Корисничке алатке

Алатке сајта


илија_гутеша

Илија Гутеша

Илија
Гутеша
илија_гутеша.jpg
Рођење:
1. август 1825.
Брувно,
Аустријско царство

Смрт:
11. септембар 1894.
Загреб, Аустроугарска

Илија Гутеша (Брувно, 1. август 1825 — Загреб, 11. септембар 1894), српски трговац и национални и политички радник. Помагао је Босанско-херцеговачки устанак (1875—1878) и био је председник скупштине устаничких представника одржане 16. и 17. децембра 1875. у Јамници. Био је 1877. члан привремене Босанско-херцеговачке народне владе.

Трговац и агитатор

Илија Гутеша је рођен 1. августа 1825. године у Брувну у Лици.1) Основну школу похађао је у Грачацу.2) Након тога две године је бесплатно радио као писар у општини Брувно.3) Био је трговачки шегрт у Карловцу код трговца Томице Алексића.4) У близини је становала књижевница Драгојла Јарневић, захваљујући којој је Илија Гутеша почео да много чита.5) Књижевница му је помогла да стекне темељитије образовање и да научи италијански и француски језик.6) Касније је научио немачки језик.7) Запослио се као књиговођа у трговачкој кући Николе Николића у Загребу, а од 1852. почео је да ради самостално и да тргује житом и брашном.8) Заузимао се за побољшање положаја Срба Крајишника, који су у то време убрзано сиромашили. Код власти се заузимао за српски народ пишући за њих разне молбе и жалбе. Агитовао је у време Кримског рата против одласка крајишника граничара на источне границе Аустрије, па је једно време због тога био затворен.9) У време Аустријско-сардинијског рата 1859. поново је агитовао против одласка крајишника на ратиште у Италији.10) Поново је био на кратко време затворен.11) Заједно са Миланом Маканцем у Загребу је 1860. предводио демонстрације против Баховога апсолутизма.12)

Тајни агент

Захваљујући великом угледу изабран је 1861. године за посланика у Сабору Хрватске и Славоније.13) Заједно са Николом Беговићем и Јованом Живковићем спадао је у групу политичара, који су заступали унионистичку политику сарадње са Мађарима.14) Када су кнез Михаило Обреновић и Илија Гарашанин припремали национално ослободилачку акцију, тада су имали планове за дизање устанка у Босни. Антоније Орешковић је био вођа мреже тајних агената по Војној крајини и планирао је да у подизању устанка у Босни учествује и Војна крајина. Илија Гутеша је тада постао један од српских тајних агената.15) Аустријски шпијун Петар Узелац одао је Гутешу, који је ухапшен фебруара 1863.16) Гутеша није никога одао, па је био осуђен на четири године тамнице, коју је издржавао у Оломоуцу, Јозефштату и Терезијенштату.17) Изашао је 1867. из затвора и поново је полиција сумњала да врбује добровољце и да их шаље у Србију.18) Ступио је 1868. у службу српске владе као њен повереник и са задатком да придобија становништво Лике за национално-ослободилачку акцију у Босни.19) Атанасије Николић је једном приликом рекао да када би свуда у Војној Крајини имали људе попут Илије Гутеше, да би имали Војну крајину у својим рукама.20)

Помагање устаника

Биран је 1874. и 1881. године за посланика на Српском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.21) За време велике глади у Лици сакупио је 20.000 форинти и разделио их сиротињи.22) За време Босанско-херцеговачког устанка 1875—1878. био је најпре потпредседник, а онда и председник загребачког одбора за помагање избеглица из Босне и Херцеговине.23) Вредно је сакупљао прилоге за избеглице, а и сам је примио много избеглица у своју кућу у Загребу.24) Стотине дечака из Босне послао је на занат или школовање у друге земље обезбеђујући им стипендије.25) Пошто је био богат трговац материјално је помагао устанике. Председавао је 16. и 17. децембра 1875. скупштином у Јамници, где су се окупили устанички представници и представници разних одбора, који су помагали устанике.26) На Јамничкој скупштини је одлучено да се продужи устанак и током зиме и да се Петар I Карађорђевић удаљи из реда устаника.27) Најзначајнија одлука Јамничке скупштине било је образовање Провизорне владе и постављање Мирослава Хубмајера за команданта устаничке војске.28) Када се постављало питање Петра I Карађорђевића Гутеша је упозорио да би због њега могли да буду лишени помоћи Србије.29) Илија Гутеша је 1877. био члан привремене Босанско-херцеговачке народне владе.30) Желео је да се Босна ослободи турске власти, па је заговарао сарадњу Срба и Хрвата.31) У случају да се Босна не може припојити Србији сматрао је да се треба задовољити аутономијом под аустријском влашћу, што је сматрао само привременим решењем.32)

Каснија активност

Залагао се за слогу Срба, Хрвата, Словенаца и муслимана и указивао је да се непријатељи Јужних Словена користе узајамним несугласицама.33) За време бана Куена Хедерварија оштро је осуђивао све, који су подржавали Куена.34) Заједно са Николом Беговићем, Петром Слијепчевићем и Николом Чудићем спадао је у групу политичара, које су они уз владу називали милетићевцима или заставашима.35) Заједно са Јованом Јовановићем Змајем, Михајлом Полит-Десанчићем, Богданом Медаковићем, Јованом Живковићем и Манојлом Грбићем био је 1890. спреман под одређеним условима на споразум са обзорашима, Хрватима из Неодвисне народне странке.36) Умро је 11. септембра 1894. године у Загребу.37)

Литература

  • Василије Крестић, Максимилијан Прица, Зборник о Србима У Хрватској 4, САНУ, Београд, 1999.
  • Васа Чубриловић, Босански устанак 1875-1878, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1996.
  • Братислав Теиновић, Српски устанак у Босни 1875-1878, Музеј Републике Српске, Бања Лука, 2006.

Ilija Gutesa

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 13) , 14) , 21)
Василије Крестић, 1999, стр. 57
11) , 12) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20)
Василије Крестић, 1999, стр. 58
23) , 24) , 25) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35)
Василије Крестић, 1999, стр. 59
26)
Васа Чубриловић, 1996, стр. 128
27)
Васа Чубриловић, 1996, стр. 129
28)
Б. Теиновић, 2006, стр. 24
29)
Б. Теиновић, 2006, стр. 23
36) , 37)
Василије Крестић, 1999, стр. 60
илија_гутеша.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 22:26