Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_ивана_црнојевића

Женидба Ивана Црнојевића

Женидба Ивана Црнојевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Кад се жени Црнојевић Иво,

0002    На далеко просио ђевојку,

0003    На далеко, у Млетку бијелу,

0004    Л’јепу шћерцу дужда Млетачкога,

0005    Баш на име Ружицу ђевојку.

0006    Иво проси, и дужд му је даје.

0007    Прстен ставља, свадбу уговара:

0008    ”Ова свадба до петнаест дана,

0009    ”Док отидем двору бијеломе

0010    ”И покупим кићене сватове. ”

0011    Лијепо га дужде испратио,

0012    Још је љепше њега сјетовао:

0013    ”А мој зете, ако суђен будеш,

0014    ”Ти не купи многијех сватова,

0015    ”Нити води младијех сватова,

0016    ”Већ ти води свате средовјечне:

0017    ”Млади свати учиниће кавгу,

0018    ”Па је мучно кавзи џевап дати

0019    ”У нашему Млетку бијеломе. ”

0020    Двору де Црнојевић Иво,

0021    Право оде двору бијеломе,

0022    Далеко га угледала мајка,

0023    Мало ближе пред њег’ ишетала,

0024    Руке шири, у лице га љуби:

0025    ”Добро дошо, мој премили сине!

0026    ”Јеси л’ мајци мирно путовао?

0027    ”Јеси ли ми снаху испросио,

0028    ”Мени снаху, теби вјерну љубу? ”

0029    Иво тихо одговара мајци:

0030    ”Мирно сам ти, мати, путовао,

0031    ”Ја сам теби снаху испросио,

0032    ”Теби снаху, мени вјерну љубу,

0033    ”Л’јепу шћерцу дужда Млетачкога,

0034    ”Баш на име Ружицу ђевојку. ”

0035    Пита мајка Црнојевић-Ива,

0036    Је л’ га штогођ тасте сјетовао.

0037    Иво мајци по истини каже,

0038    Како га је тасте сјетовао.

0039    Онда мајка Иву бесједила:

0040    ”О мој сине, Црнојевић-Иво:

0041    ”Боље ти је послушати мајке,

0042    ”Него таста дужда Латинина:

0043    ”Купи, синко, по избор сватове,

0044    ”По избору бољег од бољега,

0045    ”Купи свата штогођ више можеш:

0046    ”Купи кума Субињанин-Јанка,

0047    ”Старог свата Вукашина краља,

0048    ”А ђевера Краљевића Марка,

0049    ”А војводу Милош-Обилића,

0050    ”Два чауша до два Косанчића,

0051    ”Барјактара Рељу од Пазара;

0052    ”И остале по избор’ сватове. ”

0053    То је Иво послушао мајке,

0054    Те он купи по избор’ сватове:

0055    Кума куми Сибињанин-Јанка,

0056    Старог свата Вукашина краља,

0057    А ђевера Краљевића Марка,

0058    А војводу Милош-Обилића,

0059    Два чауша до два Косанчића,

0060    Барјатара Рељу од Пазара,

0061    И остале свате по избору.

0062    Састаше се кићени сватови

0063    Код Ивова двора бијелога,

0064    Кад је Иво свате пребројио,

0065    Али свате три стотине равно.

0066    Одатле се свати подигоше,

0067    Право иду Млетку бијеломе.

0068    Кад су били под Млетке у поље,

0069    Тад’ говори Вукашине краљу:

0070    ”Браћо моја, кићени сватови!

0071    ”По два и два у реду хајдете,

0072    ”Па пјевајте јасно гласовито,

0073    ”Бацајте се перним буздован’ма,

0074    ”Бацајте се небу под облаке!

0075    ”Па их с коња у руке ватајте,

0076    ”Нек се чуди мудра Латинија. ”

0077    Ал’ то дужде и слуша и гледа

0078    Са госпођом са бијеле куле,

0079    Па госпођи тихо проговара:

0080    ”Ну погледај оног копилета!

