Лазар Комарчић
Рођење: 21. јануар 1839. Комарица, Османско царство Смрт: 22. јануар 1909. Београд, Краљевина Србија

Лазар Комарчић (Комарица код Пљеваља, 21. јануар 1839 — Београд, 22. јануар 1909), српски новинар и књижевник.

Лазар Комарчић је рођен 9/21. јануара 1839. године у Комарици код Плеваља.¹⁾²⁾ Према другим подацима рођен је у селу Глогу између Прибоја и Плевља на од оца Милинак и мајке Спасеније.³⁾ Лазарев отац Милинко учествовао је у договору Срба о дизању буне, али кад су сазнали за те припреме Турци су похасили неке од учесника, укључујући и Милинка.⁴⁾ Милинко је успео да побегне из тамнице у Мостару, па се најпре настанио у Ваљеву, где је радио као зидар.⁵⁾ Лазар је са осталом децом и мајком остао у Глогу.⁶⁾ Кад су им Турци срушили кућу живели су у једној колиби.⁷⁾ Након неког времена цела породица се пребацила у Ваљево.⁸⁾ Леп живот у Ваљеву није дуго потрајао, јер су Лази у истој години отац и мајка умрли од заразне болести.⁹⁾ Лазу је као сироче узео црквењак Данило.¹⁰⁾

Након завршене основне школе црквењак је Лазара дао на терзијски занат.¹¹⁾ Био је један од најбољих калфи, а у слободно време почео је да учи немачки.¹²⁾ Преселио се у Београд, где је радио као калфа, а у слободно време похађао је гимназију.¹³⁾ Поред тога учио је и француски језик.¹⁴⁾ Након неког времена уштедео је 80 дуката, па је потпуно напустио занат и само је похађао гимназију.¹⁵⁾ Када је потрошио сав новац одлучио је да поново ради терзијски занат, а да гимназију похађа само кад има времена.¹⁶⁾ По препоруци директора гимназије подучавао је децу Рајка Лешјанина, па је наставио да редовно похађа гимназију.¹⁷⁾ Након Чукур-чесме Лазар је добровољно кренуо на барикаде против Турака, али за време бомбардовања Београда 1862. ранио га је турски топ.¹⁸⁾ Пошто је остао без три прста десне руке више се није могао бавити занатом.¹⁹⁾

Након неколико година добио је тешку упалу плућа, да је избацивао и крв.²⁰⁾ Лекари су му након оздрављења препоручили промену климе и одмор.²¹⁾ Завршио је седам разреда гимназије и 1867. положио је професорски испит.²²⁾ Постављен је за учитеља у Липама код Смедерева.²³⁾ На позив сестре, која је остала без мужа, преместио се 1871. у Црну Бару код Шапца, где је отада водио сестрину кафану.²⁴⁾ Радећи у кафани имао је прилике да види мноштво различитог света и могао је да кроз кафански свет проучава разна збивања у српском друштву.²⁵⁾ У Црној Бари почео је да се бави новинарством.²⁶⁾ Сурађивао је најпре у листу „Србија” Љубомира Каљевића.²⁷⁾ Његови прилози били су под утицајем идеја Светозара Марковића.²⁸⁾ Писао је и у „Будућности” и у „Истоку”.²⁹⁾ Лаза Комарчић је покренуо свој лист „Збор” 1875. године у Крагујевцу.³⁰⁾ На том листу изгубио је сву уштеђевину, коју је зарадио у кафани, па је лист морао брзо да угаси.³¹⁾ Иако је био инвалид, Комарчић је као добровољац учествовао у оба Српско-турска рата 1876-1878.³²⁾

Био је уредник „Будућности”.³³⁾ Напустио је крчму и преселио се у Београд, где је од 1880. био коректор Државне штампарије.³⁴⁾ Од 1882. до 1896. био је уредник „Видела”, листа владајуће Напредне странке.³⁵⁾ Када је постао уредник „Видела” променио је своје политичко убеђење, постао је напредњак и прекинуо је са социјалистичким чланцима.³⁶⁾ Постао је владин новинар, који се уводним чланцима обрачунавао са опозицијом, а посебно са радикалима.³⁷⁾ Величао је династију и посебно краља Милана Обреновића.³⁸⁾ Одобравао је војни обрачун са сељацима у Тимочкој буни.³⁹⁾ У „Видело” је увео подлистке за књижевну критику, уметност и науку.⁴⁰⁾ „Видело” је уређивао до његовог распуштања 1896. године.⁴¹⁾ Након тога уређивао је „Српски завет”.⁴²⁾ После тога дуго је живео у беди.⁴³⁾ Умро је у Београду 9/22. јануара 1909.

Написао је 1880. роман Драгоцена огрлица.⁴⁴⁾ Објавио је и следеће романе или веће новеле: Бездушници (1889), Један разорен ум (1893), Два аманета (1893), Драгоцена огрлица, Претци и потомци, Једна угашене звезда (1902) и Мученици за слободу (1907).⁴⁵⁾⁴⁶⁾ Написао је низ приповетки, које је објавио под насловом Приповетке Лазе Комарчића.⁴⁷⁾ Један разорен ум наградила је 1893. године Српска краљевска академија.⁴⁸⁾ Једна угашена звезда (1902) представљала је први српски научно-фантастични роман.

• Божидар Ковачевић, Личности и дела скрајнуте традиције, Српско библиофилско друштво, Београд, 2014.
• Божидар Ковачевић: Лазар Комарчић Комарица (1839-1909)
• Павле Поповић: Читуља Лаза Комарчић, Српски књижевни гласник 22 (1909) 159-160
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 389-390

Lazar Komarcic