Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_од_леђана_бана

Женидба од Леђана бана

Женидба од Леђана бана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Запросио од Леђана бане

0002    Чак далеко лијепу ђевојку

0003    У Јаноку бијеломе граду,

0004    Ћерцу драгу од Јанока бана,

0005    По имену Љубицу ђевојку.

0006    Бан је проси, бане се поноси,

0007    Ђе за добра цуру обећао.

0008    Силно бане потрошио благо

0009    Док удрио прстен на ђевојку,

0010    Покројио дибе и кадифе,

0011    Даровао свасти и пунице.

0012    Бан уз прстен свадбу уговара:

0013    ”Ова свадба до године дана,

0014    ”Док ја сађем у моме Леђану,

0015    ”А ђевојка приправи дарове. ”

0016    Бана прати тасте и пуница,

0017    Све од куле до росне ливаде,

0018    Те говоре бану зету своме.

0019    ”О наш зете, од Леђана бане,

0020    ”Колико ћеш довести сватова,

0021    ”Да ја могу приправљат’ дарова? ”

0022    ”О мој тасте, од Јанока бане,

0023    ”Довешћу ти до триста сватова,

0024    ”Више нечу, а мање не могу,

0025    ”Бан се жени, а бане удава,

0026    ”Није шала двије земље главе. ”

0027    Отоле се бане подигнуо,

0028    Па отиде двору бијеломе,

0029    Здраво дође у поље Крушево,

0030    Када виђе чудо изненада:

0031    Све му поље пунано чадора,

0032    Под чадор’ма до триста Арапа,

0033    А пред њима троглави Арапе.

0034    Сусрете га српско момче младо,

0035    Те се бану смјерно поклонио,

0036    Бане њега плаховито пита:

0037    ”Кажуј, брате, ако Бога знадеш!

0038    ”Откуд она војска у Крушеву,

0039    ”Кад је дошла, и чему је дошла? ”

0040    Вели бану српско момче младо:

0041    ”Добар Србе, добар господаре,

0042    ”Оно ти је троглав Арапине

0043    ”Су његово триста Арапина,

0044    ”У крушево табор учинио,

0045    ”Те на рају порез ударио:

0046    ”Сваку ноћцу по јалову овцу,

0047    ”И три пећи крува шеничнога,

0048    ”И барио вина црвенога,

0049    ”И по једну лијепу ђевојку,

0050    ”Да му обдан рујно вино служи,

0051    ”А по ноћи да јој лице љуби,

0052    ”Кад обљуби да је дома врати.

0053    ”Јошт је чуо троглав Арапине,

0054    ”Да се жени од Леђана бане,

0055    ”Да ћ’ овуда провести сватове,

0056    ”Па да удри на банске сватове,

0057    ”Да на силу преотме ђевојку,

0058    ”И богато рухо уз ђевојку;

0059    ”Кад обљуби банову ђевојку

0060    ”Да је бану на трагове врати,

0061    ”Без дарова што се уз њу нађе. ”

0062    Ка дто зачу од Леђана бане,

0063    Од страха га ухвати грозница,

0064    Коса му с’ на глави скострши,

0065    Са главе му калпак полетио,

0066    Прифати га српско момче младо

0067    Те га дава од Леђана бану,

0068    Бане њему дванаест дуката:

0069    ”На ти, синко, те се напиј вина. ”

0070    Па отоле оде б’јелу двору,

0071    Обиграва изнада чадоре

0072    Да га не би Арап увидио,

0073    Ал’ га виђе троглави Арапе,

0074    Па овако бану говорио:

0075    ”Ајде збогом, од Леђана бане,

0076    ”Мислиш, ђидо, да те не познавам,

0077    ”Лако ти је саму пролазити,

0078    ”Али неће свати твоји проћи,

0079    ”Ни провести лијепу ђевојку. ”

0080    Слуша бане, ал’ неће да чује,

0081    Без обзира двору напредује,

0082    Ето ти га на бијелу кулу.

