Корисничке алатке

Алатке сајта


лазо_бајрактар_и_тептиш-буљубаша

Лазо бајрактар и Тептиш-буљубаша

Лазо бајрактар и Тептиш-буљубаша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пије Плавша арамбаша

0002    У планину под зелену јелу,

0003    Поред Плавше Лазо бајрактаре,

0004    Наоколо тридес’ одметника,

0005    Који бјагу скоро побегнули

0006    Од зулума ага босанскије;

0007    Невоља им бјеше додијала,

0008    Јунаци су срца јуначкога,

0009    Турски зулум поднет’ не могоше,

0010    У зелену гору умакоше,

0011    Арамбашу Плавшу поставише,

0012    Од Турака млоге јаде граде,

0013    Роба робе, а сијеку главе.

0014    Када бјеше о Митрову дану,

0015    Те опаде са горе листина,

0016    А на гору нападе китина,

0017    Беседи им Плавша арамбаша:

0018    „Браћо моја и дружино драга,

0019    Ђе ли ћемо зиму зимовати ─

0020    Лето прође, тамна зима дође!”

0021    Онда вели тридесет јунака:

0022    „Ми смо чули да казују људи

0023    Да имаде ломна Гора Црна,

0024    Што се никад не боји Турака,

0025    Од Косова сабљу наоштрила,

0026    Не да Турку на Цетиње доћи,

0027    Под њом јесте крвава Морача,

0028    Ко утече, браћо, у Морачу

0029    Не боји се никога до Бога,

0030    Јер га бране ускоци јунаци,

0031    Не даду га прије своје главе ─

0032    Бјеж’те право у Морачу тврду,

0033    Тамо ћемо зиму зимовати,

0034    А на љето отуд поранити,

0035    Сјећи ћемо Турке на комаде,

0036    Наше ћемо покајати старе!”

0037    Онда Плавша стаде беседити:

0038    „Чујте, браћо и моја дружино,

0039    Послушајте мене арамбашу,

0040    Не идите у Морачу тврду,

0041    Није лако у Морачу доћи,

0042    А ми људи јесмо непознати,

0043    Сам Бог знаде како ће нам бити,

0044    Но ајдемо шеру Сарајеву

0045    По имену евенди-кадији!

0046    Откако сам стао арамбашом,

0047    Седам ми је књига оправио,

0048    Он ме зове на зимовник тврди,

0049    У књигама тврду веру даје,

0050    Он се куне дином и аманом

0051    И турскијем постом рамазаном

0052    Да нам ништа учинити неће!”

0053    Таман Плавша у ријечи б’јаше,

0054    Док ето ти блиједо Латинче,

0055    Капу скида, до земље се свија,

0056    Љуби Плавшу у скути у руку,

0057    Па му даде књигу из недара.

0058    Узе књигу Плавша арамбаша,

0059    Кад сагледа што му ситна пише,

0060    Овако је Плавша беседио:

0061    „Ево мене осма књига дође

0062    Од Турчина евенди-кадије,

0063    Турчин даје божју вјеру тврду,

0064    Тврда вјера тврђа од камена,

0065    Да нам ништа учинити неће,

0066    Тек да зиму код њег’ презимимо,

0067    А на лето да се постарамо

0068    Да му добро исе учинимо,

0069    Што од ага силом добавимо!”

0070    То рекоше, па се послушаше,

0071    По сриједи пушке доватише,

0072    Па пођоше право Сарајеву,

0073    Ама неће Лазо бајрактару,

0074    Овако им Лазо проговара:

0075    „Не идите, браћо моја драга,

0076    У бијела шера Срајева,

0077    Сви оћете лудо погинути ─

0078    У Турчина вјера на колено,

0079    Не вјерујте, браћо, мусломану,

0080    Но ајдемо у Морачу тврду!”