0081    ”Колико је скупио сватова,

0082    ”Какве ли је свате покупио!

0083    ”Је л’ ме ћео курва послушати!

0084    ”Тврда вјера и тако ми Бога!

0085    ”Не дам њему Ружице ђевојке,

0086    ”Него ћу му подметнут’ робињу. ”

0087    У том свати под град дојездише,

0088    Тада викну Краљевићу Марко:

0089    ”Браћо моја, кићени сватови!

0090    ”Сад ће изић’ те дуждеве слуге,

0091    ”Да примају коње и оружје,

0092    ”Коње дајте, оружја не дајте,

0093    ”Под оружјем сјед’те пити вино. ”

0094    У то доба слуге истрчаше,

0095    Да примају коње и оружје;

0096    Коње даше, оружје не даше,

0097    Већ одоше на ћемерли кулу,

0098    И сједоше пити вино ладно.

0099    Сви сватови пију ладно вино,

0100    Ал’ не пије Краљевићу Марко,

0101    Већ он хода по ћемерли кули.

0102    Ал’ ето ти дужда Латинина,

0103    Па бесједи Сибињанин-Јанку:

0104    ”Мили куме, Сибињанин-Јанко!

0105    ”И до сад су свати долазили,

0106    ”Ал’ сједели нису под оружјем,

0107    ”Ни под њиме ладна вина пили! ”

0108    Вели њему Сибињанин-Јанко:

0109    ”Пријатељу, дужде од Млетака!

0110    ”Оваки је адет у Србљака,

0111    ”У Србљака добријех јунака,

0112    ”Ђе год дођу, под оружјем сједе,

0113    ”Прек’ оружја ладно пију вино,

0114    ”Под оружјем и санак бораве. ”

0115    Поврати се дужду Латинине,

0116    Па бесједи Краљевићу Марку:

0117    ”Ој ђевере, Краљевићу Маркоо!

0118    ”Јер не сједаш пити вино ладно? ”

0119    Тад с’ окрену Краљевићу Марко,

0120    Лијевом га руком доватио,

0121    А десном је сабљу приватио,

0122    Па бесједи дужду Латинину:

0123    ”Дајде брже Ружицу ђевојку. ”

0124    Онда њему дужде бесједио:

0125    ”Ој ђевере, Краљевићу Марко!

0126    ”Пијте вино, да се одморите,

0127    ”Та ја бих вас мого придржати,

0128    ”Придржати и неђељу дана,

0129    ”У мојему двору бијеломе! ”

0130    Ал’ говори Краљевићу Марко:

0131    ”Бре не лудуј, дужде Латинине!

0132    ”Већ изведи Ружицу ђевојку,

0133    ”Вјера моја, осјећ’ ћу ит главу! ”

0134    Шкрипну зубма, а повади сабљу.

0135    Уплаши се дужде Латинине,

0136    Па повика госпођу Милицу:

0137    ”Дај, Милица, Ружицу ђевојку,

0138    ”Дај је брже, вода ј’ однијела! ”

0139    Ал’ ето ти Милице госпође,

0140    Она води Ружицу ђевојку,

0141    Па је даје Краљевићу Марку,

0142    Марко узе Ружицу ђевојку,

0143    А он пусти дужда Латинина,

0144    Па повика два чауша млада:

0145    ”А чауши, дигните сватове,

0146    ”Нек устану кићени сватови,

0147    ”Вријеме је нама путовати. ”

0148    Повикаше два чауша млада,

0149    Устадоше кићени сватови,

0150    Устадоше, па се опремише,

0151    Добријех се коња доватише;

0152    Ал’ истрка дужду Латинине:

0153    ”Стан’те мало, кићени сватови!

