Корисничке алатке

Алатке сајта


милан_сршкић

Милан Сршкић

Милан Сршкић (Београд, 3. март 1880 — Београд, 12. април 1937), српски правник и политичар. Био је министар шумарства, министар унутрашњих послова, министар правде и председник владе Краљевине Југославије (1932—1934). Био је један од ступова шестојануарског режима краља Александра I Карађорђевића.

Школовање

Милан Сршкић је рођен 3. марта 1880. године у Београду.1) Његов отац Стјепан био је трговац и један од истакнутих бораца против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.2) Стјепан је због рада против окупатора морао да емигрира у Србију.3) Милан Сршкић је након завршене гимназије отишао у Беч да студира право.4) За време студија био је активан члан студентског друштва Зора.5) Након окончања студија положио је докторат права на бечком универзитету.6)

Политичка активност у окупираној Босни

Након окончања студија вратио се 1905. године у Сарајево.7) Бавио се адвокатуром, али исто тако и национално-политичким радом.8) У јачој мери истакао се у борбама за црквено-школску аутономију и тражењима да се успостави Босанско-херцеговачки сабор.9) Бавио се новинарством, а чланке је писао у Српској Ријечи и у бечком Цајту (die Zeit), где је пред домаћом и страном јавношћу износио ставове и прилике Срба у Босни и Херцеговини.10) Много је радио и у српском културно-просветном друштву Просвјета, а једно време био је и председник друштва.11) На првим изборима за Босанско-херцеговачки сабор изабран је 1910. за посланика града Сарајева.12) На седницама сабора истицао се знањем и говорничком вештином, па су његови говори привлачили пажњу слушалаца.13) Био је први потпредседник српског клуба у босанско-херцеговачком сабору.14) Када се српски клуб поцепао на неколико фракција Милан Сршкић је припадао групи свог таста Григорија Јефтановића.15) Сршкић је постао фактички вођа те политичке групе, која се окупљала око новина Српске Ријечи.16) Срби су се борили за аутономију Босне и Херцеговине и били су незадовољни због аустроугарске окупације и анексије. Сршкић је у сабору тражио потпуни парламентарни режим без туторства Беча и Будимпеште.17) У име више својих другова предложио је резолуцију, којом су се тражила већа политичка права и више грађанских слобода.18)

Први светски рат

За време Првог светског рата мобилизиран је као резервни официр најпре у босански пук аустроугарске војске, а онда је пребачен у мађарски пук, који се борио на Карпатима против руске војске.19)20) У мађарском пуку била су само двојица Срба, Сршкић и његов посилни.21) Искористио је прилику, која му се указала 4. марта 1915, па је заједно са својим посилним прешао Русима.22)23) Пошто је био пашеног Мирослава Спалајковића, српског посланика у Петрограду, пребачен је у Петроград.24) Упознао је руске званичне кругове са страховитим приликама у Босни и Херцеговини.25) После тога прешао је у Србију, где се састајао са представницима српске владе, са којима је разговарао о организацији политичких представника српског народа са подручја Аустроугарске.26)

Лето 1915. провео је у Рибарској бањи са породицом, која је преко Женеве стигла у Србију.27) Повлачио се крајем 1915. са српском војском преко Подгорице, Скадра, Љеша до Сан Ђованија, одакле их је Црвени крст пребацио до Бриндизија.28) Након опоравка са породицом је отишао у Женеву, где се укључио у рад Југословенског одбора.29) Учествовао је у доношењу Крфске декларације.30)

Министар у многим владама

Вратио се у Југославију у новембру 1918. године и одмах је постао члан Привременог народног представништва.31) Укључио се у политику као члан Народне радикалне странке Николе Пашића.32) За време владе Стојана Протића постављен је за председника покрајинске владе у Сарајеву.33) На првим изборима за Уставотворну скупштину изабран је 1920. за посланика сарајевског округа.34) Дао је оставку на положај председника покрајинске владе и ушао је Уставотворну скупштину, која је 1921. изгласала Видовдански устав.

