Инвазија Гала на Балкан, представља серију миграција келтских племена, која су 280. и 279. пре Христа кренули из подручја Паноније и Карпата у инвазију Македоније и Грчке. Циљ им је био да покоре или опљачкају Грчку и њене градове. Након Лисимахове погибије 281. пре Христа уследио је колапс његове краљевине Тракије, па се отворио пут за инвазију Гала у Грчку. Гали су покорили Тракију, велики део Илирије и похарали су Македонији. Победили су македонску војску и убили у бици македонскога краља Птолемеја Керауна. Током 279. пре Христа под заповедништвом Брена кренули су у поход на средишњу Грчку са циљем да опљачкају Делфско светилиште. Галска војска је уништена у том походу. Део Гала се населио у Тракији, а део у Малој Азији.¹⁾

Од 4. века пре Христа Келти су почели да се насељавају у подручју Карпата и у долини Дунава. Боји и Волци су били две највеће конфедерације келтских племена, које су учествовале у сеоби. Сеоба се одвијала према југу на два правца: долином Дунава или из данашње Италије према истоку. Према легенди око 300.000 Келта мигрирало је у данашњу Италију и у Илирију.²⁾ Због те миграције до 3. века пре Христа становништво Паноније било је потпуно келтизирано.³⁾ На подручју Паноније могу се наћи многи налази, који припадају латенској култури. Међутим налази су ретки јужно од Саве и источно од Тисе. Ти артефакти имали су своје специфичности, па се сматрају норичко-панонском варијацијом келтске културе. Плодна земља око панонских река омогућила је Келтима да се на том простору лако одрже. Бавили су се пољопривредом, израдом керамике, али и рударством у данашњој Словенији. Келти су на тај начин владали широким простором од данашњега Беча до Тисе.

Током 4. века пре Христа Илири су ратовали против Грка и посебно Македоније. Илири су се исцрпили у тим сталним сукобима, посебно са Македонијом. Келтски походи на југ Балкана били су у почетку мањега обима, јер су морали да се крећу слабије приступачним подручјем, али слабљење Илира омогућило је продор Гала. За време Александра Великога Келти се нису усуђивали да крену на југ. Мало се зна о томе што се дешавало у илирском залеђу, али зна се да су Аутаријати били прво илирско племе, које је поражено од Келта. Аутаријати су током 4. века владали средишњим деловима Балкана, тј. долином Мораве.

Током 335. пре Христа за време рата против Трачана Александар Велики је примио представнике Келта, који су му тада одали почаст. Након Александрове смрти Келти су се осмелили, па су почели да нападају Илире и Трачане. Током 310. пре Христа келтски војсковођа Молистром је напао територију Илира и тада је покорио Дарданце, Пеоњане и Трибале. Касандар је тада интервенисао спасавајући Илире. Током 298. пре Христа Келти су поново кренули у напад на Тракију и Македонију. Касандар је победио део Келта близу планине Балкан. Други део келтске војске заузео је тада велико подручје у Тракији.

Након Лисимахове погибије у бици код Корупедије 281. пре Христа уследио је колапс његове краљевине, па се у Тракији отворио пут за миграције. Различити антички извори различито тумаче разлога за галску инвазију. Паусанија наводи да је главни мотив за инвазију била похлепа Гала. Јустин помиње пренасељеност као узрок миграција, а Мемнон наводи глад. Према Паусанији Гали су најпре кренули у један поход под вођством Камбаула и дошли су до Тракије, али одустали су када су схватили да их је премало за такав поход.⁴⁾ Током 280. пре Христа Гали су окупили 85.000 ратника. Кренули су из Паноније, па су се поделили на три дела и кренули су у инвазију Грчке и Македоније. Један део Гала под вођством Керетрија напао је Тракију и Трибале.⁵⁾ Други део водили су Брен и Акихорије, а они су напали Пеонију. Трећи део Гала под заповедништвом Болгија напао је Македонце и Илире.⁶⁾ Они су се сукобили са македонском војском, коју је водио македонски краљ Птолемеј Кераун. У битци са Галима Птолемеј Кераун је погинуо, а македонска војска је била тешко поражена.⁷⁾⁸⁾ Након тога Гали се још увек нису усудили да нападну средишњу Грчку. Након македонскога пораза изгледало је да је Галима отворен пут до средишње Грчке, али македонски генерал Состен зауставио је Болгија и његове Гале и спасао је Македонију од даљње пљачке.⁹⁾