0154    ”Да дарујем кићене сватове. ”

0155    Па изведе до три коња врана,

0156    Једног даде Сибињанин-Јанку,

0157    А другога Вукашину краљу,

0158    А трећега Рељи крилатоме;

0159    Марку даје сбљу оковану,

0160    А Милошу перна буздована,

0161    И осталим што бјеше за кога.

0162    Тад’ пођоше кићени сватови,

0163    Отидоше пољем пјевајући,

0164    Оста дужду за њим’ гледајући,

0165    Па он пусти по граду телала:

0166    ”Није л’ мајка родила јунака,

0167    ”Да отиде данас за сватов’ма,

0168    ”Да поврати Ружицу ђевојку,

0169    ”Ја бих му је дао за љубовцу;

0170    ”Б’јелећу му дворе начинити,

0171    ”Код мојијех, као моји што су,

0172    ”И даћу му блага кол’ко хоће. ”

0173    Ту се нитко наћи не могаше,

0174    Него један троглав Арапине,

0175    Па говори дужду Латинскоме.

0176    ”Је л’ истина, што си говорио? ”

0177    Вели њему дужде Латинине:

0178    ”Јест истина, моја вјерна слуго,

0179    ”Све истина, што сам говорио. ”

0180    Онда рече троглав Арапине:

0181    ”Ја ћу поћи, макар ћу не доћи. ”

0182    Па он узја суру бедевију,

0183    Па отрча пољем за сватов’ма,

0184    Брзо јесте свате сустигао.

0185    Ал’ је Арап силан и бијесан:

0186    Из једне му главе ватра сипа,

0187    Ватра сипа, мави пламен лиже,

0188    Те сватов’ма брке сапаљује,

0189    Сапаљује брке и обрве;

0190    А из друге ладан вјетар дува,

0191    Те сватове са коња обара;

0192    А из треће Арап подвикује.

0193    Побјегоше кићени сватови,

0194    Само оста на коњу ђевојка,

0195    И око ње осврће се Марко,

0196    За бритку се сабљу уватио,

0197    Ал’ се и он бјеше уплашио,

0198    Јер мишљаше, морска је аждаха.

0199    Ал’ му вели Ружица ђевојка:

0200    ”Ој ђевере, Краљевићу Марко!

0201    ”Удри сабљом, јал’ дајдер је амо,

0202    ”Јер то није из мора аждаха,

0203    ”Веће слуга вјерна бабе мога,

0204    ”Вјерна слуга троглав Арапине. ”

0205    Када Марко р’јечи разумио,

0206    Он окрете добра коња Шарца,

0207    Па удари троглав-Арапина,

0208    Двије му је главе одсјекао:

0209    А из треће Арап проговара:

0210    ”Богом брате, Краљевићу Марко!

0211    ”Немој више мене ударати,

0212    ”Чини ми се могу пребољети. ”

0213    За то Марко ништа и не мари,

0214    Већ м’ и трећу одсијече главу;

0215    Па он зађе по зелену лугу,

0216    Те он броји кићене сватове,

0217    Не броји их, као што се броји,

0218    Већ их броји перним буздованом;

0219    Сваког свата броји по једанпут,

0220    Свога баба по два и три пута.

0221    Када Марко све скупи сватове,

0222    Онда рече Ружица ђевојка:

0223    ”Мол’те Бога, кићени сватови,

0224    ”За јунаштво Краљевића Марка,

0225    ”За љепоту Црнојевић-Ива,

0226    ”А ја бих се натраг повратила. ”

0227    И одоше Сењу бијеломе,

0228    За Ивана ниће учинише;

0229    Са Иваном пород изродила:

0230    Двије кћери и четири сина.

0231    Некад било, сад се спомињало.

0232    С оне старне ст’јење и јасење,

0233    Међу нама здравље и весеље.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Ženidba Ivana Crnojevića
Zenidba Ivana Crnojevica

женидба_ивана_црнојевића.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 22:24