0083    Љуто бане сјетан невесео,

0084    Питала га своја стара мајка:

0085    ”Што је, бане, моје миловање,

0086    ”Кад гођ си ми с пута долазио,

0087    ”Вазда си ми весео дошао,

0088    ”А данас си љуто невесео.

0089    ”Зар нијеси цуру испросио? ”

0090    Бане мајци тијо проговара:

0091    ”Прођи ми се, моја мила мајко,

0092    ”Ја сам, мајко, цуру испросио,

0093    ”Даривао и прстеновао,

0094    ”Али сам је залуд испросио

0095    ”Кад ће ми је други обљубити.

0096    ”Да је когођ не би ни жалио,

0097    ”Него један црни Арапине. ”

0098    Што гођ иде, то долази брзо,

0099    Брзо прође и година дана,

0100    Неће бане да купи сватове;

0101    Тако прође и друга година,

0102    Неће бане да купи сватове;

0103    Наврши се и трћа година,

0104    Не см’је бане да купи сватове,

0105    Нити смије ићи по ђевојку

0106    Све од страха црна Арапина.

0107    Кад се трећа напуни година,

0108    Бана кори остарела мајка:

0109    ”Сине бане, моје миловање,

0110    ”Што не купиш кићене сватове,

0111    ”Што не идеш по твоју ђевојку? ”

0112    Слуша бане, ал’ неће да чује.

0113    То вријеме мало постојало,

0114    Ето бану књига на кољено

0115    Од својега таста и пунице,

0116    Овако му у њој ситно пише:

0117    ”О наш зете, од Леђана бане,

0118    ”Знаш ли, бане, и ако је давно,

0119    ”Кад си нашу ћерцу испросио,

0120    ”Испросио и прстеновао,

0121    ”За годину свадбу урочисмо,

0122    ”Ево про’ше и до три пунане,

0123    ”Да нам стоји цура неудата.

0124    ”Врснице се њене поудаше,

0125    ”А врсници давно поженише,

0126    ”А Љубица труне под прстеном:

0127    ”Док мирише, свак је бегенише.

0128    ”Кад остари, нико и не гледа,

0129    ”Но је води, или је отпусти,

0130    ”А бићемо исти пријатељи. ”

0131    Када бану ситна књига дође

0132    И видио што се у њој пише,

0133    Ону учи, другу брже пише,

0134    ”Бане тасте, нови пријатељу,

0135    ”Чудо јесте, ал’ се чудит’ немој

0136    ”Што ти у двор остаде ђевојка,

0137    ”Оћах доћи, како смо рочили,

0138    ”Ал’ се љута гуја натурила

0139    ”У Крушеву пољу широкоме,

0140    ”Љута гуја троглав Арапине

0141    ”Су његову триста Арапина,

0142    ”Оће Арап да свате дочека,

0143    ”Да ми отме цуру на срамоту,

0144    ”Да ј’ обљуби, па да ми је врати.

0145    ”Зато не смјех доћи по ђевојку,

0146    ”Јер ја немам у моме Леђану

0147    ”Добра момка нити заточника,

0148    ”Ко б’ Арапа смио дочекати,

0149    ”На мегдану дијелит’ јунаштво. ”

0150    Када књиха у Јаноку дође

0151    На рукама од Јанока бану,

0152    Учи књигу од Јанока бане,

0153    Уз књигу се гротом насмијао,

0154    Па он брже другу зету пише:

0155    ”Мио зете, од Леђана бане,

0156    ”Зете бане, луде ли си главе!

0157    ”Ако немаш у земљи јунака,

0158    ”Ано има туда наоколо

0159    ”Биранијех српских соколова,

0160    ”Да би један десет погубио,

0161    ”А камоли црног Арапина,

0162    ”Два ћу теби по имену казат’ ,

0163    ”Ти их знадеш, а ја их познавам:

0164    ”Једно ти је од Прилипа Марко,

0165    ”А друго је Реља Бошњанине.

