба, Хрвата и Словенаца.34) Након тога посветио се адвокатури.35) Стојановић је 1921. поново покренуо лист Народ, али због финансијских проблема био јe присиљен да га 1925. угаси.36) Често је знао да претерано критикује Београд и радикале.37) Током 1924. развила се жестока расправа између главног радикалног листа Самоуправе и Народa. Самоуправа је оптуживала Народ да представља српске аутономаше у Сарајеву, који ради против српских националних интереса, а Народ је одговорио серијом чланака о Цинцарству у политици.38) Када се 1937. оснивао Српски културни клуб изабран је за потпредседника клуба.39) Постављен је 1. априла 1941. за бана Врбаске бановине.40) За време окупације налазио се у Београду, где је илегално радио у београдској организацији Драже Михаиловића.41) Уређивао је четничке листове, а касније је постао члан Дражиног Централног националног комитета.42) Због тога га је Гестапо хапсио и затварао у логор на Бањици.43) Немци су га 1943. интернирали у Француској. Када се након рата вратио у Србију комунистичка власт га је осудила и затворила.44) Ослобођен је након годину дана, али одузели су му грађанска права на десет година и конфисковали имовину.45) Умро је 1964. у Београду.46)

Литература

  • Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дизертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.
  • Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845-1926, књига 2, Нова Европа, Београд, 1990.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 498
  • Личности нових банова, Време, број 6892, 2. 4. 1941.
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 498
2) , 3) , 5) , 7) , 11) , 15) , 16) , 17) , 33)
НА
4)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 87
6) , 8) , 9)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 48
10)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 49
12) , 13)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 51
14)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 56
18) , 21)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 108
19) , 20)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 109
22) , 23)
В. Казимировић, Пашић 2, 1990, стр. 323
24)
В. Казимировић, Пашић 2, 1990, стр. 323, 324
25)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 111
26)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 119
27)
В. Казимировић, Пашић 2, 1990, стр. 342
28)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 127
29)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 129
30)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 135
31)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 148
32)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 151, 152
34) , 35) , 39) , 40)
Време, 2. 4. 1941, стр. 4
36)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 467
37)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 474
38)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 475
41) , 42) , 43)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 950
44) , 45) , 46)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 951
никола_стојановић.txt · Последњи пут мењано: 2020/10/09 13:39 од жељко_тодоровић