Крез (595. пре Христа до око ?), краљ Лидије, а владао је од 560. до 547. пре Христа. Био је пети и последњи краљ из династије Мермнада. Кир Велики га је победио 547. пре Христа и заузео му краљевину. Пад Лидије и Креза је од великог значаја за Грке, јер то касније постаје подручје сукоба Грка и Персијанаца. Крез је постао познат по свом богатству, па на многим језицима и дан данас постоји изрека „богат као Крез“. За Креза је везан велики број легенди.¹⁾

Крез је рођен око 595. пре Христа. Дошао је на престо Лидије са тридесет пет година.²⁾ Његов отац Алијат умро је након рата са Милетом. Крез је најпре напао Ефез, а онда све Јонце и Еолце у Малој Азији. Присилио је Грке у Малој Азији да му плаћају данак.³⁾ Дотада су Грци у Азији били слободни, сем током кратког налета Кимеријанаца.⁴⁾ По Херодоту намеравао је да покори Грке на егејским острвима, али одустао је од те намере. Покорио је скоро све народе са ове стране реке Халиса сем Киликије и Ликије. Покорио је Фригију, Пафлагонију, Тракију, Битинију, Карију, Јонију, Дориду, Еолиду, Памфилију, Мисију, Маријандине, Халибе и Тине.⁵⁾ Када је покорио све те народе, тада је Лидија постала јако богата и многи грчки мудраци су тада долазиили у Сард, укључујући и Солона.⁶⁾

Око 550. пре Христа Кир Велики је свргнуо Астијага и Медија је постала део Персијског царства Кира Великога. Лидија је граничила са Персијом на реци Халис. Крез је одлучио да створи савез против моћнога непријатеља. Формирао је савез са Спартом, као најмоћнијим полисом у Грчкој.⁷⁾ Већ раније је створио савез са египатским фараоном Амасисом II и са Вавилонијом. Крез је након тога покренуо рат против Персије, којом је тада владао Кир Велики. Тада је граница између Персије и Лидије ишла дуж реке Халис.⁸⁾ Медски краљ Астијаг био је Крезов зет и деда Кира Великога, који га је збацио⁹⁾ са престола 550. пре Христа, па је Крез то искористио као повод за рат против Персије.

Крез је најпре напао Кападокију. Када је војску превео преко реке Халис тада је заузео Птерију.¹⁰⁾ Становништво је продао у робље. Заузео је и сва места око Птерије истеравши становнике из тога подручја.¹¹⁾ Кир Велики је пре битке покушао да наговори Јонске Грке да издају Креза, али није успео у својој намери. Код Птерије је дошло до велике битке, у којој су обе стране имале велике губитке.¹²⁾ Када је пала ноћ борбе су обустављене. Крез је био незадовољан јер је имао мање војника од Кира, па се следећег дана повукао у Сард.¹³⁾ Позвао је у помоћ своје савезнике Египат, Вавилонију и Спарту.¹⁴⁾ Послао је изасланике код савезника и замолио их да се појаве за пет месеци код Сарда. Пошто је мислио да је Кирова војска јако слаба да би напала Сард, распустио је целу своју плаћеничку војску. Намеравао је да у пролеће поново крене на Кира Великога.

Кир је након Крезова повлачења након битке код Птерије сазнао да Крез намерава да распусти војску, па је одлучио да нападне Сард и не дозволи да се поново сакупи Крезова војска.¹⁵⁾ Кир је повео своју војску на Сард, а Крез је извео своју преосталу војску. Битка се одвијала у голој равници испред Сарда, где тече река Хил.¹⁶⁾ Крезова велика предност је била одлична коњица. Кир је смислио лукавство, па је против Крезове коњице постројио камиле, па онда пешадију а иза ње коњицу.¹⁷⁾ Кир је постројио камиле против коња, јер се коњи плаше камила и не подносе њихов мирис. Чим су коњи из лиђанске коњице осетили камиле они су се окренули и напустили битку.¹⁸⁾ Без коњице Крез је изгубио наду. Лиђани су сјахали, па су се борили као пешаци. Након много жртава на обе стране Лиђани су побегли у Сард, а Персијанци су опсели тврђаву.¹⁹⁾ Крез је поново послао изасланике у Спарту да му хитно дођу у помоћ, али док су се они спремали Сард је већ пао. Сард је пао након 14 дана опсаде. Један Персијанац је нашао начин како да се уђе у Сард са оне стране, за коју се сматрало да се не може освојити, па ту није ни било стражара.²⁰⁾ Сард је био заузет 547. пре Христа и опустошен. Креза су заробили. Крез је владао 14 година и био је последњи краљ Лидије. Лидија је постала део Персијског царства Кира Великога.

Према Херодоту Персијанци су ставили Креза на ломачу.²¹⁾ Кир је желео да види да ли ће стварно неки бог да спаси Креза да не буде жив спаљен. Када је Крез позвао Солона, Кир га је питао кога то дозива. Крез је рекао да би више од свега блага овог света желео да сви схвате Солонове речи. Крез је раније једном показао Солону своју огромну ризницу, па га је питао да ли мисли да је због толикога блага најсрећнији. Солон му је тада рекао да се за никога не зна пре његове смрти да ли је био сретан. На тај начин је Крезу указивао на то како је срећа промјенљива. Када је Кир чуо за то поштедео је Креза. Наредио је да се угаси ватра око ломаче, али никако нису успевали да је угасе. По Херодоту Крез је тада позвао Аполона да му помогне. По ведром небу пала је јака киша и угасила је ватру, на којој се Крез пекао.²²⁾ Крез му је био по Херодоту саветник све до смрти.

• Херодот, Историја
• Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0

Krez