За народног посланика биран је на изборима 1923, 1925, 1927. и 1931. године.35) Први пут 16. децембра 1922. ушао је у владу Николе Пашића као министар шума и рудника.36) На истом положају задржао се и у следећој Пашићевој влади, тако да је остао министар шумарства до 27. марта 1924.37) У коалиционој влади радикала и самосталних демократа био је министар унутрашњих послова у две Пашићеве владе од 27. марта до 27. јула 1924.38) Неколико месеци није био министар за време владе Љубе Давидовића, а онда је опет био министар за Конституанту и изједначење закона, задржавајући тај ресор у три владе Николе Пашића од 27. новембра 1924. до 8. априла 1926.39) Након тога у две владе Николе Узуновића остао је министар за Конституанту и изједначење закона од 8. априла до 24. децембра 1926. Министар правде био је у две владе Николе Узуновића од 24. децембра 1926. до 17. априла 1927. У влади Велимира Вукићевића био је министар правде само од 17. априла до 16. јуна 1927. Од тада, па до завођења шестојануарскога личног режима краља Александра није више био министар. Био је у опозицији влади Веље Вукићевића.40)

Један од ступова шестојануарског режима

Пред завођење шестојануарског режима током лета Милан Сршкић и Воја Маринковић су крајем јула и августа 1928. најдуже од свих боравили у Хан Пијеску са краљем Александром I Карађорђевићем у његовој вили.41) Сматра се да су они заједно са краљем разрадили план и припремили завођење шестојануарског режима краља Александра.42) Његови пријатељи наводили су да је имао једну од најзначајних улога у завођењу тога режима.43) Ушао је као министар правде 6. јануара 1929. у владу Петра Живковића.44) У шестојануарском режиму играо је истакнуту улогу, као једна од главних политичких фигура тога режима.45) Истицао се израдом нових закона, који су имали обележја ауторитативног режима.46) Као министар био је иницијатор да се доврше припремљени модерни судски закони тј. кривични законик, кривични судски поступак као и менични и чековни закон.47) Од 16. фебруара 1931. до 3.јануара 1932. био је министар при председништву министарског савета у влади Петра Живковића. У том својству имао је истакнуту улогу приликом доношења устава.48) Као правник учествовао је у припремама новога Октроисаног устава од 3. септембра 1931.49) Он и Нинко Перић били су главни аутори устава.50) Након тога био је министар унутрашњих послова у владама Петра Живковића и Војислава Маринковића од 6. јануара до 2. јула 1932.

Председник владе

Милан Сршкић је био председник две владе од 2. јула 1932. до 27. јануара 1934.51) Његова влада је током светске економске кризе требала да решава многа тешка економска питања.52) Донео је уредбу о раздужењу земљорадника, да би донекле растеретио сељаке.53) Да би се оживела привреда влада је установила јавне радове и обезбедила финансијска средства за обављање тих радова.54) Као председник владе напустио је политику компромиса Воје Маринковића и тражио је од органа власти, да се стриктно спроводи Закон о заштити јавне безбедности и поретка.55) Спровођење тога закона довело је до судских поступака против многих изгредника из опозиције, укључујући и шефове опозиције.56) Оштрим поступцима стабилизовао је и смирио стање у земљи.57) Припремио је законски предлог о уређењу бановинских самоуправа.58) У одређеном моменту његова влада је 26. јануара 1934. дала оставку. Краљ Александар I Карађорђевић га више није могао да поднесе.59)

Политички пад

У новој влади Николе Узуновића за њега више није било места. Био то почетак Сршкићевог одласка у политичку историју, јер после тога више није битан политичар.60) Након краљеве смрти био је министар без портфеља у влади Николе Узуновића од 22. октобра до 20. децембра 1934.61) Био је међу оснивачима Југословенске националне странке.62) Повукао се 1935. из политичког живота. Умро је 12. априла 1937. у Београду.63)

Литература

  • Живот Милана Сршкића, Политика, број 10377, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 13. 4. 1937, стр. 5
  • Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дизертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.
  • Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845-1926, књига 2, Нова Европа, Београд, 1990.
  • Милан Стојадиновић, Ни рат ни пакт, Ел економиста, Буенос Ајрес, 1963.

Milan Srškić
Milan Srskic

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 21) , 22) , 24) , 25) , 26) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48) , 51) , 52) , 53) , 54) , 58) , 63)
Политика, 13. 4. 1937, стр. 5
20) , 23) , 27) , 28) , 29)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 643
41) , 42)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 571
43)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 572
49) , 50)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 625
55) , 56) , 57)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 650
59)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 696
60)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 695
61) , 62)
Политика, 13. 4. 1937, стр. 6
милан_сршкић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 14:48