Корисничке алатке

Алатке сајта


паша_од_грахова_и_влашић_милош

Паша од Грахова и Влашић Милош

Паша од Грахова и Влашић Милош је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Силан паша паде на Грахово,

0002    К њему хаге и бегови доходе,

0003    Позно дође бего од Новога,

0004    Позно дође, ема љуцки дође,

0005    Доведе му краву јаловицу,

0006    И донесе овна печенога,

0007    И уз овна масла седам оках.

0008    Сједе бего паши уз кољено.

0009    Но га пита паша од Грахова:

0010    „Ђе си био, бего, вјерна слуго?“

0011    Бего му је ријеч бесједио:

0012    „Ја нијесам могао оставит’,

0013    “Оставити у Новоме граду

0014    „Од два брата два Матељевића

0015    “Од Дробњаках крваве крајине,

0016    „Од њих једни јадни одољели,

0017    “Робе робе, а сијеку главе.

0018    „Не сијеку ка што се сијече,

0019    “Но сијеку на четири трупа,

0020    „А вјешају на четири ступа;

0021    “Ми хоћемо оставит’ Новога.„

0022    Кад то зачу паша од Грахова,

0023    Он у војску избачи телара.

0024    Телар вика три бијела дана:

0025    “Је ли була Туре окотила,

0026    „Ко ће посјећ’ два Матељевића,

0027    “Добро ће га паша даривати:

0028    „Дати ће му двије пушке мале,

0029    “И сувише хиљаду цекина,

0030    „Држаће га како своју главу.“

0031    Но се нико наћи не смијаше,

0032    До се нађе Лашићу Милошу,

0033    Он у очи паши говорио:

0034    „Немо’ мене, пашо, преварити,

0035    “Ја ћу посјећ’ два Матељевића,

0036    „То су мене оба сестричића.“

0037    Паша њему божу вјеру даје,

0038    Да га за то преварити неће,

0039    И даде му стотину Тураках.

0040    Поведе их Милош у Дробњаке,

0041    Па их Милош срамно научио:

0042    „Запаните око б’јеле куле,

0043    “Ја ћу уљест’ у кулу унутра,

0044    „Дофатићу гусле јаворове,

0045    “Учињећу забун у дворове,

0046    „Ви удрите на бијелу кулу.“

0047    Таде Милош у кулу ушета,

0048    А скочише два Матељевића,

0049    Загрлише својега ујака,

0050    Па болеће питају ујака:

0051    „Паде ли паша на Грахово?

0052    “Је л’ ти штогођ паша оставио?„

0053    Но им Милош таде бесједио:

0054    “Вели ми је ками оставио.„

0055    Но говори Матељевић Јанко:

0056    “А не бој се, мој ујаче драги,

0057    „Добро те те сестрићи поплатит’,

0058    “Од свашта ти дио учињети,

0059    „И врх тога стотину цекинах,

0060    “То се теби ни познати неће.„

0061    А тадер се Милош посилио,

0062    Стаде Милош уз гусли пјевати,

0063    Таде Турци удрише на кулу.

0064    Но их виђе Ружица ђевојка,

0065    Вика млада Јанка и Новака

0066    И ујака Влашића Милоша:

0067    “Удрите, рђа ве убила„

0068    “Е ни Турци кулу похараше.„

0069    Скочише два добри јунака,

0070    Па се бију из бијеле куле,

0071    И убише дванаест Тураках,

0072    Па из куле оба искочише,

0073    Да сијеку од Тураках главе.

0074    А за њима Влашићу Милошу,

0075    Па упали сјајна џефердара,

0076    Те погоди Матељевић-Јанка,

0077    Сломио му ногу под кољену.

0078    Вика Јанко: „хај, ђе си, Новаче!“

0079    На њега је Новак доскочио,

0080    Брата Јанка на плећи бачи,

0081    Па побјеже са њим уз планину.

0082    Но га ћера Влашићу Милошу,

0083    Другом Милош пали џефердара,

0084    Те погоди два Матељевића,

0085    Једнога уби проз другога.

0086    Вика Турке, те их посјекоше,

0087    Па им б’јелу кулу похараше,

0088    И Матељу старца уфатише,

0089    И Јанково двоје ђеце лудо,

0090    И Ружицу лијепу ђевојку,

0091    Поведоше паши под шатору.

0092    Велики шемлак учињеше,

0093    Ружу паши за љубу дадоше.

0094    Но Матељи паша говорио:

0095    “Матеља, божји злосретњиче,

0096    „Што ђецу од зла не разбија?“

0097    А Матеља паши говорио:

0098    „Чу ли ме, пашо од Грахова,

0099    “Много сам их нука и корио,

0100    „Да сијеку по крајини Турке.“

0101    Таде рече Лашићу Милошу:

0102    „Што их гледаш, драги господару,

0103    “Закољи их двоје ђеце лудо,

0104    „Да не остану вучад од вучади.“

0105    Но их не да Ружица ђевојка:

0106    „А не, пашо, драги господару,

0107    “Не изгуби и срећу и душу.„

0108    Таде паша ријеч говорио:

0109    “Копиљане, Лашићу Милошу,

0110    „Буд’ ли си себе очи извадио,

0111    “А да како би мене оставио?„

0112    Погледа оком на џелата,

0113    Ману џелат, пос’јече му главу,

0114    Па Матељи ђецу поклонио

0115    И Ружицу лијепу ђевојку:

0116    “Хај, Матеља, на своје дворове,

0117    „Те подижи тиће соколове.“

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Paša od Grahova i Vlašić Miloš
Pasa od Grahova i Vlasic Milos

паша_од_грахова_и_влашић_милош.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/15 20:51