Корисничке алатке

Алатке сајта


нинко_перић

Нинко Перић

Нинко Перић (Бојић, 26. мај 1886 — Београд, 24. април 1961), српски правник и политичар. Био је председник Народне скупштине, министар иностраних послова, министар финансија, министар социјалне политике и министар правде у више влада Краљевине СХС.

Школовање

Нинко Перић је рођен 14/26. маја 1886. године у селу Бојићи код Шапца.1) Основну школу похађао је у Накучанима, а шесторазредну гимназију је похађао у Шапцу.2) Његово школовање отац је могао да финансира док није осиромашио због једне поделе имања унутар породице.3) Касније се сам школовао подучавајући децу богатијих родитеља.4) По окончању шабачке гимназије наставио је школовање у Трећој београдској гимназији.5) И у Београду школовање је финансирао подучавајући друге ученике. Након гимназије уписао се 1906. на Правни факултет у Београду.6) Дипломирао је 1910. на Правном факултету.7) Добио је стипендију за студиј у иностранству, па је у јесен 1910. отпутовао у Париз.8) Услов фонда од кога је добио стипендију био је да се докторат брани у Београду. Докторирао је докторском тезом Злоупотреба права, а одбранио ју је 1912. на Правном факултету у Београду.9)

Први светски рат

Запослио се у суду као судски правник.10) Паралелно је предавао менично право у Приватној трговачкој школи.11) Од тифуса су му у кратком размаку током 1913. умрли мајка, отац, брат и сестра. На почетку Првог светског рата пријавио се као добровољац.12) Био је иследник, а онда шеф судског оделења у Ваљевској дивизији. У Ваљеву је 1914. преболео пегави тифус. Током повлачења српске војске 1915/1916. по препоруци венчаног кума Момчила Нинчића придружио се министарству финансија.13) Преко Италије стигли су у Француску, а Нинко Перић је одређен као испомоћ Влади Мирковићу у Марсеју.14) Након годину дана боравка у Марсеју, једно време је био у Женеви и Милану, да би од 1917. радио на Крфу. У октобру 1917. постављен је за секретара 5. класе у Министарству иностраних послова.15) Пратио је као лични секретар председника владе Николу Пашића приликом посета Риму, Паризу и Лондону.16)

Секретар делегације Краљевине СХС

Пратио је Николу Пашића као секретар делегације Краљевине СХС на Париској мировној конференцији 1919.17)18) Изабран је 1920. за ванредног професора међународног приватног права на Правном факултету.19)20) Објавио је Теорија злоупотребе права (1912), Основи грађанског права - општи део (1922) и Међународно приватно право (1926).21)

Министар у више влада

Политиком је почео да се бави још док је био бруцош.22) Учланио се 1906. у студентски радикални клуб Словенски југ, а 1910. био је у редакцији листа Словенски југ.23) У Паризу је 1910. иницирао оснивање Удружења студената Југословена.24) Под Пашићевим утицајем од 1920. почео је да се активно бави политиком, па је 1920. изабран за посланика за поцерски срез.25) Био је секретар прве конститутивне седнице Уставотворне скупштине. Постављен је за министра социјалне политике у радикалној влади Николе Пашића од 16. децембра 1922. до 2. маја 1923.26)

У следећој влади Николе Пашића био је најпре министар социјалне политике од 2. маја 1923. до 31. јула 1923, а онда је био заступник министра вера, да би министар правде био од 1. јануара до 27. марта 1924.27) Било је одређених неправилности у његовом министарству око скидања секвестра са имања грофа Чекоњића.28) Радило се о имању од 28.000 јутара, са кога је Нинко Перић као министар скинуо секвестар и одобрио његову продају.29) Опозиција је тим питањем 5. децембра 1923. нанела штету радикалима. Када је Никола Пашић марта 1924. саставио нову владу Нинко Перић није више уврштен у владу. Поново је постао министар финансија у влади Николе Узуновића од 15. априла до 24. децембра 1926.30) Након тога био је министар иностраних послова у две владе Николе Узуновића од 24. децембра 1926. до 17. априла 1927.31) У влади Велимира Вукићевића био је од 17. априла 1927. најпре министар без портфеља, а онда је кратко време био министар просвете, све док га Радикална странка није кандидовала за председника Народне скупштине Краљевине СХС.32)

Председник скупштине за време убиства у скупштини

Изабран је за председника Скупштине Краљевине СХС почетком 1928. у време најжешћих борби владајућих странака и опозиције.33) Био је у тешким неприликама за време жестоких расправа између радикала и представника Радићевог ХСС-а.34) Као председник Скуштине кобнога 20. јуна 1928. прекинуо је седницу скупштине, када су представници Хрватске сељачке странке увредили Пунишу Рачића да је опљачкао бегове.35) Пуниша Рачић је од њега очекивао да казни преступнике, али Нинко Перић је прекинуо седницу и напустио дворану.36) Пуниша Рачић је онда пуцао у скупштини на групу посланика Хрватске сељачке странке.37) Пуниша Рачић је тада убио Ђуру Басаричека и Павла Радића, а ранио је Стјепана Радића, Ивана Пернара и Ђуру Гронђу. Стјепан Радић је преминуо касније од последица рањавања. Нинка Перића је све то јако погодило и представљало је за њега прекретницу у животу.38) Склонио се најпре у Бању Ковиљачу и онда у Шабац.39)

Одбија да буде министар

За време владе генерала Петра Живковића био је Живковићев референт и саветник за стручна питања.40) Био је председник Државног савета од 1930. до 1931.41)42) Одбио је 1930. Живковићеву понуду да уђе у владу као министар унутрашњих послова.43) Заједно са Миланом Сршкићем учествовао је у писању Октроисаног устава из 1931.44) Учествовао је 1932. у оснивању Југословенске радикално-сељачке демократије.45) Понуђено му је 1934. место гувернера Народне банке, а када је то након дужег премишљања прихватио, ипак није дошло до реализације.46) Поново су му нудили функције министра финансија или унутрашњих послова, али он је одбијао. Био је посланик у Букурешту од 1935. до 1936, када је пензионисан.47)

Литература

  • Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци II, Чивија принт Шабац, Шабац, 2012, стр. 174-184
  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, том 3, стр. 411
  • Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дизертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.

Ninko Perić
Ninko Peric

2)
Б. Шашић, 2012, стр. 174-175
3)
Б. Шашић, 2012, стр. 175
4) , 5)
Б. Шашић, 2012, стр. 176
6) , 7) , 8)
Б. Шашић, 2012, стр. 177
9) , 11) , 12)
Б. Шашић, 2012, стр. 178
10) , 18) , 19) , 21) , 42) , 47)
МИ
13) , 14)
Б. Шашић, 2012, стр. 179
15) , 16) , 17)
Б. Шашић, 2012, стр. 180
20) , 22) , 23) , 24) , 25)
Б. Шашић, 2012, стр. 181
28) , 29)
Политика 6. децембар 1923, стр. 2-3
32) , 33) , 38) , 39) , 40) , 41)
Б. Шашић, 2012, стр. 182
36) , 37)
СТ
43) , 45) , 46)
Б. Шашић, 2012, стр. 183
44)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 625
нинко_перић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/05 14:49