Када су се Гали вратили кући Брен их је наговорио да крену у нови поход на средишњу Грчку, где се имало што попљачкати. Брен и Акихорије су 279. пре Христа кренули са 152.000 пешака и 24.400 коњаника.¹⁰⁾¹¹⁾ Модерни историчари сумњају у тако велике бројеве. Бренова војска поразила је македонскога генерала Состена, а Македонци су се повукли у утврђене градове. Гали су пљачкали и харалаи целом Македонијом. Након пљачке Македоније кренуо је према средишњој Грчкој и великим храмовима пуним злата.

Када су чули за долазак Гала грчки градови су створили обрамбени савез у коме су били Етољани, Беоћани, Атињани, Фокиђани и Локрани. Одабрали су стратешки важан пролаз код Термопила као место које је погодно за одбрану. У уском пролазу коњица није долазила до изражаја, а долазио је до изражаја бољи грчки оклоп и ратно искуство. Приликом првога напада Бренова војска је имала велике губитке и морали су да се повуку.¹²⁾ Брен је након тога пораза послао Акихорија са 40.000 пешака и 8.000 коњаника да нападне Етолију, па су Етолци напустили Термопиле.¹³⁾ Етолци су нанели Галима велике губитке нападајући их лако наоружаним стрелцима из даљине и онда се повлачећи након напада. Из Етолије се није вратила ни половина галске војске.¹⁴⁾ Брен је ипак нашао начин да заобиђе грчке положаје на пролазу Термопиле, па је онда грчка војска морала да се евакуише бродовима.

Брен је са Галима кренуо према Делфском светилишту, које је намеравао да опљачка. Знао је да се ту налази много злата. Међутим Брен је био поражен и присиљен да се повлачи. Према Паусанији и Јунијану Јустину Гали су били поражени код Делфа. Омела их је велика олуја и грмљавина, због чега нису могли да чује команде својих официра.¹⁵⁾ Уследила је веома хладна ноћ, а ујутро су Грци напали Гале са свих страна. Брен је био рањен, а Гали су се повукли. Убијали су и своје рањенике, који нису могли да се повлаче. Брен је преминуо од последица рана задобијених у бици, а према Јустину и Паусанију сам је себи узео живот. Гали су се повукли преко реке Сперхиос, али били су тешко поражени од Тесалаца и Малијаца.

Иако су грчки извори јасно говорили да су Гали поражени Страбон је имао причу о проклетом благу из Делфа, око 15.000 таланата. Наводно су Гали то благо однели до Толосе (Тулуз).

Део Гала преживелих у походу на Грчку населио се у Тракији. Група Гала под заповедништвом Комонторија присилила је Бизант да им плаћа данак.¹⁶⁾ Бизант је плаћао много година плаћао данак од 80 таланата, све док Трачани нису истребили Гале.¹⁷⁾ Друга група, која се одвојила 281. пре Христа од Бренове војске помагала је Никомеду I да победи свога брата и осигура трон Битиније. Они су се касније населили у подручју, које ће по њима бити названо Галатија. Победио их је Антиох I и након тога живели су у централној Анадолији. Келтска скупина Боји контролисала је северну Панонију у 2. веку пре Христа, а заузимала је територију данашње Словачке.

• Паусанија
• Јустин
• Апијан, Сиријски рат
• Полибије, Историје
• The Celts. A history. Daithi O Hogain. Boydell Press. ISBN 0 -85115-923-0

Invazija Gala na Balkan