0081    Ту Лазове не слушају речи,

0082    Сам остаде под јелику Лазо,

0083    Све мислио што ће и како ће,

0084    Па наједно јунак је смислио,

0085    Сам у себи био говорио:

0086    „Тешко оном свакоме јунаку

0087    Који нема друга ниједнога ─

0088    Куд погине тридес’ одметника,

0089    Баш и Плавша добри арамбаша,

0090    Нек погине Лазо бајратару

0091    Да у мене семе не остаје!”

0092    Па довати пушку џевердара,

0093    Сиђе Лазо гори Романији.

0094    Кад га виђе Плавша и дружина,

0095    То је њима врло мило било.

0096    Калаузи блиједо Латинче,

0097    Док дођоше шеру Сарајеву,

0098    У по ноћце тамне долазили

0099    У кади’не пребијеле дворе,

0100    Задрмаше алком на капију.

0101    Ту кадија седи у авлију,

0102    Скочи Турчин, отвори капију,

0103    Па сусрете Плавшу у авлију,

0104    Руке шире, у лица се љубе,

0105    Па иг води на бијелу кулу,

0106    Донесе им пива и јестива,

0107    Јунаци се одморише дивно.

0108    Ту седише пет недеља дана,

0109    Док Турчину ситна књига дође

0110    Да с’ кадија у чипчије спрема.

0111    Кад кадија скоро поћи ћаше,

0112    Води Плавшу и друге јунаке,

0113    У потају, уп друме тије,

0114    Па им даје двије кћери миле

0115    Да им служе вино и ракију

0116    Док се Турчин од чивчија врати.

0117    Па кадија поседе ђогина,

0118    Оде право по Босни поносној.

0119    Мало стало, задуго не било,

0120    Гди је срећа, ту је и несрећа,

0121    То се чуло по бијелу шеру,

0122    По бијелу шеру Сарајеву,

0123    Да је Плавша зазимио зиму

0124    У средину шера Сарајева.

0125    То зачуо травнички везиру,

0126    Па дозива тептиш-буљубашу:

0127    „Иди, слуго, тептиш-буљубаша,

0128    Те под тевтер удри Сарајево,

0129    Све претури ане и дућане ─

0130    Ако нађеш Плавшу и дружину,

0131    Честита ћу тебе учинити!”

0132    Скочи тевтиш, једва дочекао,

0133    Па дозива делибашу-Ибра:

0134    „Бирај, Ибро, тридес’ пашалија

0135    Да идемо шеру Сарајеву!”

0136    А кад чуо делибаша Ибро,

0137    Милије му беше од свијета,

0138    Па изабра тридес’ пашалија,

0139    Гди год кога побољега знаде,

0140    Право иду шеру Сарајеву.

0141    Па кад тевтиш Сарајеву дође,

0142    Он под тевтер тури Сарајево,

0143    Све претура ане и дућане,

0144    Док до пола Сарајева дође,

0145    Белој кули евенти-кадије.

0146    Ту је Плавши лоша срећа била,

0147    Ђе му нема евенди-кадије,

0148    А тевтиш је кулу опасао,

0149    И кади’не кћери пофатао,

0150    Па иг бије плетеном камџијом,

0151    Куд их бије, све им крвца лије,

0152    Још девојке тврде вјере б’јају,

0153    Не казују Плавшу ни дружину.

0154    Виђе тевтиш и прилика каза

0155    Да је Плавша у подруме тије,

0156    Па долази на подрумска врата,

0157    Грлом виче, грло га бољело:

0158    „Море, Плавша, отвори ми врата,

0159    Ето теби божју вјеру дајем

0160    Да ти ништа учинити нећу!”

0161    Јави му се Плавша из подрума:

0162    „О, тевтишу, црна твоја мајка,

0163    Ђе ти дође да оставиш главу

0164    Пред подрумом евенди-кадије!”

0165    Ама тевтиш опет одговара,

0166    Па и Плавши прво повторава:

0167    „Ој, ти Плавшо, силан каурине,

0168    Кунем ти се дином и аманом

0169    И мојијем постом рамазаном

0170    Да ти ништа учинити нећу ─

0171    Отвори ми на подруму врата

0172    Да пијемо, да се напијемо!

0173    Кад се рујна вина напијемо,

0174    Ми оћемо у наше кафане

0175    Ти остани опет у подруму!”

0176    Ни то Плавши мило не бијаше,

0177    Ал’ му друга бити не могаше,

0178    Па отвори на подруму врата.

0179    Ујави се тевтиш-буљубаша

0180    Са тридесет своји пашалија,

0181    Сви седоше у подруму Турци,

0182    Међу свима совра постављена,

0183    На соври је вино и ракија.

0184    Здесна седи Плавша арамбаша,

0185    До Плавше је Лазо бајратаре,

0186    До Лаза је тридес’ одметника,

0187    И слијеве тевтиш-буљубаша,

0188    До тевтиша делибаша Ибро,

0189    Покрај Ибра тридес’ пашалија.

0190    Пише вино док се напојише,

0191    Дође чаша делибаши-Ибру,

0192    Стаде Ибро чашом напијати,

0193    У Плавшино здравље помињати:

0194    „Здрав си, Плавшо, горски арамбашо,

0195    Ни у здравље цара ни цесара,

0196    Но у здравље сабље демискије,

0197    Коју јесам добро наоштрио,

0198    За тебе је, Плавша, приштедио,

0199    С њоме мислим тебе погубити

0200    И твојега Лаза бајратара!”

0201    Дође чаша Лазу бајратару,

0202    Па наздрави тевтиш-буљубаши:

0203    „Ни у моје ни у твоје зравље,

0204    Но у здравље моје златке мале,

0205    Којено су у Млетке ковате,

0206    За пет стотин’ жутије дуката,

0207    С њима мислим тебе погубити

0208    И твојега делибашу-Ибра ─

0209    Раја ће ми дуго помињати

0210    Ђе укидо земљи зулумћара!”

0211    Чашу попи, на совру турио,

0212    Па истрже двије златке мале,

0213    Обадв’јема даде ватру живу,

0214    Десном гађа тевтиш-буљубашу,

0215    Усред чела, међу очи живе,

0216    Све му прште мозак по подруму,

0217    А лијевом делибашу Ибра,

0218    На прси му токе проломио,

0219    А на плећа пенџер отворио,

0220    Мртва оба на совру панула.

0221    Та да видиш тридес’ пашалија,

0222    Потегоше шесет кубурлија,

0223    Па на Лаза ватру оборише.

0224    Ту Србима добра срећа била,

0225    Сагоше се соври и трапези,

0226    Преко свију ватра претурила.

0227    Одметници пушке повадише,

0228    Па на Турке ватру оборише ─

0229    Мили боже, чуда великога,

0230    Нож сијева, крв се пролијева,

0231    Не види се од мене до тебе,

0232    По подруму магла уватила!

0233    Бога моли Плавша арамбаша:

0234    „Дај ми, Боже, ветра са планина

0235    Да растера маглу по подруму,

0236    Да ја виђу које задобио,

0237    Или Турци али одметници!”

0238    Бог му даде, срећа донијела,

0239    Ветар пуну посред Сарајева,

0240    Те исћера маглу из подрума ─

0241    И ту Плавши добра срећа била,

0242    На скупу му тридес’ одметника,

0243    Тек му нема друга најбољега

0244    По имену Лаза бајрактара.

0245    У подрум се Плавша повратио

0246    Да рањена понесу јунака,

0247    Али Лаза до појаса нема

0248    Од жестока праха и олова.

0249    Онда Плавша дружину нареди,

0250    Па пламене ноже повадише

0251    И кроз Турке нагло ударише.

0252    Здраво Плавша у Морачу дође

0253    И доведе тридес’ одметника,

0254    Тамо су иг добро дочекали,

0255    Као браћу своју загрлили.

0256    Ту јунаци зазимише зиму,

0257    А на лето добро поранише,

0258    Па одоше у Босну поносну,

0259    Многе јаде од Турака граде.

0260    Давно било, сад се помињало,

0261    Сад велимо да се веселимо!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Lazo bajraktar i Teptis-buljubasa

лазо_бајрактар_и_тептиш-буљубаша.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:59