Лазар Јовановић (Осијек, 21. август 1828 — Београд, 24. априла 1900), српски пуковник, који је учествовао у Српско-турским ратовима.

Јовановић Лазар рођен је 9/21. августа 1828. у Осијеку.¹⁾ Основну школу и гимназију завршио је у Осијеку.²⁾ Прешао је у Ђур на Правни факултет, а у Пожуну (Братислави) и Пешти слушао је филозофију.³⁾ Похађао је војну математичку школу, а када је завршио ступио је као кадет у 2. бански граничарски пук.⁴⁾ Учествовао је у војци Јосипа Јелачића у рату против Мађара, па је 25. новембра 1849. учествовао у бици код Новога Сада, а након тога учествовао је у бици код Хеђеша и у опсади Варадина.⁵⁾ Унапређен је 1853. у чин потпоручника.⁶⁾ Учествовао је 1859. у Аустријско-сардинијском рату у бици код Мађенте и у бици код Солферина.⁷⁾

Прешао је 1862. у Србију.⁸⁾ Упућен је у Ваљево у добровољачки кор, у коме су били Антоније Орешковић и Ђуро Хорватовић.⁹⁾ Унапређене је 1871. у чин капетана 1. класе, а 1872. у чин мајора.¹⁰⁾ Са пожаревачком бригадом налазио се на Грамади, граничном подручју између Сврљига и Ниша. Турска војска је 29. јула 1876. започела велику офанзиву према Тимоку.¹¹⁾ Турска војска је демонстративни напад усмерила према Пандиралу, а главни напад Ејуб-паша је усмерио на Грамаду, коју је бранио Лазар Јовановић са свега пет батаљона.¹²⁾ Иако су Турци нападали Грамаду са петороструко бројнијим снагама нису успели са фронталним нападом.¹³⁾ Турци су тек након покушаја заобилажења успели да натерају српску војску на повлачење у поретку према Сврљигу.¹⁴⁾ Лазар Јовановић је са српском војском након тога 30. јула енергично цели дан бранио Сврљиг и повукао се на Тресибабу тек предвече.¹⁵⁾ Лазар Јовановић је успорио турско напредовање и угрозио је турски план о брзом продору до Књажевца и након тога у српску позадину у долини Мораве.¹⁶⁾ На Тресибаби Јовановићу се придружила војска Ђуре Хорватовића, али и Ејуб-паши се придружио Сулејман-паша. Након жилаве и тешке борбе српска војска напустила је Тресибабу 31. јула поподне и повукла се да брани Књажевац.¹⁷⁾ Код Књажевца Ђуро Хорватовић је командовао српском војском, а пожаревачка бригада под командом Лазара Јовановића била је распоређена у центру и затварала је пут од Тресибабе према Књажевцу.¹⁸⁾ Српска војска се 2, 3. и 4. августа жилаво и јуначки борила, али пошто није стигло појачање повукла се 4. августа увече из Књажевца. Лазар Јовановић се повукао са цојом бригадом у Вучје.¹⁹⁾ Херојски отпор српске војске код Књажевца исцрпио је офанзивну моћ турске војске, па су Турци одустали од даљње офанзиве. Кад је Михаил Черњајев Моравско-тимочку војску поделио на корпусе Лазар Јовановић је постао командант 3. корпуса у Лукову.²⁰⁾

У Другом српско-турском рату командовао је Крајинском војском, са којом се истакао у борбама код Белоградчика.²¹⁾ Са Крајинском војском јануара и фебруара 1878. учествовао је у српској офанзиви према Косову. Командовао је левом колоном, у којој је Крајинска војска наступала од Лебана, долином Јабланице и Шуманске реке, преко Медвеђе и Турала према Приштини.²²⁾ Крајинска војска је 3. фебруара пред вече избила на туларске и мркоњске висове.²³⁾

Од 1879. до пензионисања био је командант Моравске дивизије.²⁴⁾ Унапређен је 1880. у пуковника.²⁵⁾ Највише времена проживео је у Нишу. Умро је 11/24. априла 1900. у Београду.²⁶⁾

• М. Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901, стр. 65
• Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.

Lazar Jovanovic