Екслибрис, екс либрис (лат. ex libris — „из књиге“) књижни знак или књижни листић на књигама је знак власника књиге.¹⁾ Са истим значењем употребљавају се и ознаке лат. ex biblioteca, ex cathalogo и ex testamento.²⁾ Осим имена власника, екслибрис може да укључује и графички цртеж, украсе,³⁾ хералдичке мотиве, амблеме и поруке, како би изгледао привлачније и добио уметничку вредност. Обично се налази на посебном листу, на почетку књиге.⁴⁾ Екслибрис украшава књигу, опомиње на враћање књиге, када је она позајмљена, представља трајну успомену на познате и непознате власнике књига⁵⁾ и пружа драгоцене податке о њиховим библиотекама, чак и пошто оне престану да постоје.⁶⁾

Свака књига поседује библиографске или урођене особине, а од момента када почне да се користи, односно када постане приватна или друштвена својина, она добија и стечене особине: повез, инвентарски број, маркицу за сигнатуру и књижни знак екслибрис. У том смислу, у библиотечкој струци екслибрис има шире значење, односно обухвата и друге форме које садрже податке о титулару, као што су аутограф, у облику записа или својеручног потписа (екслибрис у запису) и печат (печатни екслибрис).⁷⁾

Запис у форми посвете или дедикације (лат. ex dono) на насловној или прелиминарној страници, садржи податке о дародавцу и институцији или појединцу коме је књига намијењена, понекад и датум, место, повод куповине књиге, па чак утисак о прочитаној књизи и представља важан историјски извор за изучавање културне прошлости.⁸⁾

Чак и када се ради о штампању у великом тиражу, екслибрис даје посебну вредност књизи и чини је јединственом.⁹⁾

Екслибрис постоји још од античког доба.¹⁰⁾ Најстарије ознаке власништва, праекслибрисе су поседовали египатски фараон Аменофис III у 14. веку п. н. е.,¹¹⁾ који је власништво над књигама у својој библиотеци обележавао емајлираним таблицама везаним за папирус¹²⁾ и асирски краљ Асурбанипал у 7. веку п. н. е.,¹³⁾ који је на таблицама запис са ознаком власништва краљевске библиотеке завршавао упозорењем потенцијалном крадљивцу у форми књижне анатеме.

У средњем веку власништво се означавало у форми породичног грба, амблема или записа на доњој маргини првог листа или на крају рукописа.

Данашњем српском екслибрису претходе записи у средњовековним рукописима и инкунабулама, на колофонима и маргинама србуља, где су бележени подаци о припаднику књиге, који је могао бити неки појединац или монашко братство.¹⁴⁾

На крају „Мирослављевог јеванђеља“ налази се екслибрис у запису:

„Аз (ја) грешни Глигорије дијак (писар), недостојан нарешити се (да се назовем) дијаком, заставих ово Јеванђеље златом кнезу великославному Мирославу сину Завидину”.

Суперекслибрис односно велики екслибрис обично садржи хералдичке мотиве, често у злату на предњој или задњој корици, или на хрбату, а служио је за идентификовање власника или украшавања корица.

Суперекслибрисе су имали кнез Михаило Обреновић и краљ Милан Обреновић.¹⁵⁾

Најстарији познати екслибрис из Јапана датира из 1470. године.¹⁶⁾

У периоду између 13. и 14. века припадници европских краљевских кућа наручивали су екслибрисе са вињетама и алегоријским приказима.¹⁷⁾

До процвата екслибриса је дошло након Гутенберговог открића покретних слова и са масовним штампањем књига,¹⁸⁾ што је књиге учинило доступним широкој читалачкој публици. Украшавање сваке књиге ручно сликаним екслибрисом су замениле мале гравире у дрвету или металу, са или без графичког украса.

Период од 15. до 18. века представља златно доба екслибриса, када доминирају хералдички мотиви, као препознатљива породична ознака.¹⁹⁾

Листиће најчешће димензија око 7 х 10 см, а ређе и већих, власници су лепили на горњем делу унутрашње стране корице.

Немац Албрехт Дирер на челу са групом уметника „Мали мајстори“ (нем. kleinmeistern) сматра се зачетником уметничког екслибриса.²⁰⁾

Први израђивач екслибриса у Војводини је био Захарије Орфелин.²¹⁾ Патријарх Јосиф Рајачић крајем 18. века је имао свој екслибрис.²²⁾

Печатни екслибрис најчешће садржи: назив институције, удружења, приватне библиотеке, или само властито име, затим седиште и годину, а текст на печату је понекад исписан двојезично. Осим власништва печат сведочи о постојаности неке институције и упућује на годину њеног оснивања. У неким случајевима се на основу писма може приближно одредити време њиховог постојања. На печатима могу остати записани претходни називи држава, места и институција.²³⁾

Печат представља веома важан извор за изучавање историјских, политичких, друштвених, културних прилика и поуздан траг истраживачу за реконструкцију библиотека, чији су се фондови у прошлости временом осипали.²⁴⁾

Печати могу бити различитог облика (округли, елипсоидни, квадратни), димензија и боје мастила, са или без ликовног решења у средини.²⁵⁾

Рачуна се да је први познати српски екслибрис у облику печата имао Свети Сава.²⁶⁾ На пример, на крају „Карејског типика“ који је саставио Свети Сава,²⁷⁾ налазе се његов потпис и печат.

Од средине 16. користили су се дрвени печати,²⁸⁾ а од 18. века су коришћени гумени печати.²⁹⁾ Гумени печат је имао Сава Текелија.³⁰⁾

Први штампани екслибриси код нас су почели да се израђују од 19. века, доста касније у односу на друге делове Европе. Тада су почели да се постављају са унутрашње стране предњих корица.³¹⁾

Екслибрисе су у почетку обично наручивали имућни грађани, установе или српски двор. Временом се њихова употреба проширивала, садржаји постајали разноврснији, захваљујући новим графичким и типографским техникама, као и бојама.³²⁾

Почетком 19. века преовлађивале су сликовне теме са уметнутим стихом, сентенцом, шалом или опоменом заборавном посуђивачу књиге. Методе типоштампа, фотогравура и офсетна штампа се употребљавала за штампање екслибриса за веће тираже, док су тиражи ручних графичких техника били мали, а аутори су их нумерисали и потписивали.³³⁾

Дворске библиотеке Обреновића и Карађорђевића имале су своје есклибрисе.³⁴⁾ Личне екслибрисе су имали уметници, ликовни уметници, књижевници и други културни радници. Михајло Пупин, Миодраг Ибровац, Васа Стајић, Михаило С. Петров,³⁵⁾ Божидар Карађорђевић.

Почетком 20. века екслибрис је постао графичка дисциплина, а уобичајене технике су дрворез, линорез, бакропис, сито штампа или литографија, фотографија, па чак и нека од компјутерских техника,³⁶⁾ вишедимензионални, холограмски, анимирани.³⁷⁾ Данас формат екслибриса не сме бити већи од 13 центиметара.³⁸⁾

Све до новијег времена, екслибриси се код нису посебно проучавали, па су тако остали непописани и непроучени екслибриси из књига у предратној Народној библиотеци која је изгорела 1941.³⁹⁾

Веће интересовање за екслибрисе у 20. веку у Југославији је започело почетком 60-тих година.⁴⁰⁾ Један од популарнијих израђивача екслибриса је био Андрушко Карољ из Сенте, који је израдио преко 4.300 екслибриса.⁴¹⁾ Тито је такође био власници књига украшених његовим екслибрисом.⁴²⁾ Патријарх српски Павле је такође обележавао екслибрисом књиге из своје личне библиотеке, која сада има статус културног добра и чува се у манастиру Светог Архангела Михаила у Раковици.⁴³⁾

Љубомир Дурковић Јакшић (1907—1997), у оквиру библиотечке струке је дао најзначајнији допринос проучавању екслибриса, разматрајући га као питање опреме књиге, односно њених стечених особина.⁴⁴⁾ Као највећи колекционар српског екслибриса он је 1973. поклонио Народној библиотеци Србије два албума са оригиналима и копијама српских екслибриса и одабране примерке јужнословенских и европских екслибриса.⁴⁵⁾

Међународне асоцијација екслибрис друштава (ФИСАЕ) окупља графичаре и ликовне уметнике који се баве израдом, прикупљањем и проучавањем графичких ознака на књигама, а њихов је члан од свог оснивања 1994. и Екслибрис друштво из Београда,⁴⁶⁾ које издаје летопис „Екслибрис“.⁴⁷⁾

• Љубодраг Обровачки, Из фондова Народне библиотеке Србије: збирка екслибриса Љубомира Дурковића Јакшића, Гласник, број 1, уредник Миломир Петровић, Народна библиотека Србије, 2000, ИССН 1450-8915
• Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, 1996/97, ИСБН 86-07-00672-X
• Либуше Јирсак, То је моја књига, Вијенац, број 360, уредник Лука Шепут, Матица хрватска, Загреб, 20. 12. 2007.
• Б. Стојаковић, Свет екслибриса, Политика онлајн, Политика новине и магазини, Београд, 11. 7. 2007.
• Александар Радовић, Историја књижних знакова, Читалаште, 2012, ИССН 2217-5563
• Невенка Митровић, Ex libris у фонду херцегновске библиотеке - каталог изложбе, ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови, 2014, ИСБН 978-86-905405-3-2
• Изложба Личне библиотеке патријарха Павла у Народној библиотеци Србије, Народна библиотека Србије, 11. 9. 2014.

Ekslibris