0166    ”Нек је Марко сватски старјешина,

0167    ”А Бошњанин за вјенчана кума.

0168    ”Ако теби до невоље буде,

0169    ”Они ће ти погубит’ Арапа. ”

0170    Када бане књигу написао,

0171    Оде књига у Леђану граду.

0172    Бан Леђански књигу проучио,

0173    Ону учи друге двије пише.

0174    Једну шаље у Прилипу Марку:

0175    ”Побратиме, од Прилипа Марко,

0176    ”Зовем тебе у моје сватове

0177    ”Да ми будеш свацки старјешина,

0178    ”Е се женим до петнаест дана,

0179    ”Ако Бог да, и буде суђено. ”

0180    Ову шаље, другу начинио,

0181    Те је шаље Рељи Бошњанину:

0182    ”Побратиме, Реља Крилатица,

0183    ”Зовем тебе у мије сватове,

0184    ”Да ми будеш за вјенчана кума,

0185    ”Е се женим до петнаест дана,

0186    ”Ако Бог да, и буде суђено. ”

0187    Иду књиге земљом и крајином.

0188    Мало било, дуго не чамало,

0189    Ето бану абер из Прилипа:

0190    ”Господару од Леђана бане,

0191    ”Ја ћу доћи тебе у сватове,

0192    ”Ама нећу поћи по ђевојку,

0193    ”Е сам чуо, казују ми људи,

0194    ”Да је дошо троглави Арапе

0195    ”У Крушево са триста Арапа,

0196    ”Чека твоје свате и ђевојку

0197    ”Ево пуне три године дана.

0198    ”Давно сам се прошао мегдана,

0199    ”Живот ми је давно поклекнуо

0200    ”Од мегдана и јуначких рана.

0201    ”Него чуј ме, бане господаре,

0202    ”Ако оћеш да по цуру идем,

0203    ”Ти напиши лист књиге бијеле,

0204    ”Те је шаљи гори Романији

0205    ”На рукама Старини Новаку

0206    ”Нек ти пошље дијете Грујицу,

0207    ”Чудно момче, кажу, за мегдана,

0208    ”Није Грујо покорио баба,

0209    ”Онда ћу ти доћи у сватове,

0210    ”Нек је Грујо ђевер уз ђевојку. ”

0211    Када бану глас и књига дође,

0212    Књигу пише Старини Новаку:

0213    ”Ој Новаче, од горе ајдуче,

0214    ”Пошљи мене твог сина Грујицу,

0215    ”Да ми буде ђевер уз ђевојку,

0216    ”Е се женим у прву неђељу,

0217    ”Ако Бог да, и буде суђено. ”

0218    Па уфати сивога сокола,

0219    Под крило му књигу намјестио.

0220    Одлеће му соко планинама,

0221    Прелетио брда и планине,

0222    Све градове села и вароше,

0223    Док долеће гори Романији

0224    И у гори каменој пећини.

0225    Ту наоди Старину Новака,

0226    Над њим трпти, па на раме паде,

0227    Испод крила књигу испустио.

0228    Учи књигу Старина Новаче,

0229    А кад виђе шта се у њој каже,

0230    А Грујице у пећини нема,

0231    Но одвео чету по крајини,

0232    Па довати калем и артију,

0233    Ал’ немаше црна мурећефа,

0234    Те извади фишек из долафа,

0235    Од барута гради мурећефа,

0236    Те је ситну књигу накитио:

0237    ”О Грујица, моја измјеница,

0238    ”Да си мене брже Романији,

0239    ”Да отидеш, сине, у сватове

0240    ”За ђевера од Леђана бану. ”

0241    Па соколу Новак говорио:

0242    ”На ти писмо, банови соколе,

0243    ”Те прелети гору Романију.

0244    ”Ако не би у планини Груја,

0245    ”Прелећећеш у турску Удбињу,

0246    ”И пребери оком по Удбињи,

0247    ”И крваву сву Кунор планину.

0248    ”Ако л’ Грујо ни ту не би био,

0249    ”Ти полети у Турску Крајину,

0250    ”Биће тамо с четом окренуо. ”

0251    Кад се соко књиге добавио,

0252    Он одлеће небу под облаке.

0253    Гледа соко горе и планине,

0254    Гледа соко сву Турску Удбињу,

0255    И пребира сву Турску Крајину,

0256    Док опази чету и Грујицу

0257    У Кунару високу планину,

0258    Ђено чудан шићар дијељаху.

0259    Слеће соко у оку тренутка,

0260    Паде Грују на десно кољено,

0261    Испод крила књигу испустио.

0262    Учи Грујо, те је проучио,

0263    Па дружини својој бесједио:

0264    ”Брже, браћо, ако Бога знате,

0265    ”Да идемо гори Романији,

0266    ”Бабо ми је књигу опремио. ”

0267    Отолен се чета повратила,

0268    Отиште се гором и ћенаром

0269    Брдимчке бутун стрампутичке

0270    Здраво сишли каменој пећини,

0271    Немаше се кад за здравље питат’ ,

0272    Но му вели Старина Новаче:

0273    ”Брже, сине, себе азуравај,

0274    ”Нек ти други коња отимари. ”

0275    Грујо момче једва дочекало,

0276    Удри на се госпоцко ођело,

0277    Златне ките, сребрне челенке,

0278    И оклопи од љута челика,

0279    И оружје што је за јунака,

0280    И узима копље убојито,

0281    Па посједе помамна лабуда,

0282    Боже мили, виђет’ ли га дивна!

0283    За њим бабо старац пристајаше,

0284    Те му дава стотину дуката

0285    И овако Грују говораше:

0286    ”О Грујица, баба перјанице,

0287    ”Бржај, сине, што се боље може,

0288    ”Два конака у један састављај.

0289    ”Ђе год сретеш у путу сирака,

0290    ”Ил’ на коњу цуре и невјесте

0291    ”Даривај их, не чувај ми благо,

0292    ”Него чувај душу и поштење.

0293    ”Сине Грујо, не покори баба,

0294    ”Тако ти је и бабо чинио,

0295    ”Док у свијет име распросуо.

0296    ”Јошт ме почуј, мој Грујица сине,

0297    ”Ја сам чуо, каживали су ми,

0298    ”Да је пао у поље Крушево

0299    ”Силно Туре троглав Арапине,

0300    ”Чека Туре свате и ђевојку.

0301    ”Немој ми се, сине, препанути,

0302    ”Ни упустит’ банове ђевојке,

0303    ”Док је тебе на рамену главе.

0304    ”Ак’ не хтио, ти ми жив не био! ”

0305    Мудро момче, баба сјета прима,

0306    Поклони се бабу до јабуке,

0307    Па ободе претила лабуда.

0308    Куд гођ иде Новаков Грујица,

0309    Пут се сјаје, а гора весели,

0310    Чудило се мало и велико

0311    Зорну коњу и добру јунаку.

0312    Ђе гођ Грујо сусрета сирака,

0313    Кљаста, рома, стара и саката,

0314    Сваком дава златнога дуката

0315    На конаке младе и ђевојке,

0316    Што га буде да не би приспао.

0317    Ево ти га у Леђану граду,

0318    Куца бану алком на вратима,

0319    Питала га банова Марија:

0320    ”Ко то куца авлији на врата? ”

0321    Грујо јој се по имену каже.

0322    Слеће Мара, отвори му врата.

0323    Пита Грујо са коња лабуда:

0324    ”О Богу ти, банова Марија

0325    ”Ђе је бане, ђе ли су сватови?

0326    А Марија њему прво каже:

0327    ”Отишли су свати по ђевојку

0328    ”Јутрос рано у цик зоре сјајне,

0329    ”И аманет мене оставили

0330    ”Ако дођеш, бржај за сватове. ”

0331    Кад то зачу Новаков Грујица,

0332    Он лабуда ободе мамузом,

0333    А ошину по сапима лаба,

0334    Те полеће ка’ да има крила.

0335    Брже сиђе врх поља Крушева,

0336    Ту сусрете момче и ђевојку,

0337    Обоје се сузам’ убрљало.

0338    Питао их са коња Грујица:

0339    ”О Богу ви, момче и ђевојко,

0340    ”Која ви је голема невоља,

0341    ”Те роните сузе од очију?

0342    Проговара момче и ђевојка:

0343    ”Чујеш мене, назнана делијо,

0344    ”Ми смо двоје братац и сестрица,

0345    ”Водим сестру црном Арапину,

0346    ”Да је љуби, и да је обљуби,

0347    ”А ујутро поврати ђевојку. ”

0348    Вели с коња дијете Грујица:

0349    ”Врат’ се натраг, момче и ђевојче,

0350    ”Ако ли се повратит нећете,

0351    ”Кунем ви се, па ви вјеру давам,

0352    ”Мојом сабљом одсјећ’ чу вам главу,

0353    ”Но немојте да гријешим душе. ”

0354    Јошт овако са коња говори:

0355    ”Чуј ме, момче, од земље незнане,

0356    ” ’Вако реци црну Арапину:

0357    ” ”Оћах тебе довести ђевојку,

0358    ” ”Ма не даде Новаков Грујица. ”

0359    ”Од мене му селам понесите. ”

0360    То изрече, скочи са лабуда

0361    Те одмори себе и коњица,

0362    Да заложи љеба бијелога,

0363    А напије лозове ракије.

0364    Оде момче те Арапу каже,

0365    А ђевојка оста крај Грујице,

0366    Те се свија, кољена му љуби,

0367    Благосивље и сузе утира.

0368    Кад се грујо мало поправио,

0369    Отиште се пољем Крушевијем,

0370    Ето ти га до самих чадора.

0371    Боже мили, чуда и знамења

0372    Како му се лабуд посилио,

0373    Како скаче небу у висине,

0374    Ушим’ стриже, а копа ногама,

0375    То гледало триста Арапина,

0376    Виде добра коња под јунаком,

0377    Поскочише, те га околише,

0378    Да му отму коња на срамоту,

0379    Али Грујо, тићу од сокола,

0380    Коња игра, а из грла виче:

0381    ”Даље, Турци, чините ми пута,

0382    ”Лабуд ми се махом помамио,

0383    ”Да вам не би учинио квара,

0384    ”Видите ли дизген не помага,

0385    ”Устежући забоље ме рука. ”

0386    Кад Арапи чуше и виђеше

0387    Зорна момка манита лабуда,

0388    Побјегоше Турци на буљуке,

0389    Као овце у тор пред курјаком.

0390    У то доба Арап излетио

0391    Пред својијем од свиле чадором,

0392    Па овако Грују проговара:

0393    ”Лакше, ђидо, од Влаиње Грујо,

0394    ”Мање силе, помање јунаштва,

0395    ”Не штркај ми по Крушеву друштво,

0396    ”Вјера моја и мога ми дина,

0397    ”Да не знадем куд си наумио,

0398    ”И чију ћеш провести ђевојку,

0399    ”Пустио бих силу из три главе,

0400    ”С твога бих те коња истурио

0401    ”Да ја моју не поганим ћорду.

0402    ”Него ајде куд си наумио,

0403    ”Шјутра ћемо за здравље се питат. ”

0404    Ражљути се Новаков Грујица,

0405    Па се пљесну рукам’ по задњици:

0406    ”Држ’, Арапе, до конта ђумрука,

0407    ”Немој рећи : прођох без арача.”

0408    Па ободе својега лабуда,

0409    За сватов’ма погна у трагове.

0410    Кад сватови сишли у Јаноку,

0411    Грујо игра коња пред Јаноком.

0412    Гледао га од Јанока бане,

0413    Па говори бану зету своме:

0414    ”О мој зете, од Леђана бане,

0415    ”Који оно јунак пред капијом,

0416    ”Те се под њим лабуд помамио.

0417    ”Да га јунак силом не притеже,

0418    ”Скочио би граду на бедему. ”

0419    Кад погледа од Леђана бане,

0420    Чим га виђе, бирдем га познаде:

0421    ”Оно ти је Новаков Грујица,

0422    ”Благо, рече, мени до вијека. ”

0423    Оба бана у сусрет му пошла,

0424    С њима Реља и Краљевић Марко,

0425    Руке шире, у лица се љубе,

0426    Изведоше на бијелу кулу,

0427    Угостише пивом и јестивом.

0428    Ту сватови два, три дана били,

0429    Док завика сватски старјешина:

0430    ”Господине од Јанока бане,

0431    ”Доста било пива и јестива,

0432    ”Него нама изведи ђевојку.

0433    ”А ви, браћо свати, на ногама. ”

0434    У то доба ево и ђевојке,

0435    Азур цура, азур и сватови.

0436    Изнијеше госпоцке дарове,

0437    Дариваше што је за којега,

0438    А ђеверу коња и ђевојку.

0439    Када свати на упућу били,

0440    За ђевојком бане пристајаше,

0441    Груја моли, овако говори:

0442    ”Ђевербашо, Новаков Грујица,

0443    ”На тешком ти божјем аманету

0444    ”Моја ћерца, а твоја невјеста,

0445    ”Не пусти је црну Арапину,

0446    ”Проведи је здраво кроз Крушево.

0447    ”Кунем ти се, а вјеру ти давам,

0448    ”Честита ћу тебе учинити. ”

0449    Зорно момче аманет прифати,

0450    А за руку лијепу ђевојку:

0451    ”Не бој ми се, душо, ако Бог да.

0452    ”Док је мене на рамену главе,

0453    ”Не дам тебе црну Арапину. ”

0454    Отолен се свати упутише

0455    Пјевајући и пушке мећући.

0456    Кад су сљегли у поље Крушево,

0457    Рече Марко свацки старјешина:

0458    ”Ја бих, браћо, да се послушамо,

0459    ”Прођимо се пјесме и пишака,

0460    ”Окренимо путем стрампутице,

0461    ”Да се црна не прољева крвца. ”

0462    Сви сватови томе каил били,

0463    Али није Реља Бошњанине,

0464    Нит’ је каил ђевербаша Грујо,

0465    Оба чуше, обадва рекоше:

0466    ”Куд би наша брука и срамота,

0467    ”Да се триста од триста бојимо,

0468    ”Но удримо таман крај чадора,

0469    ”Па шта коме Бог и срећа даде. ”

0470    Још да вели Новаков Грујица:

0471    ”Чујте, свати, браћо и дружино,

0472    ”Волите ли на сама Арапа,

0473    ”Ал’ на триста његове дружине? ”

0474    Марко грдно ријеч пресјекао:

0475    ”Ја волеја на триста са Рељом,

0476    ”Него оба на Арапа сама,

0477    ”А ти Грујо удри на Арапа,

0478    ”Чувај само на коњу ђевојку. ”

0479    У то доба до’ше у Крушево.

0480    Кад у пољу насред друма пута

0481    Троглав Арап ноге прекрстио,

0482    У ледини копље забусао,

0483    А за копље свезо бедевију,

0484    Преко крила држи голу ћорду;

0485    Око њега два грдна Арапа,

0486    Голе сабље држе у рукама,

0487    Страшно их је и очим’ виђети,

0488    А камо ли на њих ударити.

0489    Како који од свата наљезе,

0490    Иште Арап свакоме дарове:

0491    ”Бацај, Марко, сватовске дарове. ”

0492    Баци Марко, не рече ријечи.

0493    За њим дође Реља Бошњанине.

0494    ”Бацај, Реља, сватовске дарове. ”

0495    Даде Реља, не рече ријечи.

0496    Тако дају сви сватови редом,

0497    Сви дадоше, ријеч не писнуше.

0498    Док ево ти на коњу ђевојке,

0499    Уз ђевојку Грујо не бијаше,

0500    Но по пољу коња разиграва,

0501    Да га боље жести и помами.

0502    Ал’ завика са коња ђевојка:

0503    ”Ђе си, Грујо, мој ручни ђевере,

0504    ”У зо час га коња поиграо,

0505    ”А у девет вјеру обећао

0506    ”Да ме нећеш пустит Арапину,

0507    ”Ев’ Арапа ђе ме држи живу. ”

0508    Поврати се Грујо на лабуда,

0509    Те долеће с плећа Арапину

0510    Изненада, а Бог му помага,

0511    Те завика грлом јуначкијем:

0512    ”Стан’ , Арапе, турски копилане,

0513    ”Чију мислиш водити ђевојку

0514    ”Без крвава поља и мегдана? ”

0515    Па заману сабљом и мишицом,

0516    Тако га је срећа послужила,

0517    Божја воља и јуначка рука

0518    Двије му је главе одсјекао.

0519    Обрну се црни Арапине,

0520    Из треће је огањ попустио,

0521    На јунаку токе изгорјеше,

0522    Преметну се двапут са лабуда,

0523    Ал’ се јунак брже поправио,

0524    Фатише се на прси јуначке,

0525    Гонише се пуна два сахата,

0526    Један другог оборит’ не може,

0527    Но се кољу вучки зубовима,

0528    Један другом љуте ране дава.

0529    Лоша Грују срећа прискочила,

0530    Клону момку од умора снага,

0531    Па завика и Рељу и Марка:

0532    ”Ђе сте данас, црн ви образ био!

0533    ”Видите ли ђе сам погинуо? ”

0534    Ал’ не чију ни Реља ни Марко,

0535    Но се кољу с Турцим’ по пољани,

0536    А сви други побјегли сватови.

0537    Кад се Грујо на невољу нађе,

0538    Проговори лијепој ђевојци:

0539    ”А ђевојко, шинула те гуја,

0540    ”Ал’ не видиш, с њима не виђела!

0541    ”Ђе сам јунак данас погинуо?

0542    ”Узми мога од паса анџара,

0543    ”Те помози мене ал’ Арапу. ”

0544    Ражали се лијепој ђевојци,

0545    И од страха срце пропукнуло,

0546    Па са коња на ноге скочила,

0547    Те Грујова извади анџара,

0548    Забоде га у гркљан Арапу.

0549    Клону Арап, а преметну Грујо,

0550    Те му трећу одас’јече главу.

0551    Све три главе баци у зобницу,

0552    Па поскочи на коња лабуда,

0553    А ђевојка за еим сустопице.

0554    Кад угледа и Рељу и Марка,

0555    Оба Срба у крв огрезнула,

0556    И љутије допанули рана,

0557    Све побили до триста Арапа.

0558    Кад се браћа сва три састадоше,

0559    Цура вади везене мараме,

0560    Те јунацим’ ране завијала,

0561    Те одоше право у Леђану.

0562    Када их је бане упазио

0563    Су његово до триста сватова,

0564    Чудан шенлук бане учинио,

0565    Са убојним од града лубарда,

0566    Шенлук чини за недељу дана,

0567    Љуби Груја међу очи црне.

0568    Ту вјенчаше за бана Љубицу,

0569    Ова пјесна за нашег Грујицу

0570    Да му никад име не умира.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Zenidba od Ledjana bana

женидба_од_леђана_бана.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 23:31