Златко Рендулић

Златко Рендулић (Јастребарско, 29. септембар 1920), пилот, инжењер, доктор техничких наука, пензионисани генерал пуковник ЈНА и професор у Центру за стратешке студије Генералштаба ЈНА. Живи и ради у Београду, иако је у другој половини десете деценије свог живота, пише из области ваздухопловства и космонаутике.1)2)

Биографија

Рођен је 29. септембра 1920. године, у Јастребарском, у Хрватској. Научио је да лети још у Краљевини Југославији. У Загребу је пре Другог светског рата почео да студира технику на Стројарском факултету, а студије је завршио 1948. године, на београдском Машинском факултету. У партизане је отишао 1943. године, као члан Народно Ослободилачке Војске Хрватске био је полазник пилотске школе RAF-а. Потом је упућен на школовање у СССР. После рата је наставио школовање на совјетској Војно-ваздухопловној инжењерској академији Жуковски. Последипломске студије похађао је на америчком Универзитету Корнел, а магистрирао је на мичигенском универзитету, са усмерењем Аеродинамика великих брзина. Докторирао је 1964. године, на Машинском факултету у Београду на групи за аерокосмотехнику, са темом Прилог оптимализацији програма лета авиона и пројектила у атмосфери.

Радна биографија

Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943. када одлази у партизане. По доласку у партизане послат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Иљушин Ил 2. По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „галеб” у Ваздухопловно техничком институту, затим начелника одељења аеродинамике и коначно начелника тог института. Био је одговоран за пројекте авиона Н-60 „галеб”, Ј-21 „јастреб” и Ј-20 „крагуј”. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловно техничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА. Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генералштаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде.

Реализовани пројекти

За време рада у Ваздухопловно техничком институту у Жаркову изведени су авиони: G-2 галеб, J-21 јастреб и J-20 крагуј. Сматра се да је З. Рендулић најзаслужнији за успешан развој и квалитет ових авиона. Ово није наша оцена него признања која су ови авиони добили на међународним ваздухопловним изложбама, што је касније потврђено кроз оперативну употребу ових авиона у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани СФРЈ, као и значајним извозом, укупно око 200 примерака.3)

Признања

- члан Међународне астронаутичке академије
- бројна одликовања

Галерија

Наставна делатност

Био је предавач Аеродинамике на југословенским војним школама и дугогодишњи предавач у Центру за стратегијске студије Генералштаба ЈНА. Сматра се највећим доприносом Зларка Рендулића што је „победио“ конзервативну струју у ЈНА која је заступала тезу „…потребан је послушан а не паметан официр…“. Г. З. Рендулић је заслужан што је са професорима Машинског и Електротехничког факултета у Београду формирао Вишу војно ваздухопловну техничку академију у Жаркову 1966. године у којој су школовани високо образовани стручњаци за потребе ратног ваздухопловства. Из овог кадра, поред техничких официра инжењера који су радили у оперативним јединицама РВ и ремонтним заводима, регрутовани су научно стручни кадрови који су се у Ваздухопловно техничком институту касније бавили пројектовањем и модернизацијом наших ваздухоплова.

Библиографија

  1. Златко Рендулић, Теорија летења, Команда РБ и ПВО, Земун, 1945.,
  2. Златко Рендулић, Суперсонични аеротунел прекидног деловања, Машински факултет, Београд 1957.,
  3. Златко Рендулић, Проблеми летења са великим брзинама, Библиотека Ваздухопловни гласник, Земун, 1958.,
  4. Златко Рендулић, Ракетна техника и ваздухопловство, Мала ваздухопловна библиотека бр.1, Земун, 1961.,
  5. Златко Рендулић, Испитивање авиона у лету, ВТИ, Београд, 1961.,
  6. Златко Рендулић, Механика лета, Команда РВ и ПВО, Земун, 1962.,
  7. Златко Рендулић, Прилог оптимализацији програма лета авиона и пројектила у атмосфери: докторска дисертација, Машински факултет Београд, 1964, стр. 104
  8. Златко Рендулић, Ваздухопловна техника данас и њене персперктиве, Ваздухопловни гласник, Београд 1969, стр.208
  9. Златко Рендулић, Ваздухопловне доктрине: гледишта и техника, Војноиздавачки завод, Београд 1974, стр.482
  10. Златко Рендулић, Научно-технички прогрес и наоружање, Војноиздавачки завод, Београд 1980, стр. 334 Златко Рендулић, Аеродинамика, ССНО Београд, 1984, стр. 536
  11. Златко Рендулић, Механика лета, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1987, стр. 647
  12. Златко Рендулић, Свемирска оружја и рат звезда, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1988, стр. 183
  13. Златко Рендулић, Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, „Лола“ институт, Београд, 1996, стр.149
  14. Владимир Милошевић, Златко Рендулић, Битка за Британију,Удружење за неговање ваздухопловних традиција, Београд 1997, стр.63
  15. Златко Рендулић, Преобразба САД-а у империјалну силу, Јесенски и Турк, Загреб, 2003, стр. 148, ISBN 978-95-32221-24-4
  16. Златко Рендулић, Генерал авнојске Југославије: сјећања, Голден маркетинг, Техничка књига, Загреб, 2004, стр. 398, ISBN 978-95-32122-21-3
  17. Златко Рендулић, Зоран Рендулић, Правци развоја борбених авиона, Јет Манга, Загреб, 2006, стр. 294, ISBN 978-95-39983-84-8
  18. Златко Рендулић, Енигма живота у космосу, Теовид, Београд, 2010., стр. 226, ISBN 978-86-83395-28-6

Сродни чланци

Литература

  1. Војна енциклопедија (књига осма). Београд, 1974. година
  2. Мира Шведић, Јастребов лет, Одбрана бр.73, 15.01.2013, Београд, стр.6-15
  3. Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo,2009., ISBN 978-86-912401-0-3
  4. Бранислав Јовановић, 1. децембар 1918. - Сећања, ауторско издање, Лума Принт Земун, ISBN 978-86-908577-2
2)
Војна енциклопедија (књига осма). Београд, 1974. година
3)
Бранислав Јовановић, 1. децембар 1918. - Сећања, ауторско издање, Лума Принт Земун, ISBN 978-86-908577-2
Штампање