Деизис

Деизис (грч. δέησις — молитва), иконографски мотив који приказује Исуса Христа у центру, а са његових страна стоје Богородица и Свети Јован Крститељ, у молитвеном ставу, лицем окренути према Христу.1) Представља заступништво новозаветне Цркве у личности Богородице, која се налази са Христове десне стране и заступништво старозаветне цркве у личности Претече са леве стране Христа. Деизис је најпре био само заметак, који је касније постао целокупан тематски садржај класичног иконостаса.2)

С обзиром да се садашњи облик иконостаса развио након раздвајања Западне и Источне Цркве, римокатолици су у историји показивали „теолошко непријатељство” према православном иконостасу. Најрепрезентативнија висока олтарска преграда - иконостас се налазила у цариградској Светој Софији. На њој је био заступљен веома сложен иконографски програм и по њему су рађени и познији иконостаси. Према сведочењу Павла Силенцијарија из 563. године претпоставља се да је иконостас укључивао и Деизис, мада се у његовом опису не помиње изричито Свети Јован, већ само пророци.3)

Византијске преграде нису садржавале више од два или три реда икона, али се временом висина иконостаса повећала, не само услед распореда редова већ и због димензија самих икона које су га сачињавале, да би на крају класичан иконостас био састављен од пет редова икона: реда званог локални, Деизиса, реда који чине литургијски празници, редова пророка и праотаца, док цео иконостас надвишује крст.4) На иконостасима се Деизис обично налази у линији изнад Царских двери. Према пракси приказивања такозваног литургијског распореда дванаесторице апостола, уз средишњу представу се издвајају Петар и Павле, а затим следе јеванђелисти и остали апостоли.5)

Деизисни чин је кључ и основна тема читавог иконостаса. Он представља резултат историјског развоја Цркве, у њеном есхатолошком аспекту. У Деизису је сажета суштина: јединство Христа са Црквом, крајња и вечита намена Цркве: посредовање анђела и светих за сав свет, а све личности које су на њему представљене су сједињене у једно јединствено тело. Међутим Деизисни чин није довршен, јер њега настављају сви верници.6)

Литература

1)
Православна Србија, Појмовник
2) , 3) , 4) , 6)
Владимир Димитријевић, 5. 10. 2009.
5)
Ирена Зарић, 2009, стр. 233
Штампање