Емил Тице (њем. Emil Ernst August Tietze) (Вроцлав, 15. јуна 1845 — Беч, 4. март 1931), аустријски геолог, директор Геолошког завода у Бечу. Био је председник Интернационалног геолошког конгреса. Први је геолошки истраживао подручје Мајданпека.

Рођен је 15. јуна 1845. године у Вроцлаву, тада Бреслау у Прусији. Тице је био син власника једне фабрике, а у Вроцлаву је похађао реалну школу и гимназију, коју је завршио 1864. Студирао је природне науке на Универзитету у Вроцлаву и у Тибингену.¹⁾ Након студија у Бечу запослио се у Геолошком државном заводу Аустроугарске.²⁾ Најпре је као геолог добио задатак да картира Галицију у карпатском и подолском делу.³⁾ Било је то геолошко картирање на мапама великих размера. Та геолошка мерења наставио је и на Аустријској Шлеској и Северној Моравској све до Бошковићеве бразде.⁴⁾

Током 1870. истраживао је терене од Доњег Милановца до Мајданпека, а резултате тога истраживања објавио је у раду Geologische Notizen aus dem nordostlichen Serbien (Jahrbuch d.k.k. Geol. R.A. 1870, No 4).⁵⁾ То истраживање може се сматрати почетком модерног геолошког истраживања тога дела Србије.⁶⁾ У Мајданпеку Тице је пронашао и нови минерал миланит.⁷⁾ Учествовао је као један од главних учесника у експедицији, коју је Аустроугарска послала у Босну и Херцеговину одмах након окупације.⁸⁾ Учествовао је 1879. године у геолошким истраживањима у Босни, заједно са Александром Битнером и Едмундом Мојсисовичем фон Мојшваром.⁹⁾ У Босни се бавио проблемима карста. Тице је 1881. положио основе за геолошко истраживање Црне Горе израдивши прве геолошке мапе Црне Горе.¹⁰⁾¹¹⁾

Путовао је 1873. у Персију на позив једне енглеске експедиције, а 1875. на позив персијске владе.¹²⁾ Поред практичних задатака на том путу истраживао је вулканизам, проблеме формирања планинских ланаца и стварања наслага соли.¹³⁾ Истраживао је 1882. јужне обале Мале Азије за своју студију уздизања и потонућа континенталних маса.¹⁴⁾ Посетио је многе европске земље, али и Канаду, САД и Мексико.¹⁵⁾ Постављен је 1902. за директора аустроугарског Геолошког државнога завода.¹⁶⁾ Изабран је 1903. за председника Интернационалног геолошког конгреса у Бечу.¹⁷⁾ Његов син Хајнрих Франц Фридрих Тице постао је познати аустријски математичар.¹⁸⁾

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

• Ueber die devonischen Schichten von Ebersdorf unweit Neurode in der grafschaft Glatz, 1870 — О девонским стратама Еберсдорфа близу Неуродеа у грофовији Глац
• Beiträge zur geologie persiens: Gesammelte schriften, 1877 — Доприноси геологији Персије, збирка радова
• Geologische Übersichtskarte von Bosnien-Hercegovina, 1880 — Геолошка мапа Босне и Херцеговине
• Grundlinien der Geologie von Bosnien-Hercegovina, 1880 — Основна геологија Босне и Херцеговине
• Beiträge zur Geologie von Galizien, 1883 — Доприноси геологији Галиције
• Geologische Uebersicht on Montenegro, 1884 — Геолошки преглед Црне Горе
• Eine Reise nach dem Ural, 1898 — Путовање на Урал
• Franz v. Hauer: sein Lebensgang und seine wissenschaftliche Thätigkeit ; ein Beitrag zur Geschichte der österreichischen Geologie, 1900 — Франц фон Хауер, његов живот и научна активност

• Mitteilungen der Geologischen Gesellschaft in Wien 24 (1932) 134–136 (W. Hammer)
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, том 4, Београд, стр. 799 (J. М. Жујовић)
• J. C. Poggendorff's Biographisch-Literarisches Handwörterbuch zur Geschichte der exacten Wissenschaften, Leipzig 3, 1349.
• J. М. Жујовић: Геологија Србије. Београд, 1893. Књ. 1, 16–17: Е. Тице.
• W. Hammer: Zur Erinnerung an E. Tietze. Jahrbuch der Geologische Bundes-Anstalt 81 (1931) 403–446.
• В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Београд, 2002.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Emil Tice