Гелон (грч. Γέλων) (до 478. пре Христа), тиранин Геле и Сиракузе на Сицилији и оснивач династије Деиноменида. Владао је Сиракузом од 485. до 478. пре Христа. Сиракузу је претворио у највећи грчки град на западу. Победио је Картагињане у бици код Химере 480. пре Христа и спречио је да Картагињани освоје Сицилију.¹⁾

Отац му је био Деиномен, који је био тиран града Геле. Деиномен је освојио Катанију на источној обали Сицилије. Херодот је писао да су Гелонови преци пореклом са острва Телос у Егејском мору и да су оснивачи града Геле у јужној Сицилији.²⁾ Временом су Гелонови преци постали врховни свештеници богиња подземља. Његов предак Телин постао је врховни свештеник и осигурао је да сви његови потомци буду свештеници богиња подземља.³⁾

За време власти тирана Хипократа Гелон је био у Хипократовој гарди. Хипократ је опседао и заузео неколико градова на Сицилији. У тим ратовима Гелон се истакао, па је унапређен у команданта коњице.⁴⁾

Тиранин Геле Хипократ је погинуо у рату са Сикулима. Када су грађани Геле устали против Хипократових синова, Гелон је тобоже помагао Хипократовим синовима, па је најпре угушио побуну грађана, а онда је преотео власт Хипократовим синовима.⁵⁾ Преузео је власт 491. пре Христа.

Сиракушки народ је након преузимања власти у Сиракузи протерала велепоседнике. Гелон је онда помогао велепоседницима Гаморима да се врате у Сиракузу,⁶⁾ па је то искористио да би заузео Сиракузу 485. пре Христа за себе. Гелу је предао свом брату Хијерону, а он је почео да влада као тиран Сиракузе.⁷⁾ Сиракуза се тада почела нагло развијати и достигла је врхунац свога развоја.⁸⁾ Преселио је становнике Камарине у Сиракузу. Половину грађана Геле преселио је у Сиракузу. Град је насељавао богатијим становништвом. Гелон је заузео оближњу Еубеју и Мегару на Сицилији 483. пре Христа. Тада се очекивало да ће он казнити богатије, који су били криви за рат против њега. Међутим богатије становништво је преселио у Сиракузу и дао им грађанска права, а сиромашније становништво је продао у робље.⁹⁾

Код Гелона су дошли спартански изасланици да га моле да им помогне у рату против Персијанаца.¹⁰⁾ Гелон их је подсетио да му они раније нису дошли да помогну. Ипак је пристао да им пошаље као помоћ 200 тровесларки, 20.000 хоплита, 2.000 коњаника, 2.000 праћкаша и 2.000 стрелаца и да снабдева грчку војску за цело време трајања рата, али заузврат је тражио да он има команду над целом војском у рату против Персијанаца.¹¹⁾ Спартанци нису хтели да му уступе врховно заповедништво,¹²⁾ а ни Атињани нису пристали да се Гелону уступи заповедништво флотом.¹³⁾ Гелон је одбио да помогне Хеленима, а да нема заповедништво бар над флотом.¹⁴⁾ Послао је Кадма у Делфе са 3 брода и много новца. Наредио му је да ако персијски цар Ксеркс I победи да му преда новац, а ако Грци победе да се врати натраг. Пошто су победили Грци Кадмо се вратио натраг са новцем.¹⁵⁾

Акрагантски краљ Терон је протерао из Химере Терила, тирана Химере.¹⁶⁾ Терил се обратио Картагињанима да му помогну. Картагињани су били спремни да пруже помоћ, јер су желели да ојачају свој утицај и територију на Сицилији. Пружила им се одлична прилика, јер су управо тада Персијанци извршили инвазију Грчке. Неки историчари сматрају да су Персија и Картагина били у контакту и да су координисали истовремени напад са надом да ће тако спречити да једни Грци помажу другима.

Терил се удружио са Картагињанима, који су повели, према Херодоту 300.000 војника под командом картагињанског краља Хамилкара.¹⁷⁾ Са Картагињанима се удружио и Терилов таст Анаксил, тиранин из Регија. Картагињани су се искрцали код Панорма на северној обали Сицилије и напредовали су према истоку, према Химери. Када је Гелон чуо за инвазију и за опасност у којој се налази његов савезник Терон повео је 50.000 војника и 5.000 коњаника према Химери.

Мањи део Гелонове војске ушао је у картагињански логор представљајући се као савезници из оближњег града. Када су се нашли унутар логора запалили су Хамилкарове бродове и на тај начин су дали сигнал Гелоновој војсци, која се налазила по оближњим висовима. Уследила је велика битка код Химере у којој су победили Гелон и Терон. Процењује се да су Картагињани изгубили 150.000 војника.¹⁸⁾ Гелон и Терон су победили Картагињане истога дана када је била битка код Саламине 480. пре Христа. Након битке Хамилкар је без трага нестао.

Гелон је тада сакупио много блага у картагињанском логору. Склопљен је мировни споразум са Картагином и тада је добио 2.000 таланата. Новац је разделио делом својим савезницима, делом својој војсци, а велики део је дао за изградњу новога храма у Сиракузи. Гелон је након тога још две године владао Сиракузом.

Умро је 478. пре Христа. Владао је седам година у Сиракузи. Наследио га је брат Хијерон I од Сиракузе, који је владао десет година, а након Хијеронове смрти дошло је до спора ко треба да влада.

Први велики Гелонов допринос био је оснивање Сиракузе као његовог главног града. Сиракузу је претворио у највећи грчки град на западу. Град је био смештен на острву, а са копном је био повезан полуострвом, које је изграђено у 6. веку пре Христа. Град је био окренут истоку и имао је властиту луку. Гелон је дао да се изгради зид од тврђаве Ахрадине па до мора, па је због зида Сиракуза била готово неосвојива. Пошто је у град довукао најбогатије становнике Сицилије Гелон је битно унапредио град. Изградио је театар, а након битке код Химере изградио је храм посвећен Атини.

Победа у бици код Химере над Картагињанима била је веома значајна. Да је Хамилкар победио Гелона и Терона тада би Картагина лако освојила целу Сицилију. Грци из Грчке нису тада могли да помажу, јер су сами ратовали са Персијанцима. Након пораза код Химере Картагињани нису 70 година нападали Сицилију. Гелон је лоше поступао са онима, које би покорио. Међутим његови поданици су га веома ценили, а његов углед је трајао дуго након његове смрти. Када је 150 година касније Тимолеон ослобађао Сицилију и успостављао демократију тада су уништили готово све статуе тирана, а Гелонова статуа је поштеђена.

• Perseus Digital Library: Херодот, Историја (Herodotus, The Histories), књига 7- поглавље 153-166, A. D. Godley